ЂУРЂИЦ
 
Великога међу светима
ваља прослављати,
Георгија великомученика,
чија слава сву васељену
наткрили,
учећи нас да смо
само у Христу живи,
а страдања за Господа
да се не плашимо,
јер је оно слава мученика
- трнов венац
правих подвижника
 
Пострадавши за Христа
у Никомидији 303. године,
јави се Свети Георгије
свом благочестивом слузи
и нареди му,
да његово свето тело
у Лиду пренесу
и на његовом имању
га сахране,
где у време
цара Константина
би подигнут
велелепни храм
у спомен Светог Георгија,
и ту се слава његова
умножи,
јер кивоту његовом
прибегаваху убоги,
слепи и глухи
- и сви се исцелише,
Свети Георгије
демоне из људи
прогоњаше
а одузете подизаше,
библијско време чудесима
оприсутњујући
 
И установи Црква Божија
овај дивни празник
Ђурђиц,
у спомен преноса његових
светих моштију,
да Светог Георгија
непрестано у молитви
призивамо,
да њиме у Христу јачамо
и вером се његовом
тешимо
 
Георгије свети,
благодаћу својом
буди са нама,
учини и нас
Христовим војницима,
да добар рат ратујемо
и у Господу победници
се јавимо,
Бога славећи,
а теби се Свети Георгије
молећи,
и све свете мученике
с тобом прослављајући
Амин
 
Епископ Фотије