ОТАЦ МИЛОШ ВЕСИН ОДРЖАО ДУХОВНУ ТРИБИНУ У ДОБОЈУ
Ако љубави немам, ништа сам
(1.Кор. 13, 2)
(1.Кор. 13, 2)
Благословом Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског Г. Фотија, у навечерје празника Светих краљева Милутина и Драгутина – монаха Теоктиста и преподобне Јелене мајке њихове, 11. 11. 2021. године, сабрали смо се у добојском Центру за културу и образовање да чујемо топло и богонадахнуто пастирско промишљање на тему: „Ако љубави немам, ништа сам“, које нам је надахнуто говорио дугогодишњи професор Богословског факултета Српске православне цркве у Либертивилу (САД), протојереј-ставрофор др Милош Весин, парох јужночикашки и ленсиншки.
Љубав као највећа врлина нас је и ове вечери окупила у великом броју из разних крајева од Нове Пазове, Бања Луке, Модриче, Теслића уз наравно највећи број добојлија.
Предавање смо започели молитвено како то и доликује оваквом једном сабрању. Прота Милош је отпјевао тропар Светом краљу Милутину и сви заједно смо се помолили и за покој душе уснулог слуге Божијег Милоша Курузовића дипломираног теолога из Бања Луке који је био протин ђак.
Потом је предавача и све присутне, у име добојских свештеника, поздравио протојереј Недељко Горановић, а добродошлицу проти пожељела је пјесмом „Не дамо светиње“ дјевојчица Теодора Горановић.
Мудрим и одабраним ријечима о љубави прота Милош је протумачио Химну љубави Светог апостола Павла поучен својим дугогодишњим искуством и живим примјерима које је сусретао радећи на Њиви Господњој. Као најважнију поруку прота Милош је истакао да је Господ из своје љубави послао Сина свога узевши људску природу у којој је страдао и Васкрсао и да се кроз радост Васкрсења огледа права љубав.
Благодарећи Господу, а на радост свих нас који смо имали прилику да будемо поучени о љубави, надамо се да ће све ове ријечи изговорене овдје одзвањати још дуго у срцима нашим.
А сада остаје вјера, нада, љубав, ово троје,
али је од њих љубав највећа
(1.Кор. 13,13.)
али је од њих љубав највећа
(1.Кор. 13,13.)
протојереј Недељко Горановић