МЛАДА БИЈЕЉИНСКА ДОКТОРИЦА СТОМАТОЛОГИЈЕ БАВИ СЕ И ИКОНОПИСАЊЕМ


Фото: ИнфоБијељина
Млада Бијељинка Андреа Симић др стоматологије, годинама се бави иконописањем, а као студент самостално је осликала комплетан иконостас Храма Свете Тројице у Устиколини код Фоче. У интервју за ИнфоБијељина каже да је за многе изненађење то што се стоматолог бави иконописањем, наводећи да ту нема ништа чудно и да постоји јасна веза.

"За обоје вам треба таленат јер је то у суштини занат, имате знање у глави, али вам је потребна и вјештина у рукама. Мене је иконопис научио да рад увијек надвлада таленат и тако је било и са учењем. Нити се факултет завршава за годину, нити се резултати у сликању постижу за мјесец дана. Све изискује вријеме и труд", објашњава Андреа.

Звање иконописац добила је 2011. године док је још као гимназијалка похађала Школу иконописа „Одигитрија“.



"Ја сам била дијете које је увијек нешто цртало и први интерес за иконопис сам добила још у основној школи. Тада је у нашем Манастиру Весна Тодоровић држала радионице сликања, али тек пред полазак у средњу школу сам на позив тадашњег вјероучитеља Васе Поповића постала редован ђак Школе иконописа „Одигитрија“, присјећа се ова талентована дјевојка.

Као сваком умјетнику тешко јој је да издвоји свој најзначајнији рад јер је сваки посебан због уложеног рада и труда.

"Мени лично највећи значај има прва насликана икона јер је урађена након 12 мјесеци вјежбања и припреме да све до тада научено покажете у цјелини. Ја сам имала срећу да су мој рад и труд препознали, те сам већ одласком на факултет ангажована за самостално осликавање комплетног иконостаса Цркве Свете Тројице у Устиколини код Фоче, што је до сада и мој најопсежнији рад у иконопису", каже Андреа.

Јавности је много познатије да се ова млада докторка стоматологије већ неколико година бави и осликавањем текстила.

"Идеја о осликавању текстила је дошла спонтано. Иако је данас вријеме инста трендова, још увијек имате много персонализоване одјеће и сама сам жељела посједовати нешто своје и другачије. Купила сам јакну и пар боја довољних за рад и тако је све почело. Осликала сам другарицама њихове јакне и када сам наишла на позитивне реакције, са тих пар модела сам направила профил на друштвеним мрежама, те Шарац Комарац постоји већ скоро три године и нешто је на шта сам веома поносна", с осмјехом каже Андреа.



Одговарајући на питање ИнфоБијељина да ли има још нешто што је интригира и наводи да даље искушава своје теленте, Андреа открива шта би то могло бити.

"Моја највећа мана је што се моје интересовање не задржава предуго на истом, те оног тренутка када мислим да сам постигла свој максимум тражим други хоби. Већ дуже вријеме ме интересују технике акварела, али и грнчарства, тако да сав прибор  већ у ладицама чека своје вријеме. Тренутно, ако видите по инстаграму осликане зидове, могуће је да сам то ја шкрабала", каже Андреа.

Разговор са овом ведром дјевојком завршили смо коментаришући чињеницу да се о младим људима на овим просторима у посљедње вријеме углавном говори кроз статистике које показују да значајан број њих или је напустио ове просторе или то жели учинити. Андреа каже да никада није размишљала о одласку.

"Познајем много оних који су након завршеног факултета, отишли и ко се како снашао. Чињеница је да је вани све доступније и да се сваки рад више цијени. Тамо би ми рецимо мој хоби донио више од просјечне плате, али ја сам одабрала да останем овдје и да првенствено будем стоматолог, а све остало је рад у слободно вријеме, које ме испуњава и у коме уживам", каже Андреа на крају разговора за ИнфоБијељина.