ЕПИСКОП ФОТИЈЕ СЕ САСТАО СА РУСКИМ ЕПИСКОПОМ НАЗАРИЈЕМ
Фото: Епархија зворничко-тузланска
Његово Преосвештенство епископ зворничко-тузлански Фотије састао се данас у Бијељини са Епископом кузњецким и никољским Назаријем, а у срдачном разговору дотакнуте су многе теме које се тичу духовних веза братског руског и српског народа.
Епископ Фотије је изразио велику захвалност на помоћи коју Руска Федерација и Руска православна црква пружају Епархији зворничко-тузланској, посебно нагласивши учешће Русије у обнови Манастира светог Александра Невског у Угљевику и Манастира блажене Матроне Московске у Ритешићу.
Владика Назарије је више пута боравио у Србији и Црној Гори, а ово му је прва посјета Републици Српској. Поводом за посјету Српској цркви је промоција његове двотомне публикације ''Наслеђе Светог Саве. Поклоничко путовање светињама Српске Православне Цркве'' у издању издавачке куће Светотројичне Александро-Невске лавре у Санкт Петербургу.
Управо из ове лавре, којом је пуних 27 година, до августа ове године руководио владика Назарије, је недавно у Угљевик стигао дио моштију Светог Александра Невског уз благослов Руске православне цркве.
Пријему је присуствовао и Борис Станишић, угледни бијељински привредник, власник Етно села ''Станишићи''.
Дана 18. септембра у прес центру Интерфакс у Санкт Петербургу одржана је презентација двотомне публикације „Наслеђе Светог Саве. Поклоничко путовање светињама Српске Православне Цркве“ у издању издавачке куће Светотројичине Александро-Невске лавре.
Ново издање представио је аутор пројекта и главни уредник, епископ кузњецки и никољски Назарије.
Издање представља најпотпунији опис најзначајнијих светиња које се налазе на канонској територији Српске Цркве, коју је основао Свети Сава српски 1219. године. Историјски гледано, територија обухвата земље бивше Југославије – Србију, Хрватску, Црну Гору, Босну и Херцеговину и светиње у другим регионима света. Реч је о више од две стотине значајних манастира, међу којима су светогорски манастир Хиландар и преко стотине сабора и храмова. У књизи је посебна пажња посвећена историји Српске Цркве, њеним истакнутим личностима и светитељима.
Владика Назарије је рекао да се одавно интересује за Србију и њену Цркву. На то га је подстакао давни сусрет са покојним црногорско-приморским владиком Амфилохијем: „Балкан је такав европски котао у коме су се кували, делили и уједињавали народи. Тај регион има сложену историју. Српска Црква је још више повезана са државом, него што је била Руска Црква пре револуције. Многи кнезови и други поглавари Србије постали су светитељи. Проучавајући историју ове земље, можемо одговорити на многа питања о историји Русије. У тешком периоду наша Црква је стављена ван закона и државе. И Србија је својевремено пала у социјалистичко окриље, али је тамо Црква имала већу тежину него у Совјетском Савезу.“
„Пуних 27 година био сам намесник Александро-Невске лавре у којој се налазе гробови наше српске браће, а посебно првог петербуршког војног губернатора, хероја Отаџбинског рата 1812. године, Михаила Милорадовића, и сарадника цара Петра I, Саве Рагузинског“, наставио је епископ Назарије. „У цркви Благовести и другим њеним здањима налазе се гробови Василија, архиепископа пећко-српског, и Василија, митрополита скендеринског и црногорско-приморског. Ове околности су заинтересовале мене као намесника Лавре. Дао сам све од себе да српским делегацијама дозволим да посете те гробове, морали смо да преговарамо са Музејом урбане скулптуре, али сада то више није потребно. Стекао сам пријатеље у Србији, тамо сам одлазио скоро сваке године. На мене су велики утисак оставили владика Амфилохије, Патријарх Иринеј и митрополит црногорско-приморски Јоаникије, који су више пута доносили српске светиње у Лавру. У главном граду Словеније, Љубљани, упознао сам садашњег Патријарха српског Порфирија. У књизи је његов предговор, он топло говори о Лаври и Русији.“
