ЕПИСКОП ФОТИЈЕ У УГЉЕВИЧКОЈ ОБРИЈЕЖИ
Фото: Епархија зворничко-тузланска
Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије служио је данас у 4. недељу Часног поста - Св. Јована Лествичника, свету архијерејску Литургију у Угљевичкој Обријежи.
Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије поручио је данас да су пост и молитва потребни свима.
Господ Христос говори поуку из данашњег Светог јеванђеља, подсјећа Епископ Фотије, не само Светим Апостолима него и свима нама да се демонске силе изгоне постом и молитвом.
- Постимо и молимо се Богу да демонске силе прво из себе изгонимо, из наше душе, из наших срца, наше личности, да будемо слободни за благодат Духа Светога да се Дух Свети настани у нама, сам Христос, а после тога можемо изгонити демоне и из других људи - рекао је владика у бесједи.
Драго ми је да смо данас заједно у овом светом храму, да смо се Богу помолили и да смо призвали благодат Светога Духа, на свете Дарове који су били предложени на Светој Литургији и да смо се причестили Телом и Крвљу Господа нашег и Спаса Исуса Христа. То је дакле Света Литургија браћо и сестре. То је Тајна Вечера коју је Господ Христос одржао са ученицима у Јерусалиму пре свога страдања и она се непрестано благодаћу Светога Духа врши на православним литургијама у Православној Цркви. Ми већ 2000 година живимо Христом, живимо за Христа и у светом Причешћу се са Њим сједињујемо. Молитвама узрастамо благодатно ка једном духовном савршенству.
Данас света Црква празнује светог Јована Лествичника. Ова недеља је њему посвећена. Он је био писац рајске Лествице, једне аскетске књиге која уствари говори како човек усходи Богу у пустињи, у једном најстрожијем типику и опиту духовном. Неколико година је био игуман манастира Синајске горе, а онда се повукао, а свога брата Георгија оставио да буде игуман истог манастира. Када се повукао написао је ''Лествицу'' која нам показује како човек усходи Богу у духовном животу. Он је лествицу поделио у 33 степена, 33 степеника којима човек усходи један по један корак ка Богу. Лествица је написана на основу визије праоца Јакова из Старог Завета. Он је једном приликом видео небеске лествице којима ангели небески силазе са неба и поново узлазе на небо. У символичком смислу та лествица предстваља Јаковљеву лествицу, а и лествицу блаженстава по којој се човек успиње из једне врлине у другу и достиже савршенство живота у Богу.
Свети Јован је број лествица установио тако у спомен Господа нашег Исуса Христа и Његових година живота на земљи, али је суштински подељена у три дела.
Први део говори о очишћењу човека, очишћењу онога који је дошао у манастир да се подвизава и да се бори са собом и са старим човеком у себи тј. старим Адамом. У првом делу је најдоминантније странствовање од света у којем је човек живео. Странствовање покајањем и послушањем. Онај нови који је дошао у манастир, он кроз те подвиге очишћава своје биће и прелази у други степен такозваног освећења. Подвижник вере се бори са сваком страшћу у својој души и телу. Са мржњом, са злом, са злопамћењем, са стомакоугађањем, са славољубивошћу, са гордошћу, са свим другим страстима које се наводе у аскетским поукама.
Трећи степен је највиши степен освећења који најмањи број људи достиже, то је степен достизања обожења личности или светости.То ретки људи достижу, само они који су читав свој живот Богу посветили, заповести Божије испуњавали и живот такав имали да су достигли тај степен. То је та лествица о којој би се још могло говорити.
Јако је значајно знати да приступати Богу није једноставно. Приступати Богу је један подвиг, благословен, али треба водити рачуна о своме животу, о своме успињању ка Богу, о својим слабостима и борби са њима, да би нас Бог благодаћу разрешио и благословио да идемо даље ка напредовању кад Богу.
Лествица је била примерена за монахе који су живели у пустињама, чак не ни у манастиру, али је за нас корисна да би знали како да препознамо своје слабости. У коју категорију по својим слабостима ја припадам и да имам смирено мишљење о себи ако живим на првом степену духовног живота.
Данас смо чули дивну причу из светог Јеванђеља, потресну, како свети Апостоли нису могли да изагнају демона из младића који је био и глув и нем. Господ им онда говори поуку да то нису могли да учине због неверовања зато што још увек нису били савршени у вери. Видите да су и свети Апостоли у почетку узрастали. Учили уз Христа, уподобљавали се Христу. Многа знамења и чудеса која је Он учинио они нису ни разумели у почетку. На овом примеру говори Господ поуку не само Апостолима већ свима нама да се демонске силе прогоне постом и молитвом. Значи, ми постимо и молимо се Богу да демонске силе право сами из себе изагнамо. Из наше душе, срца и из наше личности. Да будемо слободни за Духа Светога. Да се у нама настрани сам Христос. После тога можемо изгонити демоне из других људи. То је поука ове приче. Пост и молитва потребују свима и сви се требамо трудити да достигнемо плодове поста и молитве, а то је да имамо власт над демонима и да их благодаћу Божијом побеђујемо и одгонимо од себе, од ближњих и од Цркве Христове.
