ПЛАЧ
 
Плакаше праотац Адам
кад се Рај за њим затвори,
и нађе се наг од благодати
у земљи туђој и непријатељској,
и плакаше горко
и не чу глас Божији,
Адаме, где си?
 
И поста плач Адамов сапутник,
ноћу и дању и у самоћи
Адам је сузом сузу заливао,
шта бејах, а шта сам сада,
од детета, од сина Божијег
постадох смртан,
постадох бесловесан
- животињама сличан,
о бола, о јада,
због мога преступа ће
и моје потомство и читава творевина
да страда
 
И тако праотац Адам
у уздасима, тузи и плачу
дане провођаше,
ал' пламени мачеви улаз у Рај
неприступним држаше,
а свети старац Силуан
и нас у својим поукама позива,
да се сећамо Адамовог плача
у молитвама и сузама,
да би нам Бог отворио врата Раја,
Царство Небеско које је у нама
 
Епископ Фотије