БЕСЈЕДА ЕПИСКОПА ФОТИЈА У УГЉЕВИКУ: АЛЕКСАНДАР НЕВСКИ ЈЕ СВЕ БИТКЕ ДОБИО ЈЕР ЈЕ БОГ БИО СА ЊИМ
Бесједа Његовог Преосвештества епископа зворничко-тузланског г. Фотија за трпезом љубави у Манастиру светог Александра Невског у Угљевику:
Ваше Преосвештенство, часни оци, уважене сестре монахиње, високопреподобна сестро Филотеја, драги гости пријатељи наши руски који су дошли заједно са иконом светог Александра Невског и честицом овог дивног светитеља, драги пријатељи Срби, начелниче општине Угљевик и сви ви браћо и сестре који сте дошли за ову трпезу љубави.
Ја сам рекао да у цркви не могу да говорим, мала је црква, мало људи би чуло шта говорим, а многи су били напољу и топло је. А за овом трпезом љубави желим да кажем да изразим једну велику благодарност Господу и Светом Александру Невском који су нас данас сабрали овде у овај манастир дивни који ће бити духовни центар Угљевика и овога краја.
Видели сте данас колико је људи дошло у манастир, пуно. Кад буде та слика отишла у свет људи ће мислити да је то древни манастир, а уствари манастир је нов и пре неку годину смо почели да оживљавамо монаштво и ако Бог да манастир ће бити добро.
Оно што желим да нагласим, а то је у вези са житијама Светог Александра Невског. Потребно је да га и ми Срби проучавамо више него што смо до сада то чинили. Свети Александар Невски је 2008. године проглашен за највећу личност руске историје, не само црквене већ и световне, књижевне и све друге и заиста је тако. Он је кратко живео, свега 43 године на земљи, али је већ са 20 година постао кнез са титулом Владимирски и извео је велику битку на реци Неви победивши Швеђане и од тада се називао Александар Невски. После је имао још битака и никада ни једну битку у свом животу ратника, мученика и православног сведока није изгубио. Борио се са Татарима, борио се са људима са Запада, нешто слично као данас што се тиче Запада, али је све битке добијао, јер је Бог био са њим и он је био са Богом. Зато је Свети Александар Невски добар пример нама Србима правога војсковође, православног војсковође, као што је био свети цар Константин који је имао виђење крста и чуо је глас Божији - ОВИМ ПОБЕЂУЈ. Знаком Крста побеђуј. Тако су наши Срби на Косову предвођени царем Лазаром и војском носили пред собом на барјацима крстове, то значи да је то хришћанска, православна војска која се бори за крст часни и слободу златну. Тај принцип је поставио свети Александар Невски у Русији. Он је један од пресудних људи који је начинио Русију великом. Велика Русија - великог срца, али велика и по територији. То су морале да учине војсковође велике. Александар Невски, Димитрије Донски и многи други, које је Црвка уписала у регистар светитеља, канонизовала их је. Они су били врлинског живота, али и велики љубитељи своје домовине и свога народа. Оно што бих још рекао за Светог Александра Невског то је да је он био исповедник вере православне. Када је једном татарски кан са којим је он хтео да има добре односе, да не би губио снагу како би се могао борити са овим са Запада, јер је за те са Запада сматрао да су опаснији него он у том тренутку, он је дошао код њега и признао га као владара, али није хтео да се поклони идолима којима се он клања, лажним боговима. Рекао је да ми православни требамо само да се поклањамо једном правом, истинском и живом Богу. Са друге стране када је папа видео да на северу постоји војсковођа кога нико не може да победи у биткама он је покушао лукавством да га придобије и послао двојицу својих бискупа да га умоле да пређе у римокатолицизам, да постане католички војсковођа и обећао му дати велико царство и силу. Он их је дочекао речима као свети отац Цркве и рекао: Ми имамо апостолску веру, ми имамо веру светих отаца, ми имамо веру Седам Васељенских сабора и то ја наша вера православна, ми ту веру нећемо ни за јоту да променимо. Тако су говорили Свети Оци на Васељенским Саборима, као свети Марко Ефески и многи други учитељи Цркве. А то да чујете од једног војсковође и ратника то је још много значајније.
Друго што бих рекао, овај догађај, да ми овде у овоме нашем манастиру који је настао 1997.године када су руски војници били овде у мировној мисији и подигли су малу црквицу у спомен светог Александра Невског и хвала Богу, Бог је ту благословио да се подигне манастир. Двехиљадитих година наш Свети Синод је благословио да ово буде на само црква већ и манастир. Да буде једно место духовно као што манастири јесу, да буде место окупљања читаве године. У једној парохији људи долазе ујутру, увече, долазе недељом и празником, а манастир је отворен по читав дан читаве године и горе кандила и монаси и монахиње се моле за спасење нашег народа и за нашу Цркву и за спасење читавога света.
Са друге стране да овај манастир буде једна стална веза, место братског сусретања, место српско-рускога и место руско-српскога братства. Ми имамо таква два места у нашој епархији. Овај, Манастир светог Александра Невског и Манастир свете Матроне Московске близу Добоја. Кад год дођу нека братија Руси ми ћемо их прво водити у те манастире. Наравно, имамо и друге цркве и манастире, као манастир Свете Петке у Бијељини који је урађен потпуно у руском стилу. Али ово су два посебна места и то смо имали благослов да нам помогну Руси из Русије. Они су нам финансијски помогли да урадимо ову трпезарију. Около што радимо сада у порти манастира и што радимо код манастира Свете Матроне то је све уз помоћ Руске Цркве, рускога народа и руских институција. То је за нас веома битно да то држимо и чувамо и то ће донети плода. Да покажемо читавом западном свету и човеку, да је Православље спасоносно, исцелитељно и да и они вапију за Православљем само то не знају. Њима је једино потребно Православље да би се исцелили и постали истински хришћани. Један велики старац на Светој Гори, старац Пајсије је говорио да добрих људи има свугде на свету, у свим религијама, учењима и философијама, али светитеља постоји само у Православљу. Према томе ово што смо ми данас доживели, долазак честица моштију једног светитеља значи један светитељ је, ако могу тако да кажем, у тим моштима дошао овде нама. Свети Александар Невски, то је део његовога тела и он је присутан у честицама моштију свога тела, благодаћу Духа Светога.
Сведочимо прво нама, нашим народима, а хвала Богу долазиће овде и други људи, долазе туристи са разних страна из Европе, са Запада, да и њима сведочимо јединство Православља, братски однос и братску љубав између Срба и Руса, који не могу они да сруше, стотинама политика да то чине и раде неће успети да сруше иако покушавају. У медијима сада када слушате како смо у време бомбардовања Србије имали санкције од Русије, како Русија није водила тада и другим приликама рачуна о Србима, покушавају на све начине да заваде Србе и Русе, да отуђе због политике. Поготово што сада Србију, а и Републику Српску уцењују тим такозваним уласком у Европску унију. Улазак у Eвропску унију је као улазак у рај, тако су то они представили, али да би ушли у тај рај ви се морате одрећи Руса. То је наравно обмана. А са друге стране многи људи су у искушењу да то прихвате, понесу се за тим. Наравно дубоко у народу је свест, и народ у то не верује, Црква је посебно резервисана. Али са друге стране треба разумети да су медији моћни и да они чине много тога да збуне народ. Ту нам је потребна проповед, ту нам је потребна мисија, ту нам је потребно просветитељство наше. Светосавско, истинско, да наш народ зна ко смо и којим путем смо ишли кроз историју. Никада са Русима нисмо ратовали, нити ћемо ратовати, нити можемо ратовати. То је просто у бићу нашег народа немогуће - као да ратујеш сам са собом. Али они и даље покушавају то, као што су покушавали да заваде Црногорце и Србе, одвајањем Црне Горе, наметањем њима нове културе и тако даље. То су нажалост успели да учине у Украјини, где су стару Русију успели да окрену против Русије. Стара Русија гдје је било крштење Руса. Кијевски Владимир је крстио Русију, а сада је то тамо упориште антируске философије и антируске политике, нажалост. Ко је историчар, наравно, боље зна како је дошло до тога. Ми се молимо Богу и жао нам је. Слушамо да су неки митрополити Украјинске православне цркве су у затвору. Прогони се Кијевско-печерска лавра, велика светиња која има стотину моштију, једна од највећих светиња у Православљу. Запада ћути, њима то не смета. Њима то светогрђе не смета. Ми са друге стране то схватамо као свој крст. Ми Срби смо деведесетих сви редом били бомбардовани - од Косова, Србије, Републике Српске и обрнуто - осиромашеним уранијумом. Страшно је повећан број малигних обољења после тога. То нико жив не може ни да измери. Срби масовно умиру, рапидно умиру. А у великој мери због уранијума који је бачен на нас. Али ми и даље не мрзимо те људе. Ми не можемо да мрзимо, ми смо људи православни, али са друге стране не требамо да будемо безумни. Зато је Господ у Јеванђељу рекао будите мудри као змије. Змија се стално склања, чува главу да преживи, али и безазлени као голубови, да не памтите зло у срцима. То је наш Патријарх Павле говорио - Господ Исус Христос је своје ученике послао као јагањце међу вукове. И каже да не би ми сада, свештенослужитељи, монаси,владике, свештеници, борећи се са вуковима и сами постали вукови него да ми и даље останемо јагањци, да се држимо принципа добра, истине, правде. Како је говорио и свети Александар Невски - Бог није у сили него у правди. Увек пред сваку борбу је говорио и тако је поучавао своје војнике. И то је истина, то је Јеванђеље. Тако дакле и ми да останемо у правди Божијој, у љубави Божијој, али да не прихватамо оно што је неистина, што нам се намеће. То ће доћи до тога да ће нама антихриста покушати да наметну да је он Христос. До те мере ће то ићи. Потпуно супротан систем вредности да нам наметну. Не само у школи и образовању, економији, него свему па и у вери. Све ће покушати да нам измене ако будемо наивни и ако будемо да на кажем шта ми ћемо то прихватити. Али у сваком случају постоје људи који трезвено мисле и говоре, универзитетски професори, постоје људи који су умни у САНУ, Матици Српској, наравно, Српској Православној Цркви, људи богослови, наши духовници, постоји велики број људи у Русији и по свету који говоре Реч Истине, који препознају тренутак у коме се историјски налазимо. Али потребна је и борба да то све прихватимо и сватимо.
Ово је велики догађај за нас у Епархији зворничко-тузланској, ако Бог да биће их и више, само да братија Руси добију слободу да путују, да иду по свету да могу да долазе, јер сад једина траса којом могу да стигну из Москве, преко Београда или Истанбула. А Запад се куне у слободу и демократију, а ускратио је кретање. То је основно право људско, да се креће слободно. А наводно су представници и пропагатори слободе и демократије. Ми то разумемо духовно, разумемо богословски и схватамо то као крст, али са друге стране нисмо наивни да не знамо да чувамо своје Православље, своје светосавље и своје светиње. Као што ми треба да чинимо на Косову и Метохији да се не одричемо своје духовне колевке тако и сви други православни народи не треба да се одричу своје традиције и своје вере и историје.
У сваком случају, ми смо са Русима једна Црква, Руска православна црква и Српска православна црква то је једна Света Саборна и Апостолска Црква. Проблем њихов је проблем наш. Кад један уд страда страдају сви удови. Ми смо ту да носимо исти крст и сведочимо Христа Распетога и Васкрслога који је победник у историји, који је победник у вечности, који је победио смрт. То је наш пут. Наш пут је сигуран, наш пут је Победа. Али треба њиме да идемо, да се покажемо достојни тога пута.
Нека Бог благослови овај данашњи сабор. Желим да се захвалим још једном владици Константину и да се он захвали митрополиту Антонију, да пренесе благослове и поздраве. Отац Игор такође, да пренесе поздраве и благослове и Свјатијејшем Патријарху Кирилу, јер без његовог благослова не би могло бити ово да дође ова честица. Данас у цркви, ја сам помињао нашег Патријарха Порфирија, а владика Константин је помињао Патријарха Кирила. То показује јединство нашег богослужења и Цркве. Хвала вам свима што сте дошли. Надам се да ћемо следећи пута овде бити у бољим условима, ево већ нам је мала ова црква. Треба да направимо један летњи олтар, већу цркву где ће моћи више свештеника да служи. Ова је црквица мала, то је само за сестринство да они врше своја богослужења.
У сваком случају хвала вам што сте дошли, овде сте код куће. На моју несрећу не знам добро руски, али разумем браћу, слушам и биће прилике да учим руски, као и наши људи, а и наша деца посебно да се вратимо том јединству са Русима. Руси сада бране све оно што је нормално у историји и нормално у човечанству, нормално у образовању, животу и то мора бити свакоме јасно. Запад је нажалост прихватио философију Содома и Гомора и то форсира и говори да је то слобода. А Содома и Гомора кад дође онда све пропада, пропадале су цивилизације које су прихватиле ту философију. А ми требамо да прихватимо философију Свечовека како су говорили свети Александар Невски, Сергије Радоњешки, Серафим Саровски, Јован Кронштатски, Достојевски и многи други. Свечовек, а то је сам Христос - философија спасења у Христу и Православљу. И то ми православни народи треба да исповедамо и на томе да радимо, а други нека иду својим путем, а ми знамо добро да је то пут погибије. Живели, опростите што сам мало одужио, али имао сам потребу да кажем и хвала вам што сте дошли и ако Бог да дâ дођете поново, а ми ћемо у Русију, да узвратимо посету.
Ваше Преосвештенство, часни оци, уважене сестре монахиње, високопреподобна сестро Филотеја, драги гости пријатељи наши руски који су дошли заједно са иконом светог Александра Невског и честицом овог дивног светитеља, драги пријатељи Срби, начелниче општине Угљевик и сви ви браћо и сестре који сте дошли за ову трпезу љубави.
Ја сам рекао да у цркви не могу да говорим, мала је црква, мало људи би чуло шта говорим, а многи су били напољу и топло је. А за овом трпезом љубави желим да кажем да изразим једну велику благодарност Господу и Светом Александру Невском који су нас данас сабрали овде у овај манастир дивни који ће бити духовни центар Угљевика и овога краја.
Видели сте данас колико је људи дошло у манастир, пуно. Кад буде та слика отишла у свет људи ће мислити да је то древни манастир, а уствари манастир је нов и пре неку годину смо почели да оживљавамо монаштво и ако Бог да манастир ће бити добро.
Оно што желим да нагласим, а то је у вези са житијама Светог Александра Невског. Потребно је да га и ми Срби проучавамо више него што смо до сада то чинили. Свети Александар Невски је 2008. године проглашен за највећу личност руске историје, не само црквене већ и световне, књижевне и све друге и заиста је тако. Он је кратко живео, свега 43 године на земљи, али је већ са 20 година постао кнез са титулом Владимирски и извео је велику битку на реци Неви победивши Швеђане и од тада се називао Александар Невски. После је имао још битака и никада ни једну битку у свом животу ратника, мученика и православног сведока није изгубио. Борио се са Татарима, борио се са људима са Запада, нешто слично као данас што се тиче Запада, али је све битке добијао, јер је Бог био са њим и он је био са Богом. Зато је Свети Александар Невски добар пример нама Србима правога војсковође, православног војсковође, као што је био свети цар Константин који је имао виђење крста и чуо је глас Божији - ОВИМ ПОБЕЂУЈ. Знаком Крста побеђуј. Тако су наши Срби на Косову предвођени царем Лазаром и војском носили пред собом на барјацима крстове, то значи да је то хришћанска, православна војска која се бори за крст часни и слободу златну. Тај принцип је поставио свети Александар Невски у Русији. Он је један од пресудних људи који је начинио Русију великом. Велика Русија - великог срца, али велика и по територији. То су морале да учине војсковође велике. Александар Невски, Димитрије Донски и многи други, које је Црвка уписала у регистар светитеља, канонизовала их је. Они су били врлинског живота, али и велики љубитељи своје домовине и свога народа. Оно што бих још рекао за Светог Александра Невског то је да је он био исповедник вере православне. Када је једном татарски кан са којим је он хтео да има добре односе, да не би губио снагу како би се могао борити са овим са Запада, јер је за те са Запада сматрао да су опаснији него он у том тренутку, он је дошао код њега и признао га као владара, али није хтео да се поклони идолима којима се он клања, лажним боговима. Рекао је да ми православни требамо само да се поклањамо једном правом, истинском и живом Богу. Са друге стране када је папа видео да на северу постоји војсковођа кога нико не може да победи у биткама он је покушао лукавством да га придобије и послао двојицу својих бискупа да га умоле да пређе у римокатолицизам, да постане католички војсковођа и обећао му дати велико царство и силу. Он их је дочекао речима као свети отац Цркве и рекао: Ми имамо апостолску веру, ми имамо веру светих отаца, ми имамо веру Седам Васељенских сабора и то ја наша вера православна, ми ту веру нећемо ни за јоту да променимо. Тако су говорили Свети Оци на Васељенским Саборима, као свети Марко Ефески и многи други учитељи Цркве. А то да чујете од једног војсковође и ратника то је још много значајније.
Друго што бих рекао, овај догађај, да ми овде у овоме нашем манастиру који је настао 1997.године када су руски војници били овде у мировној мисији и подигли су малу црквицу у спомен светог Александра Невског и хвала Богу, Бог је ту благословио да се подигне манастир. Двехиљадитих година наш Свети Синод је благословио да ово буде на само црква већ и манастир. Да буде једно место духовно као што манастири јесу, да буде место окупљања читаве године. У једној парохији људи долазе ујутру, увече, долазе недељом и празником, а манастир је отворен по читав дан читаве године и горе кандила и монаси и монахиње се моле за спасење нашег народа и за нашу Цркву и за спасење читавога света.
Са друге стране да овај манастир буде једна стална веза, место братског сусретања, место српско-рускога и место руско-српскога братства. Ми имамо таква два места у нашој епархији. Овај, Манастир светог Александра Невског и Манастир свете Матроне Московске близу Добоја. Кад год дођу нека братија Руси ми ћемо их прво водити у те манастире. Наравно, имамо и друге цркве и манастире, као манастир Свете Петке у Бијељини који је урађен потпуно у руском стилу. Али ово су два посебна места и то смо имали благослов да нам помогну Руси из Русије. Они су нам финансијски помогли да урадимо ову трпезарију. Около што радимо сада у порти манастира и што радимо код манастира Свете Матроне то је све уз помоћ Руске Цркве, рускога народа и руских институција. То је за нас веома битно да то држимо и чувамо и то ће донети плода. Да покажемо читавом западном свету и човеку, да је Православље спасоносно, исцелитељно и да и они вапију за Православљем само то не знају. Њима је једино потребно Православље да би се исцелили и постали истински хришћани. Један велики старац на Светој Гори, старац Пајсије је говорио да добрих људи има свугде на свету, у свим религијама, учењима и философијама, али светитеља постоји само у Православљу. Према томе ово што смо ми данас доживели, долазак честица моштију једног светитеља значи један светитељ је, ако могу тако да кажем, у тим моштима дошао овде нама. Свети Александар Невски, то је део његовога тела и он је присутан у честицама моштију свога тела, благодаћу Духа Светога.
