ОСВЕЋЕЊЕ ХРАМА СВ. ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ У ТРШИЋУ КОД ЗВОРНИКА
Фото: Епархија зворничко-тузланска
Његово Преосвештенство епископ зворничко-тузлански г. Фотије, уз саслужење више свештеника и ђакона, извршио je данас чин великог освећења храма светог Василија Острошког у Тршићу код Зворника.
Ктитор храма је господин Велизар Аћимовић који је финансирао изградњу и украшавање храма, док су земљу за изградњу храма даровали Бошко и Аврам Радић, а и овдје је учествовао Велизар као највећи дародавац, сва тројица из Тршића.
Велики број људи, предвођен домаћином протојерејем Драженом Стевановићем се окупио и дочекао свог Архијереја.
Преосвећени владика Фотије се сабраном вјерном народу обратио ријечима поуке које преносимо у цијелости:
Часни оци, господине ктиторе брате Велизаре, браћо и сестре. Имали смо данас диван и благословен дан овде у Тршићу, освећење храма светог Василија Острошког чудотворца. Великог светитеља Српске Цркве који је познат на свим континентима, поготово међу Србима.
Сад и овде имамо храм да се молимо Богу и светом Василију за наше немоћи, распећа и невоље које као Срби имамо. А имамо се коме обратити. Можемо се обратити Богу, Пресветој Богородици, светом Василију Острошком. Имамо се обратити Светом оцу Сави Српском, нашем првом учитељу и просветитељу. Имамо са ким бити и на кога се угледати. То су наши светитељи. То су наши честити и добри људи. Наши Немањићи. Ктитори и приложници, људи који су зидали наше цркве и манастире у време турског ропства и зулума. У време аустроугарског, слободно можемо рећи, ропства и прогона. У време Балканских и Светских ратова. У време последњег Одбрамбено-отаџбинског рата '90-их година. Често су Срби страдали и били прогоњени. И данас читав свет устаје на нас, али даће Бог да победе ове светиње. Да победи Крст Часни и да наша света православна вера буде првенствујућа међу свим верама на земљи. То ће бити браћо и сестре, јер су оци са Свете Горе рекли да је сада ера Православља. Можда то нама сад тако не изгледа, али верујте да ће се у овом историјском тренутку показати да је Православље једина, истинита, непромењена вера од времена светих апостола до данас. Ми смо чувари тог предања, Срби и други православни народи. Уздамо се у нашу православну Русију, а на првом месту се уздамо у Бога и истину наших светиња. Уздамо се да ће Бог погледати православне Русе, али нас Србе ради нашег распетог Косова и наше Републике Српске. Ништа то није отето. То је наша земља крвљу заливена и часним крстовима освећења. Према томе, то није земаљско. Ми се уздамо у небеску заштиту ангела и светитеља Божјих. Православних Срба, Божјих угодника, који живе у Небеској Србији пребивају у Богу се непрестно моле како је то свети владика Николај написао у својој Небеској Литурији. Ми смо небески народ, ми нисмо народ митологије. Ми смо народ Светога Саве, светога цара Лазара Косовског, светог Василија Острошког и Петра Цетињског. Ми смо народ Божји. Хоћемо да живимо на земљи коју нам је Бог дао. И овде у Републици Српској и у Србији и у Црној Гори и у Северној Македонији, како се данас зове, и наравно на свим континентима где данас живе православни Срби.
Данас се сви радујемо освећењу овог дивног храма светог Василија Острошког овде у Тршићу и верујем да нас свети Василије све благосиља. Поред познатог манастира испод Острога, ми имамо и у нашој епархији манастир њему посвећен, овде сада цркву а имаћемо и у другим местима, ако Бог да. Само да ми Срби будемо како треба и да идемо путем добрим и благословеним. Да будемо људи, како је говорио наш свети патријарх Павле. Да будемо људи на свом животном путу и носимо свој крст. Иако падамо да устајемо. Под тежином свога крста је и сам Христос падао али су притицали људи. Притекао је Симон Киринејац и други. Увек постоје људи који су спремни да помогну своме ближњем. На њих да се угледамо, браћо и сестре. Опстаћемо браћо и сестре. Изаћићемо као победници, верујте. Само да будемо на путу који је благословен, на путу Светога Саве и на путу светога Православља.
Желим прво да се захвалим нашем ктитору храма, брату Велизару кога познајем и виђам кад год сам овде. Он живи и ради 5000 километара далеко одавде, али је овде својом љубављу. Везан је за овај крај и народ као и ову светињу светог Василија Острошког.
Желим проти Дражену да честитам на труду и пастирском залагању. На потпуној преданости и овој светињи и својој вери, богослужењу, молитви. Не би овога данас било да није његовог труда, а наравно и људи из црквеног одбора. Сви заједно чинимо нешто, а ако смо сами не чинимо ништа. Ако смо сами остајемо као сирак тужни без нигђе никога, што каже народна песма.
Нека сте Богом благословени. Нека ничу светиње широм наше Републике Српске. Сутра имамо такође освећење цркве, у Осињи код Дервенте. Само ово лето смо имали скоро десет освећења цркава и манастира. Ради се, боримо се, живимо. Желимо да останемо уз своје светиње, уз своју православну веру, уз своју децу – мале светосавце који, Богу хвала долазе у цркву и уче православну веронауку у нашим школама.
Живели, Бог благословио и свако вам добро даровао!
У току освећења, али и даље на Светој Литургији за благољепије су били задужени појци који иначе поју за пјевницом Манастира Хиландар на Светој Гори.
По завршетку Свете Литургије подјељене су грамате заслужним приложницима овог храма, а затим је уприличена трпеза љубави за све присутне којих је било више од 500 душа, што је значајан број за ову парохију.
Градња храма димензија 10х10 метара почела је 2010. године према пројекту архитекте Љубице Бошњак из Београда.
Кум темеља био је Гојко Ристановић, фрескописац из Београда, иначе родом из Тршића.
У току 2020.године у порти храма озидан је звоник, набављена су три звона, дар господе Велизара Аћимовића, Предрага Ристића и Момчила Стевановића из Тршића. Звона је освештао Преосвећени Епископ зворничко-тузлански Г. Фотије 02. августа 2020. године.
Ктитор храма је господин Велизар Аћимовић који је финансирао изградњу и украшавање храма, док су земљу за изградњу храма даровали Бошко и Аврам Радић, а и овдје је учествовао Велизар као највећи дародавац, сва тројица из Тршића.
Велики број људи, предвођен домаћином протојерејем Драженом Стевановићем се окупио и дочекао свог Архијереја.
Преосвећени владика Фотије се сабраном вјерном народу обратио ријечима поуке које преносимо у цијелости:
Часни оци, господине ктиторе брате Велизаре, браћо и сестре. Имали смо данас диван и благословен дан овде у Тршићу, освећење храма светог Василија Острошког чудотворца. Великог светитеља Српске Цркве који је познат на свим континентима, поготово међу Србима.
Сад и овде имамо храм да се молимо Богу и светом Василију за наше немоћи, распећа и невоље које као Срби имамо. А имамо се коме обратити. Можемо се обратити Богу, Пресветој Богородици, светом Василију Острошком. Имамо се обратити Светом оцу Сави Српском, нашем првом учитељу и просветитељу. Имамо са ким бити и на кога се угледати. То су наши светитељи. То су наши честити и добри људи. Наши Немањићи. Ктитори и приложници, људи који су зидали наше цркве и манастире у време турског ропства и зулума. У време аустроугарског, слободно можемо рећи, ропства и прогона. У време Балканских и Светских ратова. У време последњег Одбрамбено-отаџбинског рата '90-их година. Често су Срби страдали и били прогоњени. И данас читав свет устаје на нас, али даће Бог да победе ове светиње. Да победи Крст Часни и да наша света православна вера буде првенствујућа међу свим верама на земљи. То ће бити браћо и сестре, јер су оци са Свете Горе рекли да је сада ера Православља. Можда то нама сад тако не изгледа, али верујте да ће се у овом историјском тренутку показати да је Православље једина, истинита, непромењена вера од времена светих апостола до данас. Ми смо чувари тог предања, Срби и други православни народи. Уздамо се у нашу православну Русију, а на првом месту се уздамо у Бога и истину наших светиња. Уздамо се да ће Бог погледати православне Русе, али нас Србе ради нашег распетог Косова и наше Републике Српске. Ништа то није отето. То је наша земља крвљу заливена и часним крстовима освећења. Према томе, то није земаљско. Ми се уздамо у небеску заштиту ангела и светитеља Божјих. Православних Срба, Божјих угодника, који живе у Небеској Србији пребивају у Богу се непрестно моле како је то свети владика Николај написао у својој Небеској Литурији. Ми смо небески народ, ми нисмо народ митологије. Ми смо народ Светога Саве, светога цара Лазара Косовског, светог Василија Острошког и Петра Цетињског. Ми смо народ Божји. Хоћемо да живимо на земљи коју нам је Бог дао. И овде у Републици Српској и у Србији и у Црној Гори и у Северној Македонији, како се данас зове, и наравно на свим континентима где данас живе православни Срби.
Данас се сви радујемо освећењу овог дивног храма светог Василија Острошког овде у Тршићу и верујем да нас свети Василије све благосиља. Поред познатог манастира испод Острога, ми имамо и у нашој епархији манастир њему посвећен, овде сада цркву а имаћемо и у другим местима, ако Бог да. Само да ми Срби будемо како треба и да идемо путем добрим и благословеним. Да будемо људи, како је говорио наш свети патријарх Павле. Да будемо људи на свом животном путу и носимо свој крст. Иако падамо да устајемо. Под тежином свога крста је и сам Христос падао али су притицали људи. Притекао је Симон Киринејац и други. Увек постоје људи који су спремни да помогну своме ближњем. На њих да се угледамо, браћо и сестре. Опстаћемо браћо и сестре. Изаћићемо као победници, верујте. Само да будемо на путу који је благословен, на путу Светога Саве и на путу светога Православља.
Желим прво да се захвалим нашем ктитору храма, брату Велизару кога познајем и виђам кад год сам овде. Он живи и ради 5000 километара далеко одавде, али је овде својом љубављу. Везан је за овај крај и народ као и ову светињу светог Василија Острошког.
Желим проти Дражену да честитам на труду и пастирском залагању. На потпуној преданости и овој светињи и својој вери, богослужењу, молитви. Не би овога данас било да није његовог труда, а наравно и људи из црквеног одбора. Сви заједно чинимо нешто, а ако смо сами не чинимо ништа. Ако смо сами остајемо као сирак тужни без нигђе никога, што каже народна песма.
Нека сте Богом благословени. Нека ничу светиње широм наше Републике Српске. Сутра имамо такође освећење цркве, у Осињи код Дервенте. Само ово лето смо имали скоро десет освећења цркава и манастира. Ради се, боримо се, живимо. Желимо да останемо уз своје светиње, уз своју православну веру, уз своју децу – мале светосавце који, Богу хвала долазе у цркву и уче православну веронауку у нашим школама.
Живели, Бог благословио и свако вам добро даровао!
У току освећења, али и даље на Светој Литургији за благољепије су били задужени појци који иначе поју за пјевницом Манастира Хиландар на Светој Гори.
По завршетку Свете Литургије подјељене су грамате заслужним приложницима овог храма, а затим је уприличена трпеза љубави за све присутне којих је било више од 500 душа, што је значајан број за ову парохију.
Градња храма димензија 10х10 метара почела је 2010. године према пројекту архитекте Љубице Бошњак из Београда.
Кум темеља био је Гојко Ристановић, фрескописац из Београда, иначе родом из Тршића.
У току 2020.године у порти храма озидан је звоник, набављена су три звона, дар господе Велизара Аћимовића, Предрага Ристића и Момчила Стевановића из Тршића. Звона је освештао Преосвећени Епископ зворничко-тузлански Г. Фотије 02. августа 2020. године.
