ЕПИСКОП ФОТИЈЕ ОСВЕШТАО ФРЕСКОПИС И ЧАСНУ ТРПЕЗУ У ДАЗДАРЕВУ
Фото: Епархија зворничко-тузланска
Његово Преосвештенство епископ зворничко-тузлански г. Фотије служио је данас, у недељу XXV по Духовима, свету архијерејску Литургију у Даздареву код Бијељине. Овом приликом Преосвећени владика Фотије је освештао нову Часну трпезу и фрескопис у храму.
Домаћин и старјешина храма Сабора Срба светитеља, протонамјесник Небојша Товирац, дочекао је свог Архијереја са вјерним народом парохије даздаревачко-тријешничке као и са браћом свештеницима.
Након заамвоне молитве епископ Фотије се обратио сабраном народу богонадахнутом бесједом коју преносимо у цијелости:
Часни оци, драга браћо и сестре нека је срећан и благословен данашњи дан када празнујемо великога Јована Златоустог.
Чули смо данас из светог 'Апостола' који је два пута читан, верујем по промислу јер је говорио да постоји једна вера, једно крштење и један Господ. Шта значе те речи светог апостола Павла? То значи да постоји једна Црква. Једна, света, саборна и апостолска Црква која је утемељена на Христу крајеугаоном камену и на једним светим тајнама. Зашто то помињем? Зато што данас, многи тзв. екуменисти руковођени неким, ја бих рекао хуманизмом, не вером, покушавају да кажу да су и друге цркве Цркве. И протестантске, и римокатоличке, и старокатоличке и, не знам ни ја какве све постоје на свету – да су оне све Цркве и да делимично носе истину у себи. То мишљење је потпуно противне овом одељку из 'Апостола' да постоји једна вера и једно крштење и један Господ. До сад су, кажу 'Оци' биле борбе око учења о Светој Тројици, па онда учења о Христу, затим учења о Пресветој Богородици. Сада је дошло време борбе да чувамо учење о Цркви да је Црква једна, света,саборна и апостолска, православна Црква. Јер многи хоће да кажу да постоје многе цркве. Ако постоје многе цркве онда постоје и многи христоси и спаситељи. Овим се нарушава читава икономија спасења у Цркви. Зато треба да будемо свесни тога. Бог нам је подарио да ми будемо православни хришћани и да чувамо православно предање, не да се гордимо пред другима. Не, него је нама више дано и од нас ће се више тражити. У исто време то није знак да ми треба да правимо компромис са другима који немају пуноћу вере, немају пуноћу заједнице са Христом јер немају праву истиниту Цркву, немају право и истинито богослужење, немају право и истинито свето Причешће.
Чули смо и одељак и из светог Јеванђеља који често слушамо, а то је 'шта је смисао човековог живота на земљи?'. Шта треба човек да чини да би задобио живот вечни? Да воли Бога и да воли своје ближње. Христолику и саможртвену љубав да има у себи, ону коју нам је сам Господ показао. Многи људи када се питају 'шта то Црква учи?', 'каква се то Писма тамо изучавају?', 'дебеле старе књиге на старим језицима што ми ништа не разумемо'. То није тачно. Кад се сведе учење Цркве на оно што је најспасоносније, а то је да волимо Бога и своје ближње. То је сам Господ рекао. Просто, на заповест о љубави. Љубав нас чини боголиким бићима. Љубав нас чини сличним Богу, али не било каква љубав. Него љубав христолика, божанска, љубав јеванђелска је она која нас чини сличним Богу. Једино је она спасоносна. Ако тако ходимо онда идемо путем спасења и путем добра.
Данас празнујемо светог Јована Златоустог о коме би се могли томови написати. Он је велики отац и учитељ Цркве. Протумачио је цело Свето Писмо. Свети апостол Павле му је шапутао кад је тумачио његове посланице. У младости је био велики подвижник. Постао је свештеник у Антиохији. Тада се већ показао као велики беседник и проповедник. Касније бива изабран за Цариградског патријарха, али није дуго био на трону јер су људи овога света гонили Златоустог јер он није одступао ни за јоту од учења Цркве. Ако је требао цареве или царице да изобличава он је то чинио, што није било, ни тада а ни данас, популарно. Више пута је прогањан са трона и на крају се упокојио у Јерменији прогнан, странствујући, крст носећи, али Христа се не одричући. Када су његове свете мошти враћене у Цариград по промислу Божијем, када је унет његов кивот он је из њега свима присутнима рекао: Мир свима. Дакле, поздравио их је као патријарх и као архијереј. О светом Јовану Златоустом бисмо могли много говорити, али треба да знамо да је он писац свете Литургије коју служимо читаве године. Његовом литургијом улазимо у тајну над тајнама и приближавамо се тајни Царства небеског. Иконично учествујемо у њему. Предокушамо оно што је најдубље у нашој вери. У то нас је свети Златоуст увео својом литургијом, као и свети Василије. Њихове литургије најчешће служимо у току године и заиста су они богослови Цркве, богослови свете Литургије, богослови откровења слободно можемо рећи. Велики учитељи за којима треба да идемо, за којима треба да следујемо и да се од њих богословљу, као и практичном богословљу, то значи хришћанском животу учимо.
На крају, отац Небојша ме замолио да вас све поздравим и захвалим свима који су помогли да се храм заврши до овога степена, да се ослика и да се обаве све неопходне припремне радње за освећење часне трпезе. Замолио бих вас да не престанете помагати јер има још посла у порти, а треба у храму да се ураде и тронови. То остаје на онима који ће се сада прикључити, као и на онима који ће наставити да помажу. Оно што су урадили нека им Бог плати и врати стоструко да би били хришћани и добри људи као што смо били док смо ово добро дело чинили.
Живели и Бог вас благословио. Нека православна вера цвета и у Даздареву и у свим нашим местима у околини Бијељине, али и широм наше Епархије зворничко-тузланске.
На данашњи празник светог Јована Златоуста Његовом Преосвештенству су саслуживали у Христовој оданости и братској љубави: високопреподобни архимандрит Симеон, игуман манастира Покрова Пресвете Богородице код Дервенте; протојереј-ставрофор Љубо Богдановић, архијерејски намјесник бијељински и старјешина храму светог Георгија у Бијељини; протојереј-ставрофор Љубомир Самарџић, старјешина храма Светог Саве у Батковићу; протонамјесник Јован Ивановић, парох у храму светог Прокопија у Дворовима те протођакони Немања Спасојевић и Лазар Илић, епархијски ђакони.
У току Литургије за пјевницом су појали вјероучитељ Данијел Васић и теолог Момир Кутлача.
Као продужетак овог молитвеног сабрања уприличена је и трпеза љубави за све присутне на којој је свештеник Небојша, у своје и у име својих парохијана, даровао епископу Фотију архијерејску митру као и дикирије и трикирије.
Домаћин и старјешина храма Сабора Срба светитеља, протонамјесник Небојша Товирац, дочекао је свог Архијереја са вјерним народом парохије даздаревачко-тријешничке као и са браћом свештеницима.
Након заамвоне молитве епископ Фотије се обратио сабраном народу богонадахнутом бесједом коју преносимо у цијелости:
Часни оци, драга браћо и сестре нека је срећан и благословен данашњи дан када празнујемо великога Јована Златоустог.
Чули смо данас из светог 'Апостола' који је два пута читан, верујем по промислу јер је говорио да постоји једна вера, једно крштење и један Господ. Шта значе те речи светог апостола Павла? То значи да постоји једна Црква. Једна, света, саборна и апостолска Црква која је утемељена на Христу крајеугаоном камену и на једним светим тајнама. Зашто то помињем? Зато што данас, многи тзв. екуменисти руковођени неким, ја бих рекао хуманизмом, не вером, покушавају да кажу да су и друге цркве Цркве. И протестантске, и римокатоличке, и старокатоличке и, не знам ни ја какве све постоје на свету – да су оне све Цркве и да делимично носе истину у себи. То мишљење је потпуно противне овом одељку из 'Апостола' да постоји једна вера и једно крштење и један Господ. До сад су, кажу 'Оци' биле борбе око учења о Светој Тројици, па онда учења о Христу, затим учења о Пресветој Богородици. Сада је дошло време борбе да чувамо учење о Цркви да је Црква једна, света,саборна и апостолска, православна Црква. Јер многи хоће да кажу да постоје многе цркве. Ако постоје многе цркве онда постоје и многи христоси и спаситељи. Овим се нарушава читава икономија спасења у Цркви. Зато треба да будемо свесни тога. Бог нам је подарио да ми будемо православни хришћани и да чувамо православно предање, не да се гордимо пред другима. Не, него је нама више дано и од нас ће се више тражити. У исто време то није знак да ми треба да правимо компромис са другима који немају пуноћу вере, немају пуноћу заједнице са Христом јер немају праву истиниту Цркву, немају право и истинито богослужење, немају право и истинито свето Причешће.
Чули смо и одељак и из светог Јеванђеља који често слушамо, а то је 'шта је смисао човековог живота на земљи?'. Шта треба човек да чини да би задобио живот вечни? Да воли Бога и да воли своје ближње. Христолику и саможртвену љубав да има у себи, ону коју нам је сам Господ показао. Многи људи када се питају 'шта то Црква учи?', 'каква се то Писма тамо изучавају?', 'дебеле старе књиге на старим језицима што ми ништа не разумемо'. То није тачно. Кад се сведе учење Цркве на оно што је најспасоносније, а то је да волимо Бога и своје ближње. То је сам Господ рекао. Просто, на заповест о љубави. Љубав нас чини боголиким бићима. Љубав нас чини сличним Богу, али не било каква љубав. Него љубав христолика, божанска, љубав јеванђелска је она која нас чини сличним Богу. Једино је она спасоносна. Ако тако ходимо онда идемо путем спасења и путем добра.
Данас празнујемо светог Јована Златоустог о коме би се могли томови написати. Он је велики отац и учитељ Цркве. Протумачио је цело Свето Писмо. Свети апостол Павле му је шапутао кад је тумачио његове посланице. У младости је био велики подвижник. Постао је свештеник у Антиохији. Тада се већ показао као велики беседник и проповедник. Касније бива изабран за Цариградског патријарха, али није дуго био на трону јер су људи овога света гонили Златоустог јер он није одступао ни за јоту од учења Цркве. Ако је требао цареве или царице да изобличава он је то чинио, што није било, ни тада а ни данас, популарно. Више пута је прогањан са трона и на крају се упокојио у Јерменији прогнан, странствујући, крст носећи, али Христа се не одричући. Када су његове свете мошти враћене у Цариград по промислу Божијем, када је унет његов кивот он је из њега свима присутнима рекао: Мир свима. Дакле, поздравио их је као патријарх и као архијереј. О светом Јовану Златоустом бисмо могли много говорити, али треба да знамо да је он писац свете Литургије коју служимо читаве године. Његовом литургијом улазимо у тајну над тајнама и приближавамо се тајни Царства небеског. Иконично учествујемо у њему. Предокушамо оно што је најдубље у нашој вери. У то нас је свети Златоуст увео својом литургијом, као и свети Василије. Њихове литургије најчешће служимо у току године и заиста су они богослови Цркве, богослови свете Литургије, богослови откровења слободно можемо рећи. Велики учитељи за којима треба да идемо, за којима треба да следујемо и да се од њих богословљу, као и практичном богословљу, то значи хришћанском животу учимо.
На крају, отац Небојша ме замолио да вас све поздравим и захвалим свима који су помогли да се храм заврши до овога степена, да се ослика и да се обаве све неопходне припремне радње за освећење часне трпезе. Замолио бих вас да не престанете помагати јер има још посла у порти, а треба у храму да се ураде и тронови. То остаје на онима који ће се сада прикључити, као и на онима који ће наставити да помажу. Оно што су урадили нека им Бог плати и врати стоструко да би били хришћани и добри људи као што смо били док смо ово добро дело чинили.
Живели и Бог вас благословио. Нека православна вера цвета и у Даздареву и у свим нашим местима у околини Бијељине, али и широм наше Епархије зворничко-тузланске.
На данашњи празник светог Јована Златоуста Његовом Преосвештенству су саслуживали у Христовој оданости и братској љубави: високопреподобни архимандрит Симеон, игуман манастира Покрова Пресвете Богородице код Дервенте; протојереј-ставрофор Љубо Богдановић, архијерејски намјесник бијељински и старјешина храму светог Георгија у Бијељини; протојереј-ставрофор Љубомир Самарџић, старјешина храма Светог Саве у Батковићу; протонамјесник Јован Ивановић, парох у храму светог Прокопија у Дворовима те протођакони Немања Спасојевић и Лазар Илић, епархијски ђакони.
У току Литургије за пјевницом су појали вјероучитељ Данијел Васић и теолог Момир Кутлача.
Као продужетак овог молитвеног сабрања уприличена је и трпеза љубави за све присутне на којој је свештеник Небојша, у своје и у име својих парохијана, даровао епископу Фотију архијерејску митру као и дикирије и трикирије.
