Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Фотије изјавио је данас у манастиру Светог Николе на Озрену гдје се обиљежава Видовдан - крсна слава Војске Републике Српске /ВРС/ и Tрећег пјешадијског Република Српска пука да су српски војници увијек чували и штити обесправљене, те истакао да православље није вјера са бијелом заставом, већ заставом Крста и Васкрсења.

  Драга браћо и сестре,
 
Ево данас овде сабрани у манастиру Озрену, Немањићкој задужбини из 14. века, која је живела животом православних Срба овога краја, Јеванђеље им Христово сведочећи и крст са њимa носећи. И ево, даде Бог и Свети Никола, одржа се ова светиња кроз векове и очува нас и  нашу Православну веру до дана данашњег.

У Озрену нас данас благодат сабра да прославимо Име Божије и да прославимо славу Војске Републике Српске – 3. пешадијског (Република Српска) пука, која баштини светлу традицију чојства и јунаштва наше Српске војске и народа у његовој распетој али славној и победоносној историји. Зато желим данас посебно да честитам Видовдан – славу свим старешинама и војницима Војске Републике Српске – 3. пешадијског пука. Нека сте Богом благословени, нека вас ова Озренска светиња штити и чува у високим идеалима војничког служења, а  војници су увек ту да бране нејач и сиротињу. То је наше православно схватање војске, а војска не треба да врши насиље, већ да чува и штити обесправљене и гарантује мир и поредак у једном друштву и држави. Једном су питали патријарха Павла: „Ваша Светости, шта да радимо кад дође рат?“, а он им одговори: „Кад дође рат, пушка ти – пушка ми“, хотећи рећи да Црква благосиља одбрамбени рат, јер се он заснива на заповестима Јеванђеља, да нема веће љубави од оне ако неко положи живот свој за ближње своје. (уп. Јн. 15, 13).

Православље, дакле, није вера са белом заставом, већ заставом Крста и Васкрсења и увек се у борби руководи речима које je чуо цар Константин: „Овим побеђуј! “, то јест, Часним Крстом и жртвом христоносном.

Данас је Видовдан, дан велики за све Србе, ма где живели. Данас се сећамо Косовске битке 1389. године, у којој Свети цар Лазар и Косовски јунаци животе своје положише за непролазно и вечно Царство Божије, за идеал вере, наде и љубави, за правду Божију и правду Србинову. И није чудо да се баш на Видовдан Србима отворише духовне очи – да виде Царство Божије и оно земаљско и пролазно, и да се са царoм Лазаром определе за Царство небеско – једном за свагда. То је темељ Косовског завета, то је темељ Косовске етике. То је темељ и нашег духовног идентитета, ма где ми Срби живели, на било ком континенту. Косовски завет је нама у срцима, то је нешто метафизичко, и зато људи од овог света то често и не могу разумети.

Филозофија Срба је истоветна  филозофији Косова и Метохије. Тамо су темељи наше историје, наше психологије и аксиологије. Не одвајајте нас зато од нашег Косова, од наше колевке духовне, од наших светиња. Ми Срби живимо са њима и они са нама, и овде у Републици Српској за коју, у последњем рату 90-тих година, 30.000 Срба пострада да бисмо ми данас слободни били и слободно живели. Зар нису они исто што и Косовски јунаци, животе своје младе дали, да бисмо ми Срби и Српска опстали. То су велике жртве и велика јуначка дела која ми у историји тешко можемо измерити, али ће она бити вреднована у Царству небеском – наградом вечном, коју и Косовски јунаци задобише.

Зато браћо и сестре, боримо се за Видовдан, за идеале Видовдана, у војсци, у полицији и школи, у институцијама Републике Српске, јер тако и само тако, имамо континуитет са немањићком и лазаревском Србијом, када смо били највећа држава на Балкану. Тада смо и подигли своје највеће светиње, цркве и манастире, под знаком двоглавог орла и небеске круне, која је означавала симфонију, сарадњу Цркве и државе а на добробит свега народа Божијег.

Ми Срби немамо другог пута осим пута Богочовека Христа, како народни песник и рече – пута Светог Саве и цара Лазара, пута Видовдана. Зато и данас овде, са Озрена подсећамо. У јединству је српска снага а у Видовдану очни вид. Србине, где год да живиш – то ти је Завет који ће те човеком учинити и тако ћеш и Царство небеско задобити. Дај Боже да тако буде, да своје светиње и Косовске јунаке и Кочића и Дучића и Шантића слушамо, јер нам они рекоше шта јесмо и шта треба да будемо, и да још из људи исписани нисмо.

Благословен данашњи празник Видовдан, а Богу нашему у Тројици слављеном, нека је вечна слава и хвала. Амин.

---

 

ЕПИСКОП ФОТИЈЕ БЕСЈЕДЕ ВИДОВДАН МАНАСТИР ОЗРЕН