БОЛНИЦА У БИЈЕЉИНИ ПРОСЛАВИЛА КРСНУ СЛАВУ
Фото: Епархија зворничко-тузланска
Бијељинска болница обиљежила је данас крсну славу свети врачи Козма и Дамјан најавом менаџмента о даљем убрзаном развоју на свечаности којој су присуствовали министар привреде и предузетништва Републике Српске Војин Митровић и помоћник министра здравља и социјалне заштите Милан Латиновић, а честитку је упутио предсједник Републике Милорад Додик.
Свечани чин ломљења славског колача обавио је Његово Преосвештенство епископ зворничко-тузлански г. Фотије који је у бесједи говорио о чудотворцима, бесребреницима и љекарима Козми и Дамјану и о томе да Црква никада не презире и не одбацује науку, него је надограђује.
"Ми у Цркви имамо тај дар да се исцељују људи", рекао је владика Фотије и рад љекара назвао добрим и благословеним дјелом.
Часни оци, господине директоре, уважена господо, све особље и гости који сте дошли. Ми се налазимо у бијељинској болници посвећној светим врачима Козми и Дамјану, познатим чудотоворцима. Лекарима који су имали то земаљско занимање али су имали и нешто друго. Бог им је дао и нешто више од тога – дао им је да чине чудеса. Тако су они укомбиновали, ако тако можемо рећи, и науку, коју Црква никад не одбацује него је надограђује. Они су успели својим животом и деловањем благодати Божије да лекарски позив надограде те су чинили оно што је за медицину тог тренутка било немогуће, а можемо рећи да је и дан данас. Оно што благодат Божија може да исцели наука не може. Дар чудотворства је дар Божији од ране Цркве. То је дар Духа Светога да поједини људи имају дар чудотворства да исцељују болесне.
Препуно је Јеванђеље прича како Господ Христос исцељивао најтеже болести. Исцељивао је парализоване, слепе, глухе и неме, а на крају је и мртве васкрсавао и изгонио демоне. Тиме је Господ показивао да је Он господар живота и смрти, здравља и болести. Он је васкрсење и живот. Тим путем су ишли и други чудотоворци. Свети апостоли су чинили чудеса и зато су успели свето Јеванђеље да пренесу из Јерусалима до Рима, такорећи кроз целу тадашњу цивилизацију. Хришћанство је постало доминантна религија почетком IV века захваљујући проповеди светих апостола, као и чудесима која су они чинили. Тај дар је после прешао на епископат и на многе друге људе који су у Цркви називани бесребреници и чудотоворци. Тако су названи јер чине чуда и исцељују без наплаћивања. Та реч значи да тај свештеник или монах чита молитве за здравље и ништа не наплаћује, као што су чинили свети Козма и Дамјан. Многи су тај дар и у наше време добили. Познат је савремени грчки старац Порфирије. Он је провео 33 године у капели при Атинској поликлиници, на Омонији. Приметили су да људи оздраве само кад старац Порфирије чита молитве. Исто тако и старац Пајсије и многи други.
То значи ми у Цркви имамо тај дар који нас прати. Ко је био у Манастиру Острогу видео је да тамо долазе људи болесни од разних болести, чак неизлечивих болести, и исцељују се. Тако се исцељују код наших чудотворих икона у Манастиру Хиландару код иконе Тројеручице, у Пећкој патријаршији код иконе Краснице и на многим другим местима. Значи да те ствари нису стране Цркви. Знамо из житија светог Луке Кримског, који је такође био лекар хирург, да када је почињао операцију, он је на том месту стављао знак крста и молио се. Након упокојења се много пута јављао у болницама и помаже, што су многи доживели и посведочили. Ми смо у болницама са светима, ми смо у болницама са светим бесребреницима који помажу лекарима да врше своје добро и благословено дело лечења људи.