Сведочимо прво нама, нашим народима, а хвала Богу долазиће овде и други људи, долазе туристи са разних страна из Европе, са Запада, да и њима сведочимо јединство Православља, братски однос и братску љубав између Срба и Руса, који не могу они да сруше, стотинама политика да то чине и раде неће успети да сруше иако покушавају. У медијима сада када слушате како смо у време бомбардовања Србије имали санкције од Русије, како Русија није водила тада и другим приликама рачуна о Србима, покушавају на све начине да заваде Србе и Русе, да отуђе због политике. Поготово што сада Србију, а и Републику Српску уцењују тим такозваним уласком у Европску унију. Улазак у Eвропску унију је као улазак у рај, тако су то они представили, али да би ушли у тај рај ви се морате одрећи Руса. То је наравно обмана. А са друге стране многи људи су у искушењу да то прихвате, понесу се за тим. Наравно дубоко у народу је свест, и народ у то не верује, Црква је посебно резервисана. Али са друге стране треба разумети да су медији моћни и да они чине много тога да збуне народ. Ту нам је потребна проповед, ту нам је потребна мисија, ту нам је потребно просветитељство наше. Светосавско, истинско, да наш народ зна ко смо и којим путем смо ишли кроз историју. Никада са Русима нисмо ратовали, нити ћемо ратовати, нити можемо ратовати. То је просто у бићу нашег народа немогуће - као да ратујеш сам са собом. Али они и даље покушавају то, као што су покушавали да заваде Црногорце и Србе, одвајањем Црне Горе, наметањем њима нове културе и тако даље. То су нажалост успели да учине у Украјини, где су стару Русију успели да окрену против Русије. Стара Русија гдје је било крштење Руса. Кијевски Владимир је крстио Русију, а сада је то тамо упориште антируске философије и антируске политике, нажалост. Ко је историчар, наравно, боље зна како је дошло до тога. Ми се молимо Богу и жао нам је. Слушамо да су неки митрополити Украјинске православне цркве су у затвору. Прогони се Кијевско-печерска лавра, велика светиња која има стотину моштију, једна од највећих светиња у Православљу. Запада ћути, њима то не смета. Њима то светогрђе не смета. Ми са друге стране то схватамо као свој крст. Ми Срби смо деведесетих сви редом били бомбардовани - од Косова, Србије, Републике Српске и обрнуто - осиромашеним уранијумом. Страшно је повећан број малигних обољења после тога. То нико жив не може ни да измери. Срби масовно умиру, рапидно умиру. А у великој мери због уранијума који је бачен на нас. Али ми и даље не мрзимо те људе. Ми не можемо да мрзимо, ми смо људи православни, али са друге стране не требамо да будемо безумни. Зато је Господ у Јеванђељу рекао будите мудри као змије. Змија се стално склања, чува главу да преживи, али и безазлени као голубови, да не памтите зло у срцима. То је наш Патријарх Павле говорио - Господ Исус Христос је своје ученике послао као јагањце међу вукове. И каже да не би ми сада, свештенослужитељи, монаси,владике, свештеници, борећи се са вуковима и сами постали вукови него да ми и даље останемо јагањци, да се држимо принципа добра, истине, правде. Како је говорио и свети Александар Невски - Бог није у сили него у правди. Увек пред сваку борбу је говорио и тако је поучавао своје војнике. И то је истина, то је Јеванђеље. Тако дакле и ми да останемо у правди Божијој, у љубави Божијој, али да не прихватамо оно што је неистина, што нам се намеће. То ће доћи до тога да ће нама антихриста покушати да наметну да је он Христос. До те мере ће то ићи. Потпуно супротан систем вредности да нам наметну. Не само у школи и образовању, економији, него свему па и у вери. Све ће покушати да нам измене ако будемо наивни и ако будемо да на кажем шта ми ћемо то прихватити. Али у сваком случају постоје људи који трезвено мисле и говоре, универзитетски професори, постоје људи који су умни у САНУ, Матици Српској, наравно, Српској Православној Цркви, људи богослови, наши духовници, постоји велики број људи у Русији и по свету који говоре Реч Истине, који препознају тренутак у коме се историјски налазимо. Али потребна је и борба да то све прихватимо и сватимо.
