УЧЕЊЕ СВЕТИХ ОТАЦА
 
Свети Оци су били прави учитељи
јер су творили па говорили,
јер су заповести држали
и о Богу сведочили,
јер су постили и Богу се молили,
јер бише и постојаше,
јер у Христа вероваше
и у Христу живеше,
јер о себи скромно мислише
а у Христу све заволеше
 
Учење светих Отаца
никад од краја почињало није,
већ од почетка, од Постања
- Брешит бара Елохим,
у почетку створи Бог
небо и земљу,
Оци дакле почињу од Постања,
а не од Откривења,
као Господ у лествици блаженстава
- Блажени сиромашни духом,
са смирењем,
јер је оно први степен и темељ
духовног живота
а потом се даље усходи
на лествици блаженстава
 
Оци пустиње своје послушнике су
као малу децу
да корачају у пустињи
учили,
као што се види
из житија светог старца Порфирија,
да је он од својих стараца
најпре добио да учи читање,
па је постепено приступао за певницу,
а много касније са братијом
каноне певао,
а од књига је старац Порфирије
имао благослов само Псалтир
да чита
 
Данас се на жалост,
изгубила ова Отачка педагогија
 - од почетка,
данас се радије од краја креће,
а често прве лекције
о духовном животу бивају
лекције о љубави, о савршенству
и светости,
педагогија са врха или од краја
би се могла упоредити са жељом
да мало дете одмах коња узјаши
или непливач у море скочи
- и крај се зна,
Оци су управо супротно чинили,
од азбуке духовног живота
своје ученике су узводили
ка вишим степенима
духовног усавршавања
 
У световном образовању,
у васпитању и у педагогији
па и у школству уопште,
потпуно влада дух времена,
а не смирења,
све се хоће одмах и сад,
и зато од свег знања
- диплома поста најважнија,
што се Отаца тиче,
њихова наука је проверена
животом Цркве
и њен циљ је
правилан духовни развој
и развој личности,
са усвајањем духовних врлина
и смирењем,
као што је и старац Тадеј говорио,
циљ духовног живота је
задобијање крајњег смирења
 
Епископ Фотије