ПРЕДАВАЊЕ „АКТУЕЛНОСТ КОСОВСКОГ ЗАВЕТА“ - ЕПИСКОП БАЧКИ Г. ИРИНЕЈ
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије отворио је 26. марта 2024. године на Православном богословском факултету Универзитета у Београду научни скуп, који су под називом Косово и Mетохија – историја и културно наслеђe, организовали Информативна служба Српске Православне Цркве и Матица српска.
Уводно излагање на тему Актуелност Косовског завета одржао је Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј који је истакао да целокупна помесна светосавска Црква у наше време улаже огромне напоре да у најширим круговима свог верног народа обнови стварни значај и стварни смисао Косовског завета, те идеје водиље целокупне наше историје, тако што ћемо и наш српски Косовски завет измерити мерилом Новог Завета као вечног и последњег Завета између Бога и човечанства.
– Смисао и садржај Завета или Савеза јесте љубав која претпоставља апсолутну човекову слободу и циљ јој је апсолутна љубав, потпуна, љубав између Бога и човека и то онаква каква ће се појавити тек у Личности Богочовека Христа. У Његовој личности Бог и човек су заувек заједно и једно, без сливања, мењања и мешања, али и без раздвајања и дељења. Он је, дакле, Првосвештеник и жртва, Јагње и Пастир. Он Сâм казује: Нема веће љубави од те да ко живот свој положи за пријатеље своје (Јн. 15, 13) – подсетио је владика Иринеј и појаснио шта је Косовски завет у светлости Новог Завета:
– Сви знамо да наш народ личност Светог кнеза Лазара, његово понашање пре Косовске битке, сравњује са новозаветним збивањима. Није случајно да у народној поезији имамо Кнежеву вечеру која је уствари пројекција Христове последње Тајне вечере пред страдање. Затим имамо све оне речи које се по народном предању размењују између Лазара и његових великаша и јунака о вери и невери… Имамо и оне класичне речи којима Свети кнез Лазар изражава суштину Косовског Завета: ,,Земаљско је за малена царство а небеско увек и довека”, као и то да се морамо за њега определити да бисмо били верни Богу, односно свом спасењу у Христу, у Цркви… Једно је сигурно, да је наш народ као хришћански народ непогрешиво осетио духовну суштину Лазаревог опредељења и његове личности и духовну суштину онога што се одиграло на Косову пољу у дан оне битке из 1389. године. Од тада до данас, а лично сам уверен и докле год буде било Срба на овој планети и док буду православни, да ће они живети тим Косовским заветом.
Више о научном скупу и другим излагачима погледајте ОВДЈЕ
– Смисао и садржај Завета или Савеза јесте љубав која претпоставља апсолутну човекову слободу и циљ јој је апсолутна љубав, потпуна, љубав између Бога и човека и то онаква каква ће се појавити тек у Личности Богочовека Христа. У Његовој личности Бог и човек су заувек заједно и једно, без сливања, мењања и мешања, али и без раздвајања и дељења. Он је, дакле, Првосвештеник и жртва, Јагње и Пастир. Он Сâм казује: Нема веће љубави од те да ко живот свој положи за пријатеље своје (Јн. 15, 13) – подсетио је владика Иринеј и појаснио шта је Косовски завет у светлости Новог Завета:
– Сви знамо да наш народ личност Светог кнеза Лазара, његово понашање пре Косовске битке, сравњује са новозаветним збивањима. Није случајно да у народној поезији имамо Кнежеву вечеру која је уствари пројекција Христове последње Тајне вечере пред страдање. Затим имамо све оне речи које се по народном предању размењују између Лазара и његових великаша и јунака о вери и невери… Имамо и оне класичне речи којима Свети кнез Лазар изражава суштину Косовског Завета: ,,Земаљско је за малена царство а небеско увек и довека”, као и то да се морамо за њега определити да бисмо били верни Богу, односно свом спасењу у Христу, у Цркви… Једно је сигурно, да је наш народ као хришћански народ непогрешиво осетио духовну суштину Лазаревог опредељења и његове личности и духовну суштину онога што се одиграло на Косову пољу у дан оне битке из 1389. године. Од тада до данас, а лично сам уверен и докле год буде било Срба на овој планети и док буду православни, да ће они живети тим Косовским заветом.
Више о научном скупу и другим излагачима погледајте ОВДЈЕ