Желим сваки благослов овој болници. Овде долазимо често и кад нам је добро али и понекад кад смо болесни. Ова болница је била са својим народом у време короне кад се много тога није знало. Овде су долазили и црквени људи и примани су на најбољи могући начин и добијали су комплетну медицинску негу. Желим на томе да заблагодарим у своје и у име свештенства.
Нека Бог благослови ову установу, нека Бог благослови нашег директора Златка који се труди и јуначки бори, као и све вас запослене. Желим вам да буде што мање пацијената, а они који дођу да им се помогне и да што пре оду кући. Још једном, нека сте Богом благословени и дај Боже да се увек у здрављу виђамо. Бог вас благословио и свако добро даровао.
АУДИО ЗАПИС БЕСЈЕДЕ ЕПИСКОПА ФОТИЈА
Помоћник директора Института за кардиоваскуларне болести "Дедиње" у Београду Небојша Тасић био је један од бројних гостију на крсној слави бијељинске Болнице, чији је рад и напредак похвалио, као и постигнуте научне и стручне резултате.
"Све што здравствени радници на територији Балкана раде може се практично подвести под појам бесребреници, јер заиста се трудимо да пружимо нашем становништву максимално могућу здравствену негу под економским околностима у целом региону у којима је тешко радити", рекао је Тасић.
Директор бијељинске Болнице Златко Максимовић је, резимирајући шта је урађено у години између двије славе, истакао напредак у кардиологији и хирургији, ортопедији и офталмологији, те најавио изградњу још једне ангио-сале, наводећи да је то инвестиција од три милиона марака.
"Ми имамо пацијенте из цијеле Републике Српске и из сусједних земаља и морамо даље улагати у опрему и доводити кадар како бисмо учинили све да нашим суграђанима и свима који долазе у нашу установу буде пружена што је могуће боља здравствена услуга", рекао је Максимовић.
Проф. др Златко Максимовић, директор Болнице “Свети Врачеви” у Бијељини, епископу Фотију поклон-сликом “Старог Београда” захвалио се на свему што је учинио за бијељинску Болницу.
Текст: СРНА
Фото: Епархија зворничко-тузланска
Свечани чин ломљења славског колача обавио је Његово Преосвештенство епископ зворничко-тузлански г. Фотије који је у бесједи говорио о чудотворцима, бесребреницима и љекарима Козми и Дамјану и о томе да Црква никада не презире и не одбацује науку, него је надограђује.
"Ми у Цркви имамо тај дар да се исцељују људи", рекао је владика Фотије и рад љекара назвао добрим и благословеним дјелом.
Часни оци, господине директоре, уважена господо, све особље и гости који сте дошли. Ми се налазимо у бијељинској болници посвећној светим врачима Козми и Дамјану, познатим чудотоворцима. Лекарима који су имали то земаљско занимање али су имали и нешто друго. Бог им је дао и нешто више од тога – дао им је да чине чудеса. Тако су они укомбиновали, ако тако можемо рећи, и науку, коју Црква никад не одбацује него је надограђује. Они су успели својим животом и деловањем благодати Божије да лекарски позив надограде те су чинили оно што је за медицину тог тренутка било немогуће, а можемо рећи да је и дан данас. Оно што благодат Божија може да исцели наука не може. Дар чудотворства је дар Божији од ране Цркве. То је дар Духа Светога да поједини људи имају дар чудотворства да исцељују болесне.
Препуно је Јеванђеље прича како Господ Христос исцељивао најтеже болести. Исцељивао је парализоване, слепе, глухе и неме, а на крају је и мртве васкрсавао и изгонио демоне. Тиме је Господ показивао да је Он господар живота и смрти, здравља и болести. Он је васкрсење и живот. Тим путем су ишли и други чудотоворци. Свети апостоли су чинили чудеса и зато су успели свето Јеванђеље да пренесу из Јерусалима до Рима, такорећи кроз целу тадашњу цивилизацију. Хришћанство је постало доминантна религија почетком IV века захваљујући проповеди светих апостола, као и чудесима која су они чинили. Тај дар је после прешао на епископат и на многе друге људе који су у Цркви називани бесребреници и чудотоворци. Тако су названи јер чине чуда и исцељују без наплаћивања. Та реч значи да тај свештеник или монах чита молитве за здравље и ништа не наплаћује, као што су чинили свети Козма и Дамјан. Многи су тај дар и у наше време добили. Познат је савремени грчки старац Порфирије. Он је провео 33 године у капели при Атинској поликлиници, на Омонији. Приметили су да људи оздраве само кад старац Порфирије чита молитве. Исто тако и старац Пајсије и многи други.
То значи ми у Цркви имамо тај дар који нас прати. Ко је био у Манастиру Острогу видео је да тамо долазе људи болесни од разних болести, чак неизлечивих болести, и исцељују се. Тако се исцељују код наших чудотворих икона у Манастиру Хиландару код иконе Тројеручице, у Пећкој патријаршији код иконе Краснице и на многим другим местима. Значи да те ствари нису стране Цркви. Знамо из житија светог Луке Кримског, који је такође био лекар хирург, да када је почињао операцију, он је на том месту стављао знак крста и молио се. Након упокојења се много пута јављао у болницама и помаже, што су многи доживели и посведочили. Ми смо у болницама са светима, ми смо у болницама са светим бесребреницима који помажу лекарима да врше своје добро и благословено дело лечења људи.
Желим сваки благослов овој болници. Овде долазимо често и кад нам је добро али и понекад кад смо болесни. Ова болница је била са својим народом у време короне кад се много тога није знало. Овде су долазили и црквени људи и примани су на најбољи могући начин и добијали су комплетну медицинску негу. Желим на томе да заблагодарим у своје и у име свештенства.
Нека Бог благослови ову установу, нека Бог благослови нашег директора Златка који се труди и јуначки бори, као и све вас запослене. Желим вам да буде што мање пацијената, а они који дођу да им се помогне и да што пре оду кући. Још једном, нека сте Богом благословени и дај Боже да се увек у здрављу виђамо. Бог вас благословио и свако добро даровао.
АУДИО ЗАПИС БЕСЈЕДЕ ЕПИСКОПА ФОТИЈА
Помоћник директора Института за кардиоваскуларне болести "Дедиње" у Београду Небојша Тасић био је један од бројних гостију на крсној слави бијељинске Болнице, чији је рад и напредак похвалио, као и постигнуте научне и стручне резултате.
"Све што здравствени радници на територији Балкана раде може се практично подвести под појам бесребреници, јер заиста се трудимо да пружимо нашем становништву максимално могућу здравствену негу под економским околностима у целом региону у којима је тешко радити", рекао је Тасић.
Директор бијељинске Болнице Златко Максимовић је, резимирајући шта је урађено у години између двије славе, истакао напредак у кардиологији и хирургији, ортопедији и офталмологији, те најавио изградњу још једне ангио-сале, наводећи да је то инвестиција од три милиона марака.
"Ми имамо пацијенте из цијеле Републике Српске и из сусједних земаља и морамо даље улагати у опрему и доводити кадар како бисмо учинили све да нашим суграђанима и свима који долазе у нашу установу буде пружена што је могуће боља здравствена услуга", рекао је Максимовић.
Проф. др Златко Максимовић, директор Болнице “Свети Врачеви” у Бијељини, епископу Фотију поклон-сликом “Старог Београда” захвалио се на свему што је учинио за бијељинску Болницу.
Текст: СРНА
Фото: Епархија зворничко-тузланска
СВЕТИ ВРАЧЕВИ КОЗМА И ДАМЈАН БОЛНИЦА БИЈЕЉИНА ЗЛАТКО МАКСИМОВИЋ МИНИСТАР ВОЈИН МИТРОВИЋ
