О САВРШЕНОЈ ЉУБАВИ
 
Савршена љубав је
волети грешника,
не поистовећујући га
са његовим грехом,
јер грех је пад,
јер грех је болест
која нас позива,
да као милостиви самарјани будемо,
да поред човека у невољи
ћутке не прођемо,
већ да га на своја плећа узмемо
и бреме са њим поделимо
 
Савршена љубав је када патимо
са онима који пате,
када плачемо са онима
са којима је плакати,
када последњу лепту
сиротињи дамо,
када не волимо само своје
или оне који нас воле,
већ све,
јер такве љубави више боле,
оне нас разапињу,
јер нас свељудима приближавају,
савршено је и видети другог
бољим од себе,
или просјака
својим последњим капутом обући,
савршено је и слабијег од себе
не дирати, не тући,
савршена је љубав
за ближње пострадати,
и за то никакве награде, осим Божије,
не очекивати
 
И могли бисмо још много
набрајати и набрајати,
од савршене земаљске
до небеске наводити,
а Богу хвала, има их
у сваком народу,
у свакој вери и учењу,
али оно што нигде, ипак, нема,
што је по Апостолу Павлу
једино под сунцем ново
- јесте Христос Господ,
савршена саможртвена Љубав,
јер док још бејасмо грешници
- Он на Голготи за нас пострада,
и зато за све који у Христа верују
постоји вечна нада
- мира и спасења,
благодарећи савршеној
Љубави Христовој,
Који нам Крстом Својим
Васкрсење дарова
 
Епископ Фотије