Епископ Фотије - ЉУДИ ИМАЈУ ДВЕ МОГУЋНОСТИ
Фото: Епархија зворничко-тузланска
Српска Православна Црква 2. августа врши молитвено сјећање на ревнитеља вјере Божије, светог пророка Илију. Отачаство пророка Божјег беше Галадска покрајина, с оне стране Јордана, која граничи с Арабијом; а град у коме се родио, звао се Тесвит, због чега је и прозват Тесвићанин. Он се роди од племена Аронова.
Да је у нашем роду српском овај светитељ изразито поштован говори и велики број храмова који је посвећен овом Божијем угоднику. Један од њих је и храм у Јањи, надомак Бијељине.
Прослављање храмовне славе у Јањи започело је 1.августа у вечерњим сатима, најприје вечерњим празничним богослужењем, а затим је уприличен и пригодан културно-умјетнички програм.
На сам дан празника, светим евхаристијским сабрањем началствовао је Његово Преосвештенство епископ зворничко-тузлански господин Фотије уз саслужење: протојереја-ставрофора Драгана Пејчића, старјешине Саборног храма у Бијељини; протојереја-ставрофора Милана Перковића, пароха у Саборном храму у Бијељини; протојереја-ставрофора Цвике Мојића, свештеника у мировини; протонамјесника Синише Пајкановића, пароха јањског; протођакона Лазара Илића, епархијског ђакона и ђакона Миленка Крајишника, ђакона при храму светог пророка Илије у Јањи.
Преосвећеног Владику Фотија је дочекао домаћин, протонамјесник Дражен Шљокић у име братства храма. Предавши му крст замолио је Првојерарха наше епархије да се помоли за све парохијане јањских парохија који га увијек са великом радошћу, али и за сав народ православни коме је потребна помоћ и милост Божију у ова тешка, смутна и изазовна времена.
За појање на светој Литургији били су задужени чланови хора ''Никеја'' који поје при овом храму, а чији чланови су духовно стасавали у овој светињи.
Преосвећени владика Фотије се сабраном народу у Јањи обратио поучном бесједом коју доносимо у цијелости:
Часни оци, господине градоначелниче, уважена господо, драга браћо и сестре нека је срећан и благословен данашњи дан и данашњи велики празник – свети пророк Илија боговидац и чудотворац кога празнују многе наше породице као своју крсну славу, али и многи наши православни храмови су посвећени овом угоднику Божијем који је живео у IX веку пре Христа, али његово дело, подвизи и ревност за веру и Бога живи до дана данашњег.
Ми људи, овде на земљи, имамо две могућности: Да се определимо за Бога и против Бога. За добро или против добра. За истину или против истине. За правду или против правде. За врлину или против врлине, тј за грех и зло. То је слобода коју нам је Бог дао. Бог није створио човека да буде роб и да мора да чини само добро, него је човек добио слободу. Адам и Ева су у рају имали слободу да чине како је благослов Божји и да чине по својој вољи. Нажалост, они су по наговору сатане изабрали да живе по својој вољи. Последица тога јесте смртност људске природе, а онда даље и све остало што у историји проживљавамо. Свако несавршенство, сваку муку и невољу, болест, тугу, ратове, злобу, мржњу и свако друго зло које постоји у историји је последица првородног греха.
Међутим,Бог је понекад, браћо и сестре у посебним временима подизао посебне људе да враћа народ Богу. Један од њих је свети пророк Илија који се појавио у IX веку пре Христа кад је десет израиљских племена отпало од вере и истинитог Бога и почело да се клања идолима. Само два племена, Јудино и Венијаминово су остали остали верни Богу и служили му у светоме граду Јерусалиму. Значи да је већина народа отпала од истине вере и служила лажним боговима. Тада је свети пророк Илија, један од највећих пророка Старога Завета затворио небо на три године и шест месеци да не падне ни кап кише. Поучавао, преклињао, позивао на покајање да би се тих десет племена вратило Богу истинитом. На крају је морао безбожног цара Ахава и његову безбожну жену Језавељу изобличи јавно. Њихови лажни пророци су погубљени јер су били поражени силом Божијом и речима проповеди светога пророка Илије. Тако су велики пророци као Илија, Исаија, Јеремија, све до светог пророка Јована, проповедали оно што обични људи нису знали и видели, јер су они то видели Духом Божјим. Позивали су народ на покајање, повратак Богу и истини.
Ми данас кад помињемо светог пророка Илију знамо да је он велики заштитник и да велику силу има дату од Бога. Свето предање каже да је он један од пророка који нису завршили своју мисију у историји човечанства. Пред крај историје, када се буде зацарио Антихрист у свету, тада ће Бог послати пророка Илију да га изобличи, као што је изобличио цара Ахава и његову жену Језавељу, јер ће народ поверовати да је он Бог. Да не би народ ишао за њим путем погибли, пророк Илија ће позивати народ да се врати истинитој вери и цркви, ми бисмо данас рекли, нашој светој Православној цркви.
Тако је било у историји. Народ је понекад ишао путем спасења. Ми Срби кад смо ишли за Светом Сави ишли смо путем спасења. Исто тако кад смо ишли за светим владиком Николајем и авом Јустином. Али је било нажалост историјских тренутака када смо ишли за научницима дарвинистима, за онима који говоре да је човек постао од мајмуна. Ишли смо путем атеизма и безбожништва. Ишли смо широким путем и последице су биле страшне. Зато нас Црква непрестано у духу пророка Илије позива да се враћамо себи, цркви Божијој, Христу, нашим празницима, православном предању. То је оно што нас чува и чини нас православним Србима и другачијим од других народа на земљи. Други народи имају своје предање, културу, веру а ми имамо своју и треба да је држимо. Никако, не дао Бог, да је се стидимо и да прихватимо да будемо робови других култура, вредности, других богова слободно можемо рећи. Врло често су вредности које човек има у животу, уствари његови лични мали богови, идоли којима служимо. Ми православни Срби имамо свога Бога у кога верујемо, Оца и Сина и Светога Духа. Имамо свога Светога Саву, наше Србе светитеље. Имамо пророке Старога и Новога Завета за којима треба да идемо јер је то сигуран пут. То је узак пут али нас води у вечни живот. Свети пророк Илија је народу у Старом Завету показивао уски пут, али пут који је благословен. Пут који води вечном животу у Царству небеском.
Дај Боже да тако и нама буде. Да слушамо светог пророка Илију, али и пророке наших дана који живе на Светој Гори и на другим светим местима. Који говоре реч Божију, реч спасења. Говоре да не идемо никад путем зла, него само путем добра. Да не остављамо своје светиње, него да их дижемо, освећујемо, осликавамо. Да се угледамо на светитеље које осликавамо у храмовима. То је наш пут браћо и сестре, којим су ишли наши свети преци, како је говорио наш свети патријарх Павле, и ми ми треба тим путем да идемо и тако ћемо задобити Царство небеско и вечни живот кад буде Други долазак Христов и свеопшти суд Божји над људском историјом.
Нека сте Богом благословени. Ко данас слави нека му је срећна крсна слава, а осталима многе среће и Божијег благослова. Свети Илија да нам свима буде на помоћ!
Након богонадахнуте бесједе Преосвећеног Владике услиједио је литијски ход кроз Јању, са крстом, литијама, иконама, праћен појањем тропара светом Илији и другим нашим молитвеницима пред Васкрслим Господом.
По повратку у храм, освештани су славски дарови и сломљен је славски колач са овогодишњим кумом, г. Вуком Станишићем из Новог Насеља - Јања, а затим је услиједила трпеза љубави за све присутне вјернике.
Да је у нашем роду српском овај светитељ изразито поштован говори и велики број храмова који је посвећен овом Божијем угоднику. Један од њих је и храм у Јањи, надомак Бијељине.
Прослављање храмовне славе у Јањи започело је 1.августа у вечерњим сатима, најприје вечерњим празничним богослужењем, а затим је уприличен и пригодан културно-умјетнички програм.
На сам дан празника, светим евхаристијским сабрањем началствовао је Његово Преосвештенство епископ зворничко-тузлански господин Фотије уз саслужење: протојереја-ставрофора Драгана Пејчића, старјешине Саборног храма у Бијељини; протојереја-ставрофора Милана Перковића, пароха у Саборном храму у Бијељини; протојереја-ставрофора Цвике Мојића, свештеника у мировини; протонамјесника Синише Пајкановића, пароха јањског; протођакона Лазара Илића, епархијског ђакона и ђакона Миленка Крајишника, ђакона при храму светог пророка Илије у Јањи.
Преосвећеног Владику Фотија је дочекао домаћин, протонамјесник Дражен Шљокић у име братства храма. Предавши му крст замолио је Првојерарха наше епархије да се помоли за све парохијане јањских парохија који га увијек са великом радошћу, али и за сав народ православни коме је потребна помоћ и милост Божију у ова тешка, смутна и изазовна времена.
За појање на светој Литургији били су задужени чланови хора ''Никеја'' који поје при овом храму, а чији чланови су духовно стасавали у овој светињи.
Преосвећени владика Фотије се сабраном народу у Јањи обратио поучном бесједом коју доносимо у цијелости:
Часни оци, господине градоначелниче, уважена господо, драга браћо и сестре нека је срећан и благословен данашњи дан и данашњи велики празник – свети пророк Илија боговидац и чудотворац кога празнују многе наше породице као своју крсну славу, али и многи наши православни храмови су посвећени овом угоднику Божијем који је живео у IX веку пре Христа, али његово дело, подвизи и ревност за веру и Бога живи до дана данашњег.
Ми људи, овде на земљи, имамо две могућности: Да се определимо за Бога и против Бога. За добро или против добра. За истину или против истине. За правду или против правде. За врлину или против врлине, тј за грех и зло. То је слобода коју нам је Бог дао. Бог није створио човека да буде роб и да мора да чини само добро, него је човек добио слободу. Адам и Ева су у рају имали слободу да чине како је благослов Божји и да чине по својој вољи. Нажалост, они су по наговору сатане изабрали да живе по својој вољи. Последица тога јесте смртност људске природе, а онда даље и све остало што у историји проживљавамо. Свако несавршенство, сваку муку и невољу, болест, тугу, ратове, злобу, мржњу и свако друго зло које постоји у историји је последица првородног греха.
Међутим,Бог је понекад, браћо и сестре у посебним временима подизао посебне људе да враћа народ Богу. Један од њих је свети пророк Илија који се појавио у IX веку пре Христа кад је десет израиљских племена отпало од вере и истинитог Бога и почело да се клања идолима. Само два племена, Јудино и Венијаминово су остали остали верни Богу и служили му у светоме граду Јерусалиму. Значи да је већина народа отпала од истине вере и служила лажним боговима. Тада је свети пророк Илија, један од највећих пророка Старога Завета затворио небо на три године и шест месеци да не падне ни кап кише. Поучавао, преклињао, позивао на покајање да би се тих десет племена вратило Богу истинитом. На крају је морао безбожног цара Ахава и његову безбожну жену Језавељу изобличи јавно. Њихови лажни пророци су погубљени јер су били поражени силом Божијом и речима проповеди светога пророка Илије. Тако су велики пророци као Илија, Исаија, Јеремија, све до светог пророка Јована, проповедали оно што обични људи нису знали и видели, јер су они то видели Духом Божјим. Позивали су народ на покајање, повратак Богу и истини.
Ми данас кад помињемо светог пророка Илију знамо да је он велики заштитник и да велику силу има дату од Бога. Свето предање каже да је он један од пророка који нису завршили своју мисију у историји човечанства. Пред крај историје, када се буде зацарио Антихрист у свету, тада ће Бог послати пророка Илију да га изобличи, као што је изобличио цара Ахава и његову жену Језавељу, јер ће народ поверовати да је он Бог. Да не би народ ишао за њим путем погибли, пророк Илија ће позивати народ да се врати истинитој вери и цркви, ми бисмо данас рекли, нашој светој Православној цркви.
Тако је било у историји. Народ је понекад ишао путем спасења. Ми Срби кад смо ишли за Светом Сави ишли смо путем спасења. Исто тако кад смо ишли за светим владиком Николајем и авом Јустином. Али је било нажалост историјских тренутака када смо ишли за научницима дарвинистима, за онима који говоре да је човек постао од мајмуна. Ишли смо путем атеизма и безбожништва. Ишли смо широким путем и последице су биле страшне. Зато нас Црква непрестано у духу пророка Илије позива да се враћамо себи, цркви Божијој, Христу, нашим празницима, православном предању. То је оно што нас чува и чини нас православним Србима и другачијим од других народа на земљи. Други народи имају своје предање, културу, веру а ми имамо своју и треба да је држимо. Никако, не дао Бог, да је се стидимо и да прихватимо да будемо робови других култура, вредности, других богова слободно можемо рећи. Врло често су вредности које човек има у животу, уствари његови лични мали богови, идоли којима служимо. Ми православни Срби имамо свога Бога у кога верујемо, Оца и Сина и Светога Духа. Имамо свога Светога Саву, наше Србе светитеље. Имамо пророке Старога и Новога Завета за којима треба да идемо јер је то сигуран пут. То је узак пут али нас води у вечни живот. Свети пророк Илија је народу у Старом Завету показивао уски пут, али пут који је благословен. Пут који води вечном животу у Царству небеском.
Дај Боже да тако и нама буде. Да слушамо светог пророка Илију, али и пророке наших дана који живе на Светој Гори и на другим светим местима. Који говоре реч Божију, реч спасења. Говоре да не идемо никад путем зла, него само путем добра. Да не остављамо своје светиње, него да их дижемо, освећујемо, осликавамо. Да се угледамо на светитеље које осликавамо у храмовима. То је наш пут браћо и сестре, којим су ишли наши свети преци, како је говорио наш свети патријарх Павле, и ми ми треба тим путем да идемо и тако ћемо задобити Царство небеско и вечни живот кад буде Други долазак Христов и свеопшти суд Божји над људском историјом.
Нека сте Богом благословени. Ко данас слави нека му је срећна крсна слава, а осталима многе среће и Божијег благослова. Свети Илија да нам свима буде на помоћ!
Након богонадахнуте бесједе Преосвећеног Владике услиједио је литијски ход кроз Јању, са крстом, литијама, иконама, праћен појањем тропара светом Илији и другим нашим молитвеницима пред Васкрслим Господом.
По повратку у храм, освештани су славски дарови и сломљен је славски колач са овогодишњим кумом, г. Вуком Станишићем из Новог Насеља - Јања, а затим је услиједила трпеза љубави за све присутне вјернике.
СВЕТИ ПРОРОК ИЛИЈА ХРАМОВНА СЛАВА ЈАЊА ГРАДОНАЧЕЛНИК ЉУБИША ПЕТРОВИЋ НЕДЕЉКО ЋОРИЋ МИНИСТАР ЗЛАТКО МАКСИМОВИЋ
