ДАН СУДА

Када Господ
други пут дође у Слави
да суди свету
и свештене књиге
се отворе,
у којима има 
и мене и тебе,
и где је све записано,
проплакаће тада
сва колена земаљска
и завапиће 
горама и планинама,
падните и покријте нас,
ево тренутка Истине,
дошао је час

Тако Свето Писмо
о овој драми живота 
говори,
а сигурно ће 
још потресније бити,
зато док смо овде
на земљи,
можемо се за час тај
припремити,
да знамо да ридамо,
да знамо да плачемо,
да нам је све дано,
а да ништа урадили нисмо
- а могли смо, а могли смо…

Данашњи човек 
није припремљен
за дан Суда,
а у свакодневном животу
непрестано некоме суди
и спорове води,
суде се најрођенији,
суде се супружници,
на Западу
култура суђења постоји,
суде се државе,
суде се царевине,
безброј земаљских 
судова постоји,
а кад се дан Суда помене,
сви углас повичу:
не, то није могуће,
такав суд не постоји

Када би људи знали
да је дан Суда
као и дан Стварања,
као дан Постања,
као дан Христовог 
Рођења,
као дан Васкрсења,
као дан на Тавору
Преображења,
као узношење до
трећег неба
одакле Господ 
треба да дође
да суди свету,
све ће свештене књиге
отворене бити,
у којима смо и ја и ти,
ту је све записано,
зато сада плачимо,
зато сада заридајмо,
да нам Господ 
милостив буде на Суду,
да нам наше грехе опрости
- и хоће,
само ако и ја некад
у животу знадох рећи
- опрости, опрости…

Епископ Фотије