СВЕТИ СИМЕОН МИРОТОЧИВИ
 
Свети Симеон, наш духовни отац
и родоначалник,
Цркву Српску са Светим Савом утврди
и светородну лозу Немањића подиже,
да Бога славе,
Православље да чувају,
у слози и миру да живе,
брат брату не завидећи,
Србију црквама украси,
светиње од Синаја
до Свете Горе градећи,
кад синовима
Стефану и Вукану
власт у Србији преда,
он се у својој задужбини
Студеници замонаши,
земаљско остављајући
за Царство Небеско се припремајући,
а одатле за кратко време
на Свету Гору оде
своме сину Светом Сави,
да заједно Хиландар граде,
да Срби у врту Пресвете Богородице
своју Светињу имају,
и да се дан и ноћ моле
за своје спасење и земљу Србију
- земаљску своју отаџбину
 
Свети Симеон, велики жупан,
средњовековну Србију
моћном учини,
богумилску јерес прогнао
да би Србију на Православљу утемељио,
манастире Студеницу
и Светог Николу
и Пресвете Богородице код Куршумлије подиже,
као и цркву своме Заштитнику
Светом Георгију,
чиме задужбинарство
код Срба установи,
и ту свету традицију
наставиће сви Немањићи,
свети плод из светог корена будући,
Свети Симеон мноштво
 великих духовних дарова
од Бога доби,
те имаше и дар речи,
од њега нам позната химна
о српском језику оста,
њоме он рече и завешта
да је српски језик темељ народа,
да је боље све битке и ратове изгубити
него свој језик,
који једини може народ очувати
 
Када се Свети Симеон повуче из Србије
и код свог сина Светога Саве оде,
иако већ у годинама беше,
преда се великим
монашким подвизима,
да и Светогорце удиви,
али му највећи подвиг би
оснивање манастира Хиландар
што он са Светим Савом и учини,
велику помоћ за изградњу Хиландара Свети Симеон
од свога сина Стефана
из Србије доби,
тако да овај манастир
поче брзо према небу да се диже,
уточиште монасима српског рода,
почињући полако да побољева,
Свети Симеон се
за своје престављење
припремати поче
молећи се и сузе ронећи,
све благослове и поуке
своме сину Светом Сави остави,
а он скромно
пред иконом Пресвете Богородице,
душу своју Богу предаде,
уз речи:
Хвалите Бога у Светима Његовим
 
Епископ Фотије