„У Србији сам наишао на многе књиге о историји епархија, али нисам нашао ниједну свеобухватну књигу која описује целокупну историју Српске Цркве. Појавила се идеја да напишем такву књигу. Нисмо поставили циљ да направимо енциклопедију о српским манастирима, већ смо у публикацију уврстили најзначајније светиње, и фокусирали се на оне које су, после егзодуса дела Руске Цркве и руског народа у Србију, примиле наше емигранте. Управо се у Србији појавила митрополија Руске Заграничне Цркве. Потом су свештеници одлазили на разна места, али прво место где је наша емиграција нашла уточиште била је Србија. Обишао сам многе манастире о којима је написано у књизи. Имао сам срећу да посетим места где се тренутно не живи баш мирно, на пример, на Косову и Метохији. И разумем Србе који кажу да је Косово нераскидиви део Србије и Српске Православне Цркве. Све на Балкану је повезано са животом и делатношћу Светог Саве, оснивачем Српске Православне Цркве. Српска Црква је најближа Руској Православној Цркви и њена истински братска црква“, закључио је владика Назарије.
Према речима коаутора текстова, Александра Зимина, у књизи се помиње 38 митрополија и епархија, 213 манастира, 100 саборних храмова и цркава у Србији, као и сви српски манастири који постоје у Аустралији, Америци и другим земљама, али и епархије широм света. Коришћено је 897 фотографија, а неке од њих су први пут објављене. Књига је објављена на руском језику са преводима главних назива светих места на српски.
Богату илустративну грађу књиге представљају радови српских фотографа Миодрага Бранковића, ђакона Драгана Танасијевића, фотографије из архива Митрополије црногорско-приморске Српске Православне Цркве и фотографије које су доступне на платформама Shutterstock, Diomedia и Лори, преноси сајт Одељења за спољне црквене послове Руске православне цркве.
Епископ Фотије је изразио велику захвалност на помоћи коју Руска Федерација и Руска православна црква пружају Епархији зворничко-тузланској, посебно нагласивши учешће Русије у обнови Манастира светог Александра Невског у Угљевику и Манастира блажене Матроне Московске у Ритешићу.
Владика Назарије је више пута боравио у Србији и Црној Гори, а ово му је прва посјета Републици Српској. Поводом за посјету Српској цркви је промоција његове двотомне публикације ''Наслеђе Светог Саве. Поклоничко путовање светињама Српске Православне Цркве'' у издању издавачке куће Светотројичне Александро-Невске лавре у Санкт Петербургу.
Управо из ове лавре, којом је пуних 27 година, до августа ове године руководио владика Назарије, је недавно у Угљевик стигао дио моштију Светог Александра Невског уз благослов Руске православне цркве.
Пријему је присуствовао и Борис Станишић, угледни бијељински привредник, власник Етно села ''Станишићи''.
***
Више о овом издању прочитајте у тексту са промоције у Русији који преносимо у наставку:Дана 18. септембра у прес центру Интерфакс у Санкт Петербургу одржана је презентација двотомне публикације „Наслеђе Светог Саве. Поклоничко путовање светињама Српске Православне Цркве“ у издању издавачке куће Светотројичине Александро-Невске лавре.
Ново издање представио је аутор пројекта и главни уредник, епископ кузњецки и никољски Назарије.
Издање представља најпотпунији опис најзначајнијих светиња које се налазе на канонској територији Српске Цркве, коју је основао Свети Сава српски 1219. године. Историјски гледано, територија обухвата земље бивше Југославије – Србију, Хрватску, Црну Гору, Босну и Херцеговину и светиње у другим регионима света. Реч је о више од две стотине значајних манастира, међу којима су светогорски манастир Хиландар и преко стотине сабора и храмова. У књизи је посебна пажња посвећена историји Српске Цркве, њеним истакнутим личностима и светитељима.