Ово је велики догађај за нас у Епархији зворничко-тузланској, ако Бог да биће их и више, само да братија Руси добију слободу да путују, да иду по свету да могу да долазе, јер сад једина траса којом могу да стигну из Москве, преко Београда или Истанбула. А Запад се куне у слободу и демократију, а ускратио је кретање. То је основно право људско, да се креће слободно. А наводно су представници и пропагатори слободе и демократије. Ми то разумемо духовно, разумемо богословски и схватамо то као крст, али са друге стране нисмо наивни да не знамо да чувамо своје Православље, своје светосавље и своје светиње. Као што ми треба да чинимо на Косову и Метохији да се не одричемо своје духовне колевке тако и сви други православни народи не треба да се одричу своје традиције и своје вере и историје.
У сваком случају, ми смо са Русима једна Црква, Руска православна црква и Српска православна црква то је једна Света Саборна и Апостолска Црква. Проблем њихов је проблем наш. Кад један уд страда страдају сви удови. Ми смо ту да носимо исти крст и сведочимо Христа Распетога и Васкрслога који је победник у историји, који је победник у вечности, који је победио смрт. То је наш пут. Наш пут је сигуран, наш пут је Победа. Али треба њиме да идемо, да се покажемо достојни тога пута.
Нека Бог благослови овај данашњи сабор. Желим да се захвалим још једном владици Константину и да се он захвали митрополиту Антонију, да пренесе благослове и поздраве. Отац Игор такође, да пренесе поздраве и благослове и Свјатијејшем Патријарху Кирилу, јер без његовог благослова не би могло бити ово да дође ова честица. Данас у цркви, ја сам помињао нашег Патријарха Порфирија, а владика Константин је помињао Патријарха Кирила. То показује јединство нашег богослужења и Цркве. Хвала вам свима што сте дошли. Надам се да ћемо следећи пута овде бити у бољим условима, ево већ нам је мала ова црква. Треба да направимо један летњи олтар, већу цркву где ће моћи више свештеника да служи. Ова је црквица мала, то је само за сестринство да они врше своја богослужења.
У сваком случају хвала вам што сте дошли, овде сте код куће. На моју несрећу не знам добро руски, али разумем браћу, слушам и биће прилике да учим руски, као и наши људи, а и наша деца посебно да се вратимо том јединству са Русима. Руси сада бране све оно што је нормално у историји и нормално у човечанству, нормално у образовању, животу и то мора бити свакоме јасно. Запад је нажалост прихватио философију Содома и Гомора и то форсира и говори да је то слобода. А Содома и Гомора кад дође онда све пропада, пропадале су цивилизације које су прихватиле ту философију. А ми требамо да прихватимо философију Свечовека како су говорили свети Александар Невски, Сергије Радоњешки, Серафим Саровски, Јован Кронштатски, Достојевски и многи други. Свечовек, а то је сам Христос - философија спасења у Христу и Православљу. И то ми православни народи треба да исповедамо и на томе да радимо, а други нека иду својим путем, а ми знамо добро да је то пут погибије. Живели, опростите што сам мало одужио, али имао сам потребу да кажем и хвала вам што сте дошли и ако Бог да дâ дођете поново, а ми ћемо у Русију, да узвратимо посету.
ЕПИСКОП ФОТИЈЕ БЕСЈЕДЕ МАНАСТИР СВЕТОГ АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ СВЕТИ АЛЕКСАНДАР НЕВСКИ
