СВЕТ И ДОБРО
 
Почетку овога света,
видљивог и невидљивог,
материјалног и духовног,
претходи предвечни Сабор Свете Тројице,
на којем је Бог одлучио,
да по Својој слободи и љубави
ни из чега створи овај свет
и човека као круну Свога стварања,
јер је човек по Образу и Подобију
Божијем створен,
да би у заједници
- Старозаветној живео,
да би свеколика створења,
обожена, Богу привео
 
Од тога почетка
стваралаштво божанско
има за циљ добро,
јер Бог виде,
да све што је створио
- добро беше веома,
и тако осташе и нама људима
почеци у животу,
рађањима, умирањима
и сваком делању у којем смо
и ми позвани да по узору
- Образу Божијем,
све што почнемо и чинимо
зарад добра и на добро буде,
јер се само таквом
божанском савршеном чину
и ми уподобљавамо
 
Није само библијска реалност
позивала човека да служи добру,
то су учили и антички философи,
посебно велики Сократ
чији је читав живот био
служба Богу посвећена,
а смисао философије
да научи човека да живи за добро,
да се чињењем добра, Богу уподобљава,
да је Бог добро, попут Сократа,
и Платон и Аристотел учаху,
Платон стремећи оностраности,
загледан у надчулни свет идеја,
а Аристотел, упркос контемплацији,
веран овостраности,
заједничка им беше
жудња за наликовањем Богу,
као највишем добру за човека
 
Средњи век је век сукоба
добра и света,
поготово на Западу,
где доминирају схоластичке догме,
које су често и силом наметане,
треба се сетити трагичног периода
Инквизиције и индулгенција
- откупа греха,
а помањкања љубави,
Православни Исток је остао веран
теологији светих Сабора и светих Отаца,
а преко исихазма синаита
и светог Григорија Паламе,
слободан од утицаја
хуманизма и ренесансе са Запада
- покрета везаног потпуно
за овај свет и његове дражи,
који се обоготворују,
Православље је пак, преко исихазма
сачувало живу заједницу
са Живим Богом у Цркви
 
Оно што можемо рећи на крају,
тек је 20. век донео
потпуну доминацију зла над добром,
не само због безбројних ратова
и милионских људских жртава,
него и због философије
нихилизма и атеизма,
који су у потпуности негирали
сваку метафизику,
сваку надсветску духовну стварност,
Самога Бога,
док Ниче кличе: Бог је мртав,
велики Достојевски опомиње:
Ако Бога нема, све је дозвољено,
у том 20. веку, долази на жалост,
до преваге зла над добром
и рата над миром,
и свет постаје једна
апокалиптичка реалност,
у којој се после комунизма
очекује долазак глобалиста,
са круном у стварању једне државе
и једне владе у свету,
на челу са антихристом,
који ће у том царству зла,
према пророчанствима
да влада три и по године,
док Господ други пут не дође
и вечну победу добра над злом
не установи
и победу Истине и правде
над лажју и неправдом
не прогласи,
и за читаву вечност их
једно од других не удаљи
 
Епископ Фотије