Владика Назарије је рекао да се одавно интересује за Србију и њену Цркву. На то га је подстакао давни сусрет са покојним црногорско-приморским владиком Амфилохијем: „Балкан је такав европски котао у коме су се кували, делили и уједињавали народи. Тај регион има сложену историју. Српска Црква је још више повезана са државом, него што је била Руска Црква пре револуције. Многи кнезови и други поглавари Србије постали су светитељи. Проучавајући историју ове земље, можемо одговорити на многа питања о историји Русије. У тешком периоду наша Црква је стављена ван закона и државе. И Србија је својевремено пала у социјалистичко окриље, али је тамо Црква имала већу тежину него у Совјетском Савезу.“
„Пуних 27 година био сам намесник Александро-Невске лавре у којој се налазе гробови наше српске браће, а посебно првог петербуршког војног губернатора, хероја Отаџбинског рата 1812. године, Михаила Милорадовића, и сарадника цара Петра I, Саве Рагузинског“, наставио је епископ Назарије. „У цркви Благовести и другим њеним здањима налазе се гробови Василија, архиепископа пећко-српског, и Василија, митрополита скендеринског и црногорско-приморског. Ове околности су заинтересовале мене као намесника Лавре. Дао сам све од себе да српским делегацијама дозволим да посете те гробове, морали смо да преговарамо са Музејом урбане скулптуре, али сада то више није потребно. Стекао сам пријатеље у Србији, тамо сам одлазио скоро сваке године. На мене су велики утисак оставили владика Амфилохије, Патријарх Иринеј и митрополит црногорско-приморски Јоаникије, који су више пута доносили српске светиње у Лавру. У главном граду Словеније, Љубљани, упознао сам садашњег Патријарха српског Порфирија. У књизи је његов предговор, он топло говори о Лаври и Русији.“
„У Србији сам наишао на многе књиге о историји епархија, али нисам нашао ниједну свеобухватну књигу која описује целокупну историју Српске Цркве. Појавила се идеја да напишем такву књигу. Нисмо поставили циљ да направимо енциклопедију о српским манастирима, већ смо у публикацију уврстили најзначајније светиње, и фокусирали се на оне које су, после егзодуса дела Руске Цркве и руског народа у Србију, примиле наше емигранте. Управо се у Србији појавила митрополија Руске Заграничне Цркве. Потом су свештеници одлазили на разна места, али прво место где је наша емиграција нашла уточиште била је Србија. Обишао сам многе манастире о којима је написано у књизи. Имао сам срећу да посетим места где се тренутно не живи баш мирно, на пример, на Косову и Метохији. И разумем Србе који кажу да је Косово нераскидиви део Србије и Српске Православне Цркве. Све на Балкану је повезано са животом и делатношћу Светог Саве, оснивачем Српске Православне Цркве. Српска Црква је најближа Руској Православној Цркви и њена истински братска црква“, закључио је владика Назарије.
Према речима коаутора текстова, Александра Зимина, у књизи се помиње 38 митрополија и епархија, 213 манастира, 100 саборних храмова и цркава у Србији, као и сви српски манастири који постоје у Аустралији, Америци и другим земљама, али и епархије широм света. Коришћено је 897 фотографија, а неке од њих су први пут објављене. Књига је објављена на руском језику са преводима главних назива светих места на српски.
Богату илустративну грађу књиге представљају радови српских фотографа Миодрага Бранковића, ђакона Драгана Танасијевића, фотографије из архива Митрополије црногорско-приморске Српске Православне Цркве и фотографије које су доступне на платформама Shutterstock, Diomedia и Лори, преноси сајт Одељења за спољне црквене послове Руске православне цркве.
ЕПИСКОП ФОТИЈЕ ПРИЈЕМИ РУСКА ЦРКВА ЕПИСКОП НАЗАРИЈЕ РУСИЈА МАНАСТИР СВЕТЕ МАТРОНЕ РИТЕШИЋ МАНАСТИР СВЕТОГ АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ
