СЛАВА И РУКОПОЛОЖЕЊЕ У МАНАСТИРУ ДРАГАЉЕВАЦ
Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије служио је данас, на празник Сабора светог архангела Гаврила, свету архијерејску Литургију у Манастиру Драгаљевац који овај дан прославља као своју манастирску славу.
Овом приликом Преосвећени владика Фотије је рукоположио достојног ђакона Радована Ненића у чин свештеника.
Овом приликом Преосвећени владика Фотије је рукоположио достојног ђакона Радована Ненића у чин свештеника.
Фото: Епархија зворничко-тузланска
У сриједу 26. јула Манастир у Драгаљевцу посвећен Светом архангелу Гаврилу прославио је своју храмовну славу. Тим поводом светим евхаристијским сабрањем началствовао је Његово Преосвештенство епископ зворничко-тузлански г. Фотије.
Сестринство манастира Светих Архангела, предвођено високопреподобном мати Теодором потрудило се да све буде свечано како то и доликује, те су заједно са својим духовником протом ставрофором Лазом Стјепановићем и мноштвом вјерног народа дочекли свог духовног оца и првојереја наше епархије чији долазак у порту храма су огласила највећа и најсвечанија звона. Велики број вјерника, не само из Драгаљевца, него и из Брчког и Бијељине данас је дошао на свету Литургију.
Све присутне је богонадахнутим ријечима поуке поздравио Преосвећени владика Фотије:
Часни оци, високопреподобна мати игуманијо, уважена господо, драга браћо и сестре. Нека је срећан и благословен данашњи велики празник Сабор светога архангела Гаврила.
Ја сам замонашен у Манастиру Ковиљу који управо празнује свете архангеле као своју славу. Сећам се, као студент теологије, кад смо долазили у Ковиљ. Тада је слава трајала три дана. Људи су из целе Војводине долазили на славу и спавали су у порти манастира, као данас у Манастиру Острог. Велики празник, велики сабор. Читане су молитве за здравље, миросани су верници светим уљем.
Дакле, није случајно што је данас велики празник, јер је свети архангел Гаврило, архангел васкрсења. Свима нам је познат као Бели анђео из Манастира Милешеве. То је вероватно најпознатија фреска архангела Гаврила. Свети архангел Гаврило је благовесник воље Божије, благовесник великих тајни Божјих. У Старом Завету се много пута јављао у кључним тренуцима историје спасења. Забележено је да се јавио светом пророку Мојсију када се он припремао да изведе народ из Египатског ропства. Такође, предање каже да му је он ''издиктирао'' Петокњижје, а посебно одељак у коме се говори о стварању света. Јавио се и пророку Данилу и открио му је малу апокалипсу, тачније шта ће се све десити до доласка Месије, али је својим пророштвом о седминама долазио и о Другом доласку Христовом на крају историје и света. Данило је био пророк Откровења Божијег пре светог Јована Богослова. Свети архангел Гаврило се у Јерусалимском храму јавио родитељима Пресвете Богородице, Јоакиму и Ани и благовестио им да ће се родити дете и да ће се назвати блажена међу женама. Познато је и да се у граду Назарету јавио самој Пресветој Богородици, благовестећи јој рођење Спаситеља света од ње, Господа нашег Исуса Христа. Тај празник нам је познат као Благовести. Предање је забележило и да се архангел Гаврило јваио Господу Христу у Гетсиманском врту, укрепљујући га као човека да издржи страдање које му предстоји. Али круна његовог јављања јесте оно женама мироносицама на празном Христовом гробу. Зато се и назива Архангел васкрсења. Јер је благовестио женама да је Христос васкрсао: ''Не бојте се ви; јер знам да Исуса распетога тражите. Није овдје; јер устаде као што је казао. Ходите да видите мјесто гдје је лежао Господ. И идите брзо и реците ученицима његовим да устаде из мртвих; и гле, он ће пред вама отићи у Галилеју; тамо ћете га видјети. Ето казах вам.'' (Мт, XVIII 5-7) Свети архангел Гаврило је, као што рекосмо, благовесник васкрсења Христовог и то је пуноћа његове службе и дела у историји и икономији спасења. Слично тако и свети архангел Михаило који је био војсковођа војске небеске и се увек празнује и спомиње заједно са светим архангелом Гаврилом јер су им службе повезане и сродне у благодати Божијој. Ето, имамо кога да поштујемо и коме да се молимо. А лик светога архангела Гаврила имамо пред собом кад год видимо лик Белог анђела из Милешеве.