Долазећи ових дана у Цркву Божију да се молимо, у овим данима поста, сви да преиспитујемо своје духовно стање и ми лично и читав народ. Да кроз тајну покајању и подвига који предстоје до краја поста и до Васкрсења што боље будемо припремљени за тај догађај, за тај сусрет са Васкрслим Христом. Ми постимо и молимо се Богу да бисмо се што достојније причестили и што достојније се сусрели са самим Христом. На празник Васкрсења то и видљиво прослављамо.
Нека би Бог дао да буде сваки благослов Божији на вама, да се трудимо и боримо браћо и сестре, да ''Лествицу'' светог Јована бар читамо. Не треба се плашити. Ми кажемо, људи из света не би требали то читати, требали би, да видимо како су људи достизали висок степен духовног живота. Они су давали крв да би примили Духа. Аскетски живот, тешки подвижнички живот су водили, али су плодови били благотворни, велики, дар светости, дар чудотворства, прозорљивости и многа друга знамења што читамо из Јеванђеља и житија.
Нека вас Бог благослови и да се у здрављу и весељу виђамо у свим нашим храмовима широм Епархије зворничко тузланске.
Владика Фотије служио је данас Свету архијерејску литургију и освештао капелу за продају и паљење свијећа у храму Рођења светог Јована Крститеља у Угљевичкој Обријежи.
Протонамјесник Игор Шојић, старјешина храма, рекао је да је данас велика радост јер Епископ Фотије први пут служи Свету Литургију у овом храму.
Међу бројним вјерницима, молитвеном скупу присуствовао је начелник Угљевика Василије Перић који је истакао да су сви данас са великом љубављу и радошћу дочекали владику Фотија те му захвалио за све што чини и ради за овај крај и општину Угљевик коју је назвао Духовни центар Епархије зворничко-тузланске.
Заједно са бројним вјерницима Светој литургији присуствовали су предсједник Скупштине општине Угљевик Зоран Лазић и савјетник министра безбједности БиХ Радислав Јовичић.
Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије поручио је данас да су пост и молитва потребни свима.
Господ Христос говори поуку из данашњег Светог јеванђеља, подсјећа Епископ Фотије, не само Светим Апостолима него и свима нама да се демонске силе изгоне постом и молитвом.
- Постимо и молимо се Богу да демонске силе прво из себе изгонимо, из наше душе, из наших срца, наше личности, да будемо слободни за благодат Духа Светога да се Дух Свети настани у нама, сам Христос, а после тога можемо изгонити демоне и из других људи - рекао је владика у бесједи.
Драго ми је да смо данас заједно у овом светом храму, да смо се Богу помолили и да смо призвали благодат Светога Духа, на свете Дарове који су били предложени на Светој Литургији и да смо се причестили Телом и Крвљу Господа нашег и Спаса Исуса Христа. То је дакле Света Литургија браћо и сестре. То је Тајна Вечера коју је Господ Христос одржао са ученицима у Јерусалиму пре свога страдања и она се непрестано благодаћу Светога Духа врши на православним литургијама у Православној Цркви. Ми већ 2000 година живимо Христом, живимо за Христа и у светом Причешћу се са Њим сједињујемо. Молитвама узрастамо благодатно ка једном духовном савршенству.
Данас света Црква празнује светог Јована Лествичника. Ова недеља је њему посвећена. Он је био писац рајске Лествице, једне аскетске књиге која уствари говори како човек усходи Богу у пустињи, у једном најстрожијем типику и опиту духовном. Неколико година је био игуман манастира Синајске горе, а онда се повукао, а свога брата Георгија оставио да буде игуман истог манастира. Када се повукао написао је ''Лествицу'' која нам показује како човек усходи Богу у духовном животу. Он је лествицу поделио у 33 степена, 33 степеника којима човек усходи један по један корак ка Богу. Лествица је написана на основу визије праоца Јакова из Старог Завета. Он је једном приликом видео небеске лествице којима ангели небески силазе са неба и поново узлазе на небо. У символичком смислу та лествица предстваља Јаковљеву лествицу, а и лествицу блаженстава по којој се човек успиње из једне врлине у другу и достиже савршенство живота у Богу.
Свети Јован је број лествица установио тако у спомен Господа нашег Исуса Христа и Његових година живота на земљи, али је суштински подељена у три дела.
