ОБИЉЕЖЕНО 108 ГОДИНА ОД ИНТЕРНАЦИЈЕ СРБА У ПРВИ ОРГАНИЗОВАНИ ЛОГОР У ЕВРОПИ
Литургијско и славско прослављање мученика пострадалих у Добојском логору 1915-1917.
У сриједу 27. децембра литургијским сабрањем и свечаном академијом обиљежено је 108 година од отварања концентрационог логора за Србе у Добоју, првог таквог логора у модерној Европи.
Светом Литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Мирко Николић, архијерејски намјесник добојски уз саслужење, протојереја-ставрофора Драгише Симића, протојереја-ставрофора Јована Михајловића, протојереја Недељка Горановића, јереја Бориса Станића, протојереја-ставрофора Радована Грујића умировљеног свештеника и ђакона Владе Мојевића.
Након свете Литургије обављен је трократни опход око светог храма, а затим је на Спомен костурници у којој су сахрањени ови добојски мученици по први пут освештано славско жито и славски колач у славу и част светих мученика који пострадаше у Добојском логору.
Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве и Саборска комисија за канонизацију на прошлогодишњем засједању су донијели одлуку да мученицима буду проглашени Срби страдали у XX вијеку на простору Епархије зворничко-тузланске.
Молитви су присуствовали представници власти Републике Српске као и представници власти града Добоја, ученици основних и средњих школа из Добоја.
Након славског обреда на Спомен костурници уприличена је трпеза љубави у светосавскј сали. Градоначелник Добоја господин Борис Јеринић пријавио се да узме кумство за следећу годину.
Јуче је одржана и академија ,,Сјећање на Србе уморене у аустроугарском логору у Добоју 1915-1917“ коју је организовала Медицинска школа у Добоју уз подршку градске управе, Републичког прдагошког завода и свештенства добојског.
На свечаној академији, која је одржана у амфитеатру Административног центра града, учествовале су драмска и историјска секција Медицинске школе, уз наступ Дјечијег црквеног хора "Јавор".
Професор православне вјеронауке у Медицинској школи ђакон Владо Мојевић одржао је бесједу о страдању Срба у Добоју с циљем да подстакне грађане и првенствено ученике средњих школа да чувају и његују историју о највећем српском стратишту током Првог свјетског рата о коме се врло мало зна и које још увијек није у довољној мјери истражено.
На молбу и иницијативу професора православне вјеронауке ђакона Владе Мојевића уз подршку директора Медицинске школе госпође Милене Дамјановић, Републички педагошки завод Републике Српске донио је одлуку да се сваког 27. децембра у свим средњим и основним школама Републике Српске посвети један час на успомену о страдању Срба у Добојском логору 1915-1917. године.
Препорука је да школе у план излета и екскурзија могу уврстити посјету Спомен-комплекс у храму Светих апостола Петра и Павла и спомен-костурницу који су подигнути у спомен овим страдалим мученицима.
У Добојском логору страдало је неколико генерација многобројних српских породица чиме је почињен први геноцид над Србима у 20. вијеку. Аустроугарски логор налазио се на простору садашње добојске жељезничке станице, а интернирани Срби били су смјештени у дрвеним баракама у којима су претходно угинули коњи аустроугарске војске. Кроз логор у Добоју, који је формирала аустроугарска власт 27. децембра 1915. године са намјером да се српско становништво пограничне зоне горњег Подриња и источне Херцеговине уклони са вијековних огњишта и остави простор за насељавање неправославног живља, прошло је 45 971 лице, од којих 17.000 жена и дјеце, док их је 12.000 страдало страшном смрћу од посљедица мучења и исцрпљивања глађу. Само у априлу 1916. године умрла су 643 дјетета у овом злогласном логору смрти.
Таква пракса према српском народу настављена је и у Другом свјетском рату, али и у овом посљедњем Отаџбинско-одбрамбеном рату на просторима БиХ.
Свети мученици постадали у Добојском логору молите Бога за нас!
ђакон Владо Мојевић
Светом Литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Мирко Николић, архијерејски намјесник добојски уз саслужење, протојереја-ставрофора Драгише Симића, протојереја-ставрофора Јована Михајловића, протојереја Недељка Горановића, јереја Бориса Станића, протојереја-ставрофора Радована Грујића умировљеног свештеника и ђакона Владе Мојевића.
Након свете Литургије обављен је трократни опход око светог храма, а затим је на Спомен костурници у којој су сахрањени ови добојски мученици по први пут освештано славско жито и славски колач у славу и част светих мученика који пострадаше у Добојском логору.
Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве и Саборска комисија за канонизацију на прошлогодишњем засједању су донијели одлуку да мученицима буду проглашени Срби страдали у XX вијеку на простору Епархије зворничко-тузланске.
Молитви су присуствовали представници власти Републике Српске као и представници власти града Добоја, ученици основних и средњих школа из Добоја.
Након славског обреда на Спомен костурници уприличена је трпеза љубави у светосавскј сали. Градоначелник Добоја господин Борис Јеринић пријавио се да узме кумство за следећу годину.
На свечаној академији, која је одржана у амфитеатру Административног центра града, учествовале су драмска и историјска секција Медицинске школе, уз наступ Дјечијег црквеног хора "Јавор".
На молбу и иницијативу професора православне вјеронауке ђакона Владе Мојевића уз подршку директора Медицинске школе госпође Милене Дамјановић, Републички педагошки завод Републике Српске донио је одлуку да се сваког 27. децембра у свим средњим и основним школама Републике Српске посвети један час на успомену о страдању Срба у Добојском логору 1915-1917. године.
Препорука је да школе у план излета и екскурзија могу уврстити посјету Спомен-комплекс у храму Светих апостола Петра и Павла и спомен-костурницу који су подигнути у спомен овим страдалим мученицима.
У Добојском логору страдало је неколико генерација многобројних српских породица чиме је почињен први геноцид над Србима у 20. вијеку. Аустроугарски логор налазио се на простору садашње добојске жељезничке станице, а интернирани Срби били су смјештени у дрвеним баракама у којима су претходно угинули коњи аустроугарске војске. Кроз логор у Добоју, који је формирала аустроугарска власт 27. децембра 1915. године са намјером да се српско становништво пограничне зоне горњег Подриња и источне Херцеговине уклони са вијековних огњишта и остави простор за насељавање неправославног живља, прошло је 45 971 лице, од којих 17.000 жена и дјеце, док их је 12.000 страдало страшном смрћу од посљедица мучења и исцрпљивања глађу. Само у априлу 1916. године умрла су 643 дјетета у овом злогласном логору смрти.
Таква пракса према српском народу настављена је и у Другом свјетском рату, али и у овом посљедњем Отаџбинско-одбрамбеном рату на просторима БиХ.
Свети мученици постадали у Добојском логору молите Бога за нас!
ђакон Владо Мојевић
СТРАДАЊЕ СРБА ПРОГОН СРБА ЛОГОР ДОБОЈСКИ ЛОГОР ПРВИ СВЈЕТСКИ РАТ ПОМЕН ПАРАСТОС ДОБОЈ АКАДЕМИЈА БОРИС ЈЕРИНИЋ
