ЕПИСКОП ФОТИЈЕ БОГОСЛУЖИО И ОСВЕШТАО ПАРОХИЈСКИ ДОМ У ШЕКОВИЋИМА
Фото: Епархија зворничко-тузланска
Његово Преосвештенство епископ зворничко-тузлански г. Фотије служио је данас, у недељу XXVIII по Духовима, Свету архијерејску Литургију у Шековићима.
Старјешина храма храма Покрова Пресвете Богородице, протојереј Бојан Гојковић дочекао је епископа са мноштвом дјеце и вјерника. Отац Бојан је упутио ријечи добродошлице и замолио владику да се моли за све житеље овог краја.
Преосвећни владика Фотије се обратио пригодном бесједом говорећи о житијима светитеља које данас празнујемо, али и тумачећи прочитано јеванђеље.
Ево, после дужег времена служимо Свету архијерејску Литургију у Шековићима. Дивно и благословено место које има дугу и богату историју из римског и илирског периода, а и ми Срби смо овде такође вековима. То најбоље показују ове наше две светиње које имамо у близини, а то су манастири Ловница и Папраћа подигнути у XIV веку у време Немањића када је краљ Драгутин владао овим просторима. Народ је тада највише тада ишао у манастире на литургије. Касније се јавила потреба да се оформи и озида ова парохијска црква посвећена Покрову Пресвете Богородице. Хвала Богу да је то '90-их започето и завршено је након 2000-те године. Црква је освећена, живописана и хвала Богу служи се у њој редовно. Данас смо видели да вас се доста причестило и да је црква чак и мала. Требало би проширити још једну припрату да црква буде већа. О томе ћемо разговарати са овдашњим оцима како би било мало комотније када долазите у цркву, поготово у периоду поста када људи више долазе да се причесте. Добро је данас видети да има наших благословених Срба који иду ка Светом Путиру, јер је Свети Путир извор живота. Причешћујући се ми задобијамо живот вечни.
Ових дана сам писао неке песмице и, између осталих, написао сам једну песму на основу житија светог Андреја Критског. Диван светитељ који је писао покајни канон који читамо у време Великог поста. Он је као дете чак до 7 године, како сведочи његово житије, није могао да говори. У 7-ој години су га родитељи причестили и он је проговорио. Након тога постао је велики богослов, беседник, учитељ, теолог итд. Ето каква је сила Светога Причешћа! Ми нисмо ни свесни снаге Светог Причешћа.
Данас смо чули из јеванђеља како Господ Христос исцељује 10 губавих људи и само један од њих дође да му заблагодари и то је био Самарјанин, значи неки човек из странога рода, странац. Ми смо данас вероватно много више доживели тих чуда управо кроз Свето Причешће. Господ Христос нам опрашта наше телесне грехе, телесну губу, али нам опрашта и наша духовна несавршенства што је много суптилније у нама. Ми смо ту тајну доживели данас на Литургији, али ко ће од нас бити свестан и ко ће заблагодарити Богу и после Литургије и ових дана својим животом и молитвом, то ћемо видети. Обично заборавимо на она добра која нам је Бог дао. Нека ова прича говори не само да опомиње оне људе који су се исцелили од неке болести него за све људе којима Бог свакодневно чини добра. Колико нам Бог свакодневно чини добро ми би стално требало да благодаримо. Стално би требало да будемо у храмовима. Наше би Цркве требало да непрестано буду пуне, колико нам Бог чини добро, а ми само да свратимо минут или 10 минута да заблагодаримо Богу. Велико је дело милосрђа Божијег. Неко је тога свестан, неко је мање свестан и дај Боже да сви постанемо свесни.
Данас празнујемо свету великомученицу Варвару. Дивну светитељку, мученицу која је пострадала 306.године. Нажалост, њен отац је био безбожник и није поштедео своју ћерку која је рекла да је хришћанка. Отац ју је предао на мучење. Звао се Диоскор. Она је претрпела страшне муке које се тешко могу описати. То вече када је била у тамници, још полужива, јавио joj се Господ Христос са анђелима и исцелио је. Сутра је дошла на суд поново здрава. Тадашњи римски гонитељи су мислили да је то нека магија. Нису веровали да исцељењеможе да се деси вером. Онда је света Варвара поново била предана на мучење и на крају је њен отац, тај несрећни Диоскор, заклао. Просто је он извршио то убиство над њом. Толико је био заслепљен мржњом само зато што је она постала хришћанка. У јеванђељу нам се често говори да наши домаћи, ближњи могу постати непријатељи наши, непријатељи нашег спасења. Овај пример типично говори о томе, на један бруталан начин. Али има много и суптилних начина, када деца нпр кажу: Хоћемо да идемо у цркву. А родитељи им бране. Не требате ви тамо ићи, друга деца не иду, немојте ни ви тамо ићи, то није добро. Они несвесно чине зло својој деци када их не пуштају да иду у цркву да се Богу моле. У цркви наша деца не могу ништа зло научити, на веронауци наша деца не могу ништа зло научити, они тамо уче о вери, уче о молитви, уче о посту, уче о љубави према Богу и ближњима. То је наша философија и не треба им то бранити.
Данас такође славимо једног великог исповедника вере, светог Јована Дамаскина који, борећи се за иконе, био осуђен. Десна рука му је одсечена. Он је одмах у својој келији припао једној молитви пред иконом Пресвете Богородице. Читаву ноћ је провео на молитви испред ње. Пресвета Богородица је учинила чудо и зацелила му ту руку, само је остао ожиљак на месту где је та шака била одсечена. У знак благодарности, он је био благодаран Богу и Пресветој Богородици на чудо које се десило, придодао је тој икони трећу руку. Од тада се та икона зове Тројеручица. Та икона је данас у нашем Светом манастиру Хиландару јер је Свети Сава донео из манастира светог Саве Освећеног. Постојало је у том манастиру предање, када дође царевић са именом Сава да му се да патерица светог Саве Освећеног, икона Тројеручица и икона Млекопитатељница. Свети Сава је иконе и патерицу однео, прво у Србију, а потом на Свету Гору где се налазе до данас. Видимо како је свети Јован Дамаскин заблагодарио Богу за добро дело и чудо које је на њему учињено. После је, такође из благодарности, написао многе црквене химне, каноне, акатисте и друге богослужбене песме, поготово у част Пресвете Богородице. Дакле, он је заблагодарио и узвратио Богу на велико и добро дело које му је учињено.
На овим примерима видимо колико је Бог делатан и присутан, и колико Бог чини заиста велика знамења а да ми тога нисмо ни свесни. Али оно чега треба да будемо свесни јесте да треба да долазимо у свете храмове да се исповедимо и причестимо. Богу и Цркви да благодаримо за здравља наших ближњих, за напредак наших породица и напредак нашег српског православног народа. Да очувамо нашу Републику Српску, наше свето Косово и Метохију, нашу Србију. Да очувамо наше Православље. Све нам је то битно и све то треба да помињемо у молитвама. Да нас Бог благослови да заиста будемо народ Светог Саве, народ светог цара Лазара Косовског мученика. Народ благословен. Све ћемо то бити ако будемо честити и богољубиви и ако будемо за све што нам Бог учини благодарили.
То је данашња поука. Хвала Богу да смо могли да је чујемо данас овде у Шековићима. Лепо нам је овде и доћићемо поново. Доћићемо да чујемо нашу дечицу који дивно певају у хору. Доћићемо да се молимо Богу и да покушамо да урадимо припрату, да проширимо храм како не би неки људи остали напољу као данас. Нека вас Господ благослови и дарује свако добро. Да живимо у братској љубави једни са другима и да благодаримо Богу на свему добром што нам чини, а чини сигурно много тога чега ми нисмо довољно свесни.
Преосвећеном епископу данас су саслуживали протојереј-ставрофор Видоје Лукић, архијерејски намјесник зворнички и протојереј Бојан Гојковић, старјешина Покровског храма у Шековићима, те протођакон Лазар Илић, епархијски ђакон.
У току Литургије појао је теолог Николај Петровић заједно са малим хором који поје при овоме храму.
Готово сви вјерници који су били у храму причестили су се и тиме крунисали своје присуство на литургији.
По завршетку богослужења Епископ Фотије је освештао новосаграђени парохијски дом у порти храма, а затим је уприличена трпеза љубави за све присутне.
Старјешина храма храма Покрова Пресвете Богородице, протојереј Бојан Гојковић дочекао је епископа са мноштвом дјеце и вјерника. Отац Бојан је упутио ријечи добродошлице и замолио владику да се моли за све житеље овог краја.
Преосвећни владика Фотије се обратио пригодном бесједом говорећи о житијима светитеља које данас празнујемо, али и тумачећи прочитано јеванђеље.
Ево, после дужег времена служимо Свету архијерејску Литургију у Шековићима. Дивно и благословено место које има дугу и богату историју из римског и илирског периода, а и ми Срби смо овде такође вековима. То најбоље показују ове наше две светиње које имамо у близини, а то су манастири Ловница и Папраћа подигнути у XIV веку у време Немањића када је краљ Драгутин владао овим просторима. Народ је тада највише тада ишао у манастире на литургије. Касније се јавила потреба да се оформи и озида ова парохијска црква посвећена Покрову Пресвете Богородице. Хвала Богу да је то '90-их започето и завршено је након 2000-те године. Црква је освећена, живописана и хвала Богу служи се у њој редовно. Данас смо видели да вас се доста причестило и да је црква чак и мала. Требало би проширити још једну припрату да црква буде већа. О томе ћемо разговарати са овдашњим оцима како би било мало комотније када долазите у цркву, поготово у периоду поста када људи више долазе да се причесте. Добро је данас видети да има наших благословених Срба који иду ка Светом Путиру, јер је Свети Путир извор живота. Причешћујући се ми задобијамо живот вечни.
Ових дана сам писао неке песмице и, између осталих, написао сам једну песму на основу житија светог Андреја Критског. Диван светитељ који је писао покајни канон који читамо у време Великог поста. Он је као дете чак до 7 године, како сведочи његово житије, није могао да говори. У 7-ој години су га родитељи причестили и он је проговорио. Након тога постао је велики богослов, беседник, учитељ, теолог итд. Ето каква је сила Светога Причешћа! Ми нисмо ни свесни снаге Светог Причешћа.
Данас смо чули из јеванђеља како Господ Христос исцељује 10 губавих људи и само један од њих дође да му заблагодари и то је био Самарјанин, значи неки човек из странога рода, странац. Ми смо данас вероватно много више доживели тих чуда управо кроз Свето Причешће. Господ Христос нам опрашта наше телесне грехе, телесну губу, али нам опрашта и наша духовна несавршенства што је много суптилније у нама. Ми смо ту тајну доживели данас на Литургији, али ко ће од нас бити свестан и ко ће заблагодарити Богу и после Литургије и ових дана својим животом и молитвом, то ћемо видети. Обично заборавимо на она добра која нам је Бог дао. Нека ова прича говори не само да опомиње оне људе који су се исцелили од неке болести него за све људе којима Бог свакодневно чини добра. Колико нам Бог свакодневно чини добро ми би стално требало да благодаримо. Стално би требало да будемо у храмовима. Наше би Цркве требало да непрестано буду пуне, колико нам Бог чини добро, а ми само да свратимо минут или 10 минута да заблагодаримо Богу. Велико је дело милосрђа Божијег. Неко је тога свестан, неко је мање свестан и дај Боже да сви постанемо свесни.
Данас празнујемо свету великомученицу Варвару. Дивну светитељку, мученицу која је пострадала 306.године. Нажалост, њен отац је био безбожник и није поштедео своју ћерку која је рекла да је хришћанка. Отац ју је предао на мучење. Звао се Диоскор. Она је претрпела страшне муке које се тешко могу описати. То вече када је била у тамници, још полужива, јавио joj се Господ Христос са анђелима и исцелио је. Сутра је дошла на суд поново здрава. Тадашњи римски гонитељи су мислили да је то нека магија. Нису веровали да исцељењеможе да се деси вером. Онда је света Варвара поново била предана на мучење и на крају је њен отац, тај несрећни Диоскор, заклао. Просто је он извршио то убиство над њом. Толико је био заслепљен мржњом само зато што је она постала хришћанка. У јеванђељу нам се често говори да наши домаћи, ближњи могу постати непријатељи наши, непријатељи нашег спасења. Овај пример типично говори о томе, на један бруталан начин. Али има много и суптилних начина, када деца нпр кажу: Хоћемо да идемо у цркву. А родитељи им бране. Не требате ви тамо ићи, друга деца не иду, немојте ни ви тамо ићи, то није добро. Они несвесно чине зло својој деци када их не пуштају да иду у цркву да се Богу моле. У цркви наша деца не могу ништа зло научити, на веронауци наша деца не могу ништа зло научити, они тамо уче о вери, уче о молитви, уче о посту, уче о љубави према Богу и ближњима. То је наша философија и не треба им то бранити.
Данас такође славимо једног великог исповедника вере, светог Јована Дамаскина који, борећи се за иконе, био осуђен. Десна рука му је одсечена. Он је одмах у својој келији припао једној молитви пред иконом Пресвете Богородице. Читаву ноћ је провео на молитви испред ње. Пресвета Богородица је учинила чудо и зацелила му ту руку, само је остао ожиљак на месту где је та шака била одсечена. У знак благодарности, он је био благодаран Богу и Пресветој Богородици на чудо које се десило, придодао је тој икони трећу руку. Од тада се та икона зове Тројеручица. Та икона је данас у нашем Светом манастиру Хиландару јер је Свети Сава донео из манастира светог Саве Освећеног. Постојало је у том манастиру предање, када дође царевић са именом Сава да му се да патерица светог Саве Освећеног, икона Тројеручица и икона Млекопитатељница. Свети Сава је иконе и патерицу однео, прво у Србију, а потом на Свету Гору где се налазе до данас. Видимо како је свети Јован Дамаскин заблагодарио Богу за добро дело и чудо које је на њему учињено. После је, такође из благодарности, написао многе црквене химне, каноне, акатисте и друге богослужбене песме, поготово у част Пресвете Богородице. Дакле, он је заблагодарио и узвратио Богу на велико и добро дело које му је учињено.
На овим примерима видимо колико је Бог делатан и присутан, и колико Бог чини заиста велика знамења а да ми тога нисмо ни свесни. Али оно чега треба да будемо свесни јесте да треба да долазимо у свете храмове да се исповедимо и причестимо. Богу и Цркви да благодаримо за здравља наших ближњих, за напредак наших породица и напредак нашег српског православног народа. Да очувамо нашу Републику Српску, наше свето Косово и Метохију, нашу Србију. Да очувамо наше Православље. Све нам је то битно и све то треба да помињемо у молитвама. Да нас Бог благослови да заиста будемо народ Светог Саве, народ светог цара Лазара Косовског мученика. Народ благословен. Све ћемо то бити ако будемо честити и богољубиви и ако будемо за све што нам Бог учини благодарили.
То је данашња поука. Хвала Богу да смо могли да је чујемо данас овде у Шековићима. Лепо нам је овде и доћићемо поново. Доћићемо да чујемо нашу дечицу који дивно певају у хору. Доћићемо да се молимо Богу и да покушамо да урадимо припрату, да проширимо храм како не би неки људи остали напољу као данас. Нека вас Господ благослови и дарује свако добро. Да живимо у братској љубави једни са другима и да благодаримо Богу на свему добром што нам чини, а чини сигурно много тога чега ми нисмо довољно свесни.
Преосвећеном епископу данас су саслуживали протојереј-ставрофор Видоје Лукић, архијерејски намјесник зворнички и протојереј Бојан Гојковић, старјешина Покровског храма у Шековићима, те протођакон Лазар Илић, епархијски ђакон.
У току Литургије појао је теолог Николај Петровић заједно са малим хором који поје при овоме храму.
Готово сви вјерници који су били у храму причестили су се и тиме крунисали своје присуство на литургији.
По завршетку богослужења Епископ Фотије је освештао новосаграђени парохијски дом у порти храма, а затим је уприличена трпеза љубави за све присутне.