Први део говори о очишћењу човека, очишћењу онога који је дошао у манастир да се подвизава и да се бори са собом и са старим човеком у себи тј. старим Адамом. У првом делу је најдоминантније странствовање од света у којем је човек живео. Странствовање покајањем и послушањем. Онај нови који је дошао у манастир, он кроз те подвиге очишћава своје биће и прелази у други степен такозваног освећења. Подвижник вере се бори са сваком страшћу у својој души и телу. Са мржњом, са злом, са злопамћењем, са стомакоугађањем, са славољубивошћу, са гордошћу, са свим другим страстима које се наводе у аскетским поукама.
Трећи степен је највиши степен освећења који најмањи број људи достиже, то је степен достизања обожења личности или светости.То ретки људи достижу, само они који су читав свој живот Богу посветили, заповести Божије испуњавали и живот такав имали да су достигли тај степен. То је та лествица о којој би се још могло говорити.
Јако је значајно знати да приступати Богу није једноставно. Приступати Богу је један подвиг, благословен, али треба водити рачуна о своме животу, о своме успињању ка Богу, о својим слабостима и борби са њима, да би нас Бог благодаћу разрешио и благословио да идемо даље ка напредовању кад Богу.
Лествица је била примерена за монахе који су живели у пустињама, чак не ни у манастиру, али је за нас корисна да би знали како да препознамо своје слабости. У коју категорију по својим слабостима ја припадам и да имам смирено мишљење о себи ако живим на првом степену духовног живота.
Данас смо чули дивну причу из светог Јеванђеља, потресну, како свети Апостоли нису могли да изагнају демона из младића који је био и глув и нем. Господ им онда говори поуку да то нису могли да учине због неверовања зато што још увек нису били савршени у вери. Видите да су и свети Апостоли у почетку узрастали. Учили уз Христа, уподобљавали се Христу. Многа знамења и чудеса која је Он учинио они нису ни разумели у почетку. На овом примеру говори Господ поуку не само Апостолима већ свима нама да се демонске силе прогоне постом и молитвом. Значи, ми постимо и молимо се Богу да демонске силе право сами из себе изагнамо. Из наше душе, срца и из наше личности. Да будемо слободни за Духа Светога. Да се у нама настрани сам Христос. После тога можемо изгонити демоне из других људи. То је поука ове приче. Пост и молитва потребују свима и сви се требамо трудити да достигнемо плодове поста и молитве, а то је да имамо власт над демонима и да их благодаћу Божијом побеђујемо и одгонимо од себе, од ближњих и од Цркве Христове.
Долазећи ових дана у Цркву Божију да се молимо, у овим данима поста, сви да преиспитујемо своје духовно стање и ми лично и читав народ. Да кроз тајну покајању и подвига који предстоје до краја поста и до Васкрсења што боље будемо припремљени за тај догађај, за тај сусрет са Васкрслим Христом. Ми постимо и молимо се Богу да бисмо се што достојније причестили и што достојније се сусрели са самим Христом. На празник Васкрсења то и видљиво прослављамо.
Нека би Бог дао да буде сваки благослов Божији на вама, да се трудимо и боримо браћо и сестре, да ''Лествицу'' светог Јована бар читамо. Не треба се плашити. Ми кажемо, људи из света не би требали то читати, требали би, да видимо како су људи достизали висок степен духовног живота. Они су давали крв да би примили Духа. Аскетски живот, тешки подвижнички живот су водили, али су плодови били благотворни, велики, дар светости, дар чудотворства, прозорљивости и многа друга знамења што читамо из Јеванђеља и житија.
Нека вас Бог благослови и да се у здрављу и весељу виђамо у свим нашим храмовима широм Епархије зворничко тузланске.
Владика Фотије служио је данас Свету архијерејску литургију и освештао капелу за продају и паљење свијећа у храму Рођења светог Јована Крститеља у Угљевичкој Обријежи.
Протонамјесник Игор Шојић, старјешина храма, рекао је да је данас велика радост јер Епископ Фотије први пут служи Свету Литургију у овом храму.
Међу бројним вјерницима, молитвеном скупу присуствовао је начелник Угљевика Василије Перић који је истакао да су сви данас са великом љубављу и радошћу дочекали владику Фотија те му захвалио за све што чини и ради за овај крај и општину Угљевик коју је назвао Духовни центар Епархије зворничко-тузланске.
Заједно са бројним вјерницима Светој литургији присуствовали су предсједник Скупштине општине Угљевик Зоран Лазић и савјетник министра безбједности БиХ Радислав Јовичић.
ВАСКРШЊИ ПОСТ НЕДЕЉА СВЕТОГ ЈОВАНА ЛЕСТВИЧНИКА СРЕДОПОСНА СВЕТИ ЈОВАН ЛЕСТВИЧНИК ДОЊЕ ЗАБРЂЕ УГЉЕВИЧКА ОБРИЈЕЖ ОСВЕЋЕЊЕ НАЧЕЛНИК ВАСИЛИЈЕ ПЕРИЋ
