О УСКОМ ПУТУ
 
Јеванђеље нас учи
да је Уски пут онај
који води у живот,
и мало их је који га налазе,
свети Оци су различито тумачили
шта је то Уски пут,
по једнима то је пут одрицања
од своје воље, пут послушања,
који се на Лествици подвига
ставља изнад поста и молитве,
јер је истински послушник,
мученик без крви,
и онај који се
уподобљава Самоме Христу,
јер Он беше послушан Богу Оцу,
и то послушан до смрти на Крсту
 
Други Оци под Уским путем,
поред послушања,
сматрали су и сам
делатни подвиг поста, молитве, бдења,
неспавања и тиховања,
једни су Уски пут видели
као успињање Лествицом блаженстава,
које почиње сиромаштвом духа,
а крај му је у прихватању
крста и страдања,
чиме подвижник вере показује
да је задобио Љубав - Самога Христа,
неки од Отаца Уски пут су упоређивали
са успињањем на гору Тавор,
на којој се подвижник вере преображава
нетварном светлошћу,
и достиже обожење личности
 
Многи од Отаца су послушању
и делатном успињању ка Богу,
додавали и друге врлине:
трпљење, праштање и смирење,
- смирење сматрајући
сољу сваке  врлине,
а неки од њих су посебно наглашавали
- трпљење невоља и болести,
називајући их јововским подвизима,
који су можда и најтежи,
али су често најкраћи пут
до Самога Бога,
такав је био свети Амвросије Оптински,
који је већи део свог живота
у кревету провео,
али је многе монахе и људе
духовно руководио
и од болести исцељивао,
а у ово време свети старац Порфирије
би се могао назвати
- Јовом нашега доба,
који готово да није било болести
коју није имао,
али је на томе Богу благодарио
и за друге људе се молио,
који су често бивали исцељивани
и од најтежих болести
 
Ко жели ходити Уским путем
одрицања од своје воље,
путем покајања,
путем повратка као блудни син
у наручје Божије,
мора ходити путем
свлачења старога човека
и облачењем у Христа,
путем плача за своје грехе,
али и за грехе света,
путем праштања не седам пута,
него седамдесет пута седам,
путем трновитим и каменитим ићи,
путем крста и васкрсења,
јер је то пут усхођења на небо,
пут живота и спасења
 
Епископ Фотије