СОЗ - ГАРЕВАЦ ОРГАНИЗОВАО ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ ОСТРОГУ И ДРУГИМ СВЕТИЊАМА
Благословом Његовог Преосвештенства Господина Фотија, чланови Светосавске омладинске заједнице из Гаревца - Ново Насеље организовали су 16-18. августа поклоничко путовање Острогу и другим светињама.
После прочитане молитве у храму Свете Петке Параскеве у Гаревцу, на пут се кренуло у касним вечерњим сатима 16.августа 2019. године.
Због великог јубилеја који наша Црква прославља, а то је 800 година од добијања аутокефалности СПЦ коју је издејствовао наш родоначелник Свети Сава, чланови СОЗ-а Гаревац са вјерним народом прво су посјетили манастир Милешеву, јер се у овом манастиру налази дио руке Светог Саве који је остао после спаљивања моштију на Врачару 1594. године, али и гробови Светог Саве и краља Владислава ктитора манастира. У овом манастиру је чувена фреска Белог анђела по чему је манастир Милешева и препознатљив у свијету, али и оргинална фреска Светог Саве која је својом љепотом оставила прекрасан утисак на све присутне. Вјерници су лијепо дочекани од стране домаћина, који су им послије молитве омогућили да посјете и богату манастирску ризницу.
Из манастира Милешеве наставили су пут према Црној Гори, кроз кањон Мораче, гдје су посјетили манастир Морачу из Немањићког периода. Манастир Морачу је подигао краљ Стефан, унук Стефана Немање, а син краља Вукана који је владао Зетом. У овом манастиру поклонили су се моштима Светог Харалампија. Оно што краси овај манастир јесу предивне фреске, а у ђаконику се налази једна композиција Светог пророка Илије из 13. вијека.
На путу у манастир Острог посјетили су манастир Ждребаоник код Даниловграда. Овдје су вјерници имали прилику да се поклоне моштима Светог Арсенија I Сремца, другог архиепископа српског и наследника Светог Саве. У овом манастиру вјерници су се поклонили и другим великим светитељима чије честице моштију имају у манастиру: Светог Николаја Мирликијског Чудотворца, Светог Серафима Саровског, Свете Матроне Московске, Светог Александра Невског, Свете Марије Магдалине, Свете Марије Египћанке, Светог Јована Златоустог, Светог Јована Милостивог и Светог Григорија Богослова.
Из манастира Ждребаоника вјерници стижу у Острог. Ту су прво посјетили Доњи манастир Острог, па Цркву Светог муч. Станка чијим су се моштима поклонили, а онда су се сви упутили у Горњи манастир Острог. У Горњем манастиру после вечерње службе сви вјерници су присуствовали предивном предавању оца Синише Смиљића на тему: Духовност и непријатност.
Већина вјерника се исто вече исповиједила да би се у недјељу мирне савјести могли причестити. Сви вјерници пришли су на благослов моштима највећег српског чудотворца Светог Василија Острошког да се помоле за спасење и здравље, како своје, тако и својих ближњих. У Горњем манастиру вјерници су посјетили и храм Часног Крста, који је из времена Светог Василија, као и храм Ваведења Пресвете Богородице гдје су мошти острошког Чудотворца. Испод отвореног неба, а у кругу Горњег манастира, вјерници су спавали и дочекали недјељу јутро.
После јутарње службе у наставку