Кад год празнујемо некога од небеских анђелских сила ми треба да се поучавамо и угледамо на њихову ревност. На потпуно послушање вољи Божијој, јер код њих не постоји ниједан промил помисли да се одбија воља Божија. Небеске силе у савршеној хармонији служе потпуно испуњавајући вољу Божију. Са друге стране имамо демоне који су изабрали пут противљења, бунта и гордости. Отпали су од Бога и постали су непријатељи Бога и Цркве, човека и спасења нашега. Зато постоји за нас монахе, а и све остале, философија смирења и послушања која је ангелска, или демонска философија бунта, хуле свакога зла и безакоња. Таква педагогија стоји и пред нашом децом. Да ли ћемо бити слични анђелима небеским, или, како се каже у јеванђељу, јагањцима Божјим или ћемо бити слични демонима, јарцима. ''А кад дође Син човјечиј у слави својој и сви свети анђели с њиме, онда ће сјести на пријестолу славе своје. И сабраће се пред њим сви народи, и разлучиће их између себе као пастир што разлучује овце од јараца. И поставиће овце с десне стране себи, а јарце с лијеве. ''(Мт. XXV 31-33)Одвојиће праведне од неправедних. Овце и јагањци су другачији. Јагањци су они људи који су се уподобили Јагњету Христу. Види се христоликост на нечијем лику. Сваки светитељ на овим фрескама је христолик. Свети анђели су христолики. А кад се сликају демонизовани људи они се приказују са искривљеним ликом Божјим и то се види на лицима. Види се зло у очима.
У сваком случају, данас су млади људи пред великим искушењем којим путем да пођу. Данашњи празник нас упућује да идемо путем спасења и путем светих отаца из нашег српског рода. Идимо путем нашег анђела чувара који непрестано стоји уз нас, стражари у чува нас. Исто тако и сваки крштени народ има свог анђела чувара. Ми у Цркви заиста живимо у заједници са ангелима и светима, зато се од нас очекује ангелоподобни живот. Живот подобан светитељима и врлинским људима. Живот подобан честитим људима, ако нас плаши израз 'свети'. Да будемо бар честити и достојанствени људи. Добри домаћини, који нити коме шта отимају нити кога угњетавају, него живе од дела руку својих. То су били добри Срби домаћини. То су били добри ратници, кад је требало гинути на Косову ишли су. Кад је требало да бране сирочад и удовице, ишли су. То су људи честити и увек су ту да притекну и помогну.
Нека Бог да добро овој нашој светој обитељи Манастира Драгаљевац и мати игуманији, сестрама. Да се сестринство умножи јер нији лако бринути ово манастиру. Проти Лази као дугогодишњем духовнику овде хвала на бризи о овој светињи и на бризи о душама ваших парохијана и људи који долазе, труде се, Богу моле и чувају ову светињу да иде напред и да се развија.
Нека Господ благослови и свети архангел Гаврило чува ову светињу. Да заиста будемо благословен народ и прави Срби у ово наше распето време и тешко време.
Његовом Преосвештенству епископу Фотију данас су саслуживали: протојереј-ставрофор Томо Ћирковић, парох у Копру (Митрополија загребачко-љубљанска); протојереј Срђан Васиљевић, парох горњозабрђски; јереј Бојан Крстановић, парох мртвички те протођакон Лазар Илић, епархијски ђакон и ђакон Радован Ненић.
Сада већ традиционално за благољепије на славској литургији у манастиру Драгаљевац задужени су били појци из византијског хора ''Свети Роман Мелод'' из Брчког, предвођени протом Александром Рељићем.
У току Свете Литургије, Епископ Фотије је рукоположио достојног ђакона Радована Ненића у свештени чин презвитера.
