ПЕДАГОШКО-ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ ВЈЕРОУЧИТЕЉА НАШЕ ЕПАРХИЈЕ

Благословом Епископа зворничко-тузланског Фотија у периоду од 20. до 22 октобра 2023. године, у организацији Канцеларије за вјерску наставу, вјероучитељи наше епархије посјетили су светиње Епархије рашко - призренске и Епархије жичке.

Ова тродневна педагошка екскурзија имала је за циљ посјету манастирима наше цркве од богатог духовног и историјског наслеђа за нас Православне Србе. Смјештени у Рашкој, прва светињу у којој смо боравили била је манастир Црна Река. Дочекани од братије, а по благослову игумана, наши свештеници служили су Свету литургију и сви заједно смо се сјединили у Тијелу и Крви Христовој. Након литургије, заједно са осталим вјерним народом који је био присутан, поклонили смо се моштима Светог Петра Коришког и гробу монаха Харитона.

Након тога уприличен је разговор са братством и послужење за све присутне. У благодати литургије у којој смо учествовали, као и молитвама Светог Петра Коришког, упутили смо се ка свештеној лаври, манастиру Сопоћани. Боравком у Сопоћанима, уприличен нам је и кустос који је објашњавао о значају ове задужбине Стефана Уроша, као и о пребогатом живопису, који се у фрагментима ту и налази. Сљедеће што је планирано и остврено на овом путешествију, су Црква светих апостола Петра и Павла у Расу из шестог вијека, као и манастири Градац и Кончул. Другог дан нашег боравка у Рашкој, на празник преподобних Пелагије Палестинске и Таисе Тиваидске упутили смо се у културно, умјетничко, болничко и духовно средиште Српске државе средњег вијека, манастир Студеницу. По благослову високопреподобног игумана Тихона, сви наши вјероучитељи који су у свештеном чину, служилу су Свету литургију и сјединили се са Христом на темељима цркве коју су подигли Стефан Немања и Свети Сава.

У својој пригодној бесједи протојереј Синиша Шаренац, захвалио се братству на добродошлици, на челу са игуманом, а исто тако исказао лични осјећај благодарења Богу пред гробом Стефана Немање, његове супруге Ане, сина Стефана Првовјенчаног и краља Радослава. Утисак који оставља чувена фреска Христовог Распећа (Студеничко Распеће) из 1207. године, као једно од највећих достигнућа умјетности средњег вијека свакако буди и подсјћа на ријечи које се налазе на крају Символа вјере: Чекам васкрсење мртвих и живот будућег вијека.

За крај овог нашег ходошћа, посећен је манастир Жича. Први утисак који се стиче на самим капијама Жиче, јесте да није више препознатљиво црвена. У разговору са монахињама, којих има више од 40, појаснили су нам да су у току радови на новој гостпримници и фасади манастира, гдје се ако Бог да чека да ускоро засија својом јарко црвеном бојом. Пуштен нам је кратак филм о историјату манастира. Једна од сестара нас је упознала о значају ове светиње за наш народ кроз историју. Сестре су припремиле послужење пред наставак пута и повратак у оквире наше епархије. У току повратка, у пролазу, кроз овчарско - кабларску клисуру, посјетили смо још један манастир, манастир Преображење.

Повратак у Бијељину је био у вечерњим сатима 22. октобра, гдје смо на крају сумирали утиске о свему што смо видјели и доживјели. Заблагодарили смо Господу на томе што смо потомци свих ових светитеља којима се поклонисмо и молитве произнијели. Надамо се да ће оваквих и сличних васпитних путовања бити и у наредном периду, и да ће нам се остала братија придружити убудуће.

Канцеларија за вјерску наставу,
вјероучитељ ђакон Јован Рикановић