УРУЧЕНО НАЈВЕЋЕ ПРИЗНАЊЕ ОПШТИНЕ УГЉЕВИК ЕПАРХИЈИ ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКОЈ
Начелник општине Угљевик Василије Перић уручио је данас „Повељу општине Угљевик“ Његовом Преосвештенству Епископу зворничко-тузланском Г. Фотију.
Највеће признање општине Угљевик у поводу општинске крсне славе-Свете Петке Параскеве додијељена је Епархији зворничко-тузланској, поводом 800 година самосталности Српске Православне Цркве и због дугогодишње сарадње у области вјерске, културне и научне едукације становништва.
"Добра сарадња општине Угљевик и Српске Православне Цркве резултирала је обнову и изградњу великог броја храмова на територији наше локалне заједнице, а само у претходној години изграђен је и освештан храм посвећен Светом Сисоју у Мјесној заједници Угљевик Село док је у току и градња храма Светих бесребреника Козме и Дамјана у угљевичком насељу ''Сјевер", образложио је Перић.
Он је додао да је општина Угљевик заједно са Епархијом зворничком –тузланском у претходном периоду организовала бројне културне догађаје, ликовну колонију, презентације и промоције књига из области религије.
Начелник Перић је замјеник предсједника Епархијског управног одбора Епархије зворничко-тузланске.
Плакета Општине Угљевик уручена је Епископу Фотију на основу скупштинске одлуке донесене 24. октобра.
Младен Василић,
координатор за односе са јавношћу Општине Угљевик
Он је додао да је општина Угљевик заједно са Епархијом зворничком –тузланском у претходном периоду организовала бројне културне догађаје, ликовну колонију, презентације и промоције књига из области религије.
Начелник Перић је замјеник предсједника Епархијског управног одбора Епархије зворничко-тузланске.
Плакета Општине Угљевик уручена је Епископу Фотију на основу скупштинске одлуке донесене 24. октобра.
''Ако је ико икада заслужио ово велико признање Општине Угљевик онда је то Епархија зворничко –тузланска Српске Православне Цркве,која је од оснивања до данас била уз свој род, и када тугујемо и када светкујемо, као данас,на Свету Петку.
Мудри су били наши преци не само што су нам оставили свијетлу поруку - Црква нас је одржала њој и хвала, већ и због тога што су се од када знају за себе, свијали уз Мајку Цркву, били и остали нераскидиви дио њен, то живо ткиво, које је било сабрано у љубави, и када су се Богу молили и када су тражени излази из многих тешких времена, која су најчешће како рече пјесник Гојко Ђого, посебно на овим просторима била вунена.
Епархија зворничко-тузланска била је и остала са својим епископима, свештенством и монаштвом, не само духовна снага са својим вјерујућим народом, већ и најпоузданија адреса за бригу о својим чедима, рекао бих у сваком часу и у свако доба. До данашњих дана, ова мученичка Епархија знала је и умјела да одговори, највећим изазовима тешких времена укључујући и она после Другог свјетског рата када је власт отворено радила на затирању вјере.
И нису успјели непријатељи нашег рода и наше Мајке Цркве, јер се, заиста показало да су Епархија, њено свештенство, монаштво и народ имали дубоко уткану духовну свјежину, снагу и љубав према Крсту часном и слободи златној.
Ово је признање и свима од оснивања Епархије, укључујући и онима који су је водили од Другог свјетског рата, од Владике Нектарија Круља до данашњег Епископа Фотија. Ово је признање и нашим старима који су били уочи Другог свјетског рата и после њега, били јако посвећени Богомољачком покрету Владике Николаја Велимировића, који је до тада утицао да се вјера у нашем народу још више оснажи, као да су знали или су стварно стрепили каква времена вребају и иду. Ово је признање, поред осталог једном од великих предводника тог покрета, чувеном архимандриту Данилу Библији из Манастира Тавна, наше Богомоље из комшилука која је надахњивала све наше претке, као и нас, као и други храмови и међу њима и нашег народног пјесника и гуслара - српског Хомера - Филипа Вишњића.
Ово је уздање што је Епархија била и остала са нама и уз нас, што је била са нама у стварању, очувању и прогресу Републике Српске и нашег краја и завичаја под легендарном Мајевицом. Ово је признање поводом великог јубилеја - 800 година самосталности Српске Православне Цркве, чија је наша Епархија, па вазда, била и остала један од свјетлијих дијелова у јединственом организму, са нашим родом ма гдје он живио, у саборности са другима који дијеле наше вриједности праве вјере - Православља.
Наша Црква нам је послала за Епископа, и овога пута, оно што је имала најбоље, нашег Владику Фотија, који зна,умије, осјећа и има и љубав и снагу да буде наш духовни отац, горостас у моралном и теолошком смислу, са дивним осјећајем за највеће вриједности, али и потребе свих нас. Заједно са њим, са свештенством, монаштвом и вјерним људима овог краја, молитвама љубављу, радом и чашћу чувајмо нашу вјеру, наш род, нашу Републику Српску '' – рекао је начелник Општине Угљевик господин Василије Перић уручујући ово признање Епископу Фотију.
Мудри су били наши преци не само што су нам оставили свијетлу поруку - Црква нас је одржала њој и хвала, већ и због тога што су се од када знају за себе, свијали уз Мајку Цркву, били и остали нераскидиви дио њен, то живо ткиво, које је било сабрано у љубави, и када су се Богу молили и када су тражени излази из многих тешких времена, која су најчешће како рече пјесник Гојко Ђого, посебно на овим просторима била вунена.
Епархија зворничко-тузланска била је и остала са својим епископима, свештенством и монаштвом, не само духовна снага са својим вјерујућим народом, већ и најпоузданија адреса за бригу о својим чедима, рекао бих у сваком часу и у свако доба. До данашњих дана, ова мученичка Епархија знала је и умјела да одговори, највећим изазовима тешких времена укључујући и она после Другог свјетског рата када је власт отворено радила на затирању вјере.
И нису успјели непријатељи нашег рода и наше Мајке Цркве, јер се, заиста показало да су Епархија, њено свештенство, монаштво и народ имали дубоко уткану духовну свјежину, снагу и љубав према Крсту часном и слободи златној.
Ово је признање и свима од оснивања Епархије, укључујући и онима који су је водили од Другог свјетског рата, од Владике Нектарија Круља до данашњег Епископа Фотија. Ово је признање и нашим старима који су били уочи Другог свјетског рата и после њега, били јако посвећени Богомољачком покрету Владике Николаја Велимировића, који је до тада утицао да се вјера у нашем народу још више оснажи, као да су знали или су стварно стрепили каква времена вребају и иду. Ово је признање, поред осталог једном од великих предводника тог покрета, чувеном архимандриту Данилу Библији из Манастира Тавна, наше Богомоље из комшилука која је надахњивала све наше претке, као и нас, као и други храмови и међу њима и нашег народног пјесника и гуслара - српског Хомера - Филипа Вишњића.
Ово је уздање што је Епархија била и остала са нама и уз нас, што је била са нама у стварању, очувању и прогресу Републике Српске и нашег краја и завичаја под легендарном Мајевицом. Ово је признање поводом великог јубилеја - 800 година самосталности Српске Православне Цркве, чија је наша Епархија, па вазда, била и остала један од свјетлијих дијелова у јединственом организму, са нашим родом ма гдје он живио, у саборности са другима који дијеле наше вриједности праве вјере - Православља.
Наша Црква нам је послала за Епископа, и овога пута, оно што је имала најбоље, нашег Владику Фотија, који зна,умије, осјећа и има и љубав и снагу да буде наш духовни отац, горостас у моралном и теолошком смислу, са дивним осјећајем за највеће вриједности, али и потребе свих нас. Заједно са њим, са свештенством, монаштвом и вјерним људима овог краја, молитвама љубављу, радом и чашћу чувајмо нашу вјеру, наш род, нашу Републику Српску '' – рекао је начелник Општине Угљевик господин Василије Перић уручујући ово признање Епископу Фотију.
Младен Василић,
координатор за односе са јавношћу Општине Угљевик