Након бесједе Преосвећеног Владике Фотија, извршен је опход око светог храма са крстом, литијама и иконама и учињен је и помен преминулим свештеницима који су сахрањени поред храма.
Послије литије архијерејски намјесник брчански, протојереј-ставрофор Миодраг Тошић, освештао је славске дарове и преломио славски колач са овогодишњим кумом господином Драгом Андрићем из Брчког.
У наставку је припремљена трпеза љубави за све присутне.
Сестринство манастира Светих Архангела, предвођено високопреподобном мати Теодором потрудило се да све буде свечано како то и доликује, те су заједно са својим духовником протом ставрофором Лазом Стјепановићем и мноштвом вјерног народа дочекли свог духовног оца и првојереја наше епархије чији долазак у порту храма су огласила највећа и најсвечанија звона. Велики број вјерника, не само из Драгаљевца, него и из Брчког и Бијељине данас је дошао на свету Литургију.
Све присутне је богонадахнутим ријечима поуке поздравио Преосвећени владика Фотије:
Часни оци, високопреподобна мати игуманијо, уважена господо, драга браћо и сестре. Нека је срећан и благословен данашњи велики празник Сабор светога архангела Гаврила.
Ја сам замонашен у Манастиру Ковиљу који управо празнује свете архангеле као своју славу. Сећам се, као студент теологије, кад смо долазили у Ковиљ. Тада је слава трајала три дана. Људи су из целе Војводине долазили на славу и спавали су у порти манастира, као данас у Манастиру Острог. Велики празник, велики сабор. Читане су молитве за здравље, миросани су верници светим уљем.
Дакле, није случајно што је данас велики празник, јер је свети архангел Гаврило, архангел васкрсења. Свима нам је познат као Бели анђео из Манастира Милешеве. То је вероватно најпознатија фреска архангела Гаврила. Свети архангел Гаврило је благовесник воље Божије, благовесник великих тајни Божјих. У Старом Завету се много пута јављао у кључним тренуцима историје спасења. Забележено је да се јавио светом пророку Мојсију када се он припремао да изведе народ из Египатског ропства. Такође, предање каже да му је он ''издиктирао'' Петокњижје, а посебно одељак у коме се говори о стварању света. Јавио се и пророку Данилу и открио му је малу апокалипсу, тачније шта ће се све десити до доласка Месије, али је својим пророштвом о седминама долазио и о Другом доласку Христовом на крају историје и света. Данило је био пророк Откровења Божијег пре светог Јована Богослова. Свети архангел Гаврило се у Јерусалимском храму јавио родитељима Пресвете Богородице, Јоакиму и Ани и благовестио им да ће се родити дете и да ће се назвати блажена међу женама. Познато је и да се у граду Назарету јавио самој Пресветој Богородици, благовестећи јој рођење Спаситеља света од ње, Господа нашег Исуса Христа. Тај празник нам је познат као Благовести. Предање је забележило и да се архангел Гаврило јваио Господу Христу у Гетсиманском врту, укрепљујући га као човека да издржи страдање које му предстоји. Али круна његовог јављања јесте оно женама мироносицама на празном Христовом гробу. Зато се и назива Архангел васкрсења. Јер је благовестио женама да је Христос васкрсао: ''Не бојте се ви; јер знам да Исуса распетога тражите. Није овдје; јер устаде као што је казао. Ходите да видите мјесто гдје је лежао Господ. И идите брзо и реците ученицима његовим да устаде из мртвих; и гле, он ће пред вама отићи у Галилеју; тамо ћете га видјети. Ето казах вам.'' (Мт, XVIII 5-7) Свети архангел Гаврило је, као што рекосмо, благовесник васкрсења Христовог и то је пуноћа његове службе и дела у историји и икономији спасења. Слично тако и свети архангел Михаило који је био војсковођа војске небеске и се увек празнује и спомиње заједно са светим архангелом Гаврилом јер су им службе повезане и сродне у благодати Божијој. Ето, имамо кога да поштујемо и коме да се молимо. А лик светога архангела Гаврила имамо пред собом кад год видимо лик Белог анђела из Милешеве.
Кад год празнујемо некога од небеских анђелских сила ми треба да се поучавамо и угледамо на њихову ревност. На потпуно послушање вољи Божијој, јер код њих не постоји ниједан промил помисли да се одбија воља Божија. Небеске силе у савршеној хармонији служе потпуно испуњавајући вољу Божију. Са друге стране имамо демоне који су изабрали пут противљења, бунта и гордости. Отпали су од Бога и постали су непријатељи Бога и Цркве, човека и спасења нашега. Зато постоји за нас монахе, а и све остале, философија смирења и послушања која је ангелска, или демонска философија бунта, хуле свакога зла и безакоња. Таква педагогија стоји и пред нашом децом. Да ли ћемо бити слични анђелима небеским, или, како се каже у јеванђељу, јагањцима Божјим или ћемо бити слични демонима, јарцима. ''А кад дође Син човјечиј у слави својој и сви свети анђели с њиме, онда ће сјести на пријестолу славе своје. И сабраће се пред њим сви народи, и разлучиће их између себе као пастир што разлучује овце од јараца. И поставиће овце с десне стране себи, а јарце с лијеве. ''(Мт. XXV 31-33)Одвојиће праведне од неправедних. Овце и јагањци су другачији. Јагањци су они људи који су се уподобили Јагњету Христу. Види се христоликост на нечијем лику. Сваки светитељ на овим фрескама је христолик. Свети анђели су христолики. А кад се сликају демонизовани људи они се приказују са искривљеним ликом Божјим и то се види на лицима. Види се зло у очима.
У сваком случају, данас су млади људи пред великим искушењем којим путем да пођу. Данашњи празник нас упућује да идемо путем спасења и путем светих отаца из нашег српског рода. Идимо путем нашег анђела чувара који непрестано стоји уз нас, стражари у чува нас. Исто тако и сваки крштени народ има свог анђела чувара. Ми у Цркви заиста живимо у заједници са ангелима и светима, зато се од нас очекује ангелоподобни живот. Живот подобан светитељима и врлинским људима. Живот подобан честитим људима, ако нас плаши израз 'свети'. Да будемо бар честити и достојанствени људи. Добри домаћини, који нити коме шта отимају нити кога угњетавају, него живе од дела руку својих. То су били добри Срби домаћини. То су били добри ратници, кад је требало гинути на Косову ишли су. Кад је требало да бране сирочад и удовице, ишли су. То су људи честити и увек су ту да притекну и помогну.
Нека Бог да добро овој нашој светој обитељи Манастира Драгаљевац и мати игуманији, сестрама. Да се сестринство умножи јер нији лако бринути ово манастиру. Проти Лази као дугогодишњем духовнику овде хвала на бризи о овој светињи и на бризи о душама ваших парохијана и људи који долазе, труде се, Богу моле и чувају ову светињу да иде напред и да се развија.
Нека Господ благослови и свети архангел Гаврило чува ову светињу. Да заиста будемо благословен народ и прави Срби у ово наше распето време и тешко време.
Његовом Преосвештенству епископу Фотију данас су саслуживали: протојереј-ставрофор Томо Ћирковић, парох у Копру (Митрополија загребачко-љубљанска); протојереј Срђан Васиљевић, парох горњозабрђски; јереј Бојан Крстановић, парох мртвички те протођакон Лазар Илић, епархијски ђакон и ђакон Радован Ненић.
Сада већ традиционално за благољепије на славској литургији у манастиру Драгаљевац задужени су били појци из византијског хора ''Свети Роман Мелод'' из Брчког, предвођени протом Александром Рељићем.
Након бесједе Преосвећеног Владике Фотија, извршен је опход око светог храма са крстом, литијама и иконама и учињен је и помен преминулим свештеницима који су сахрањени поред храма.
Послије литије архијерејски намјесник брчански, протојереј-ставрофор Миодраг Тошић, освештао је славске дарове и преломио славски колач са овогодишњим кумом господином Драгом Андрићем из Брчког.
У наставку је припремљена трпеза љубави за све присутне.
САБОР СВЕТОГ АРХАНГЕЛА ГАВРИЛА ХРАМОВНА СЛАВА МАНАСТИР ДРАГАЉЕВАЦ РУКОПОЛОЖЕЊЕ
