Прије 500 година, а само коју деценију након Гутенберга, у тадашњем манастиру а данас храму Светог Ђорђа у Доњој Сопотници, штампане су прве црквене, ћириличне књиге.

Република Српска и српски народ ове године ће низом научних скупова и манифестација обиљежити 500 година Горажданске штампарије. Након сједнице Организационог одбора за обиљежавање, Митрополит дабробосански Хризостом рекао је да је штампарија Божидара Горажданина дио културног наслеђа и богатства српског народа. Обиљежавање великог јубилеја је национални пројекат, у који су укључене све националне институције Српске.

Прије 500 година, а само коју деценију након Гутенберга, у тадашњем манастиру а данас храму Светог Ђорђа у Доњој Сопотници, штампане су прве црквене, ћириличне књиге.

Ни туђинска, османска власт није спријечила Србе да очувају језик, писмо и себе поново сврставају у ред цивилизованих, европских народа.

– Ми смо јако поносни на чињеницу да су Срби 1519. године донијели штампарију и организовали штампање књига. Дакле, под окупацијом Отоманског царства Срби су штампали књиге. То су разлози због којих ову годину посвећујемо Горажданској штампарији – рекао је митрополит дабробосански Хризостом.

У Новом Горажду поносни су на Божидара Горажданина који у Храму Светог Ђорђа штампао прве књиге на ћирилици. Подржали су идеју Организационог одбора да се у комплексу Храма изгради Музеј посвећен великом догађају из српске историје.

– Врло је значајна чињеница да постоји штампарија, која је била прва у БиХ, друга на Балкану и у тако малом мјесту, данашњем Новом Горажду, Доњој Сопотници – истиче Мила Петковић, начелница општине Ново Горажде.

Оснивање Горажданске штампарије 1519. године, један је од најзначајних културних догађаја у историји српског народа, међутим поједини медији и научни радници са простора Федерације увелико говоре о „босанској“ штампарији у Горажду, чиме се наставља политика „босанчења“ српског идентитета на простору БиХ.

– Неопходно је стално говорити и наглашавати да се ради о српској Горажданској штампарији, да је дио српске културе и насљеђа и нико је не може везати за некакво „босанско“ насљеђе – наглашава Драга Мастиловић, декан Филозофског факултета у Источном Сарајеву.

У оквиру обиљежавања 500 година Горажданске штампарије, у јулу у Храму Светог Ђорђа у биће одржана свечана академија, а на Филозофском факултету у Палама у новембру велики научни скуп.

Организациони одбор планира да објави и репринт три штампане књиге као и референтне научне радове на тему Горажданске штампарије.

Планиране су и одређене манифестације у Венецији, дакле је стигла штампарија и у румунском граду Трговишту, је је из Горажда премјештена.

Извор: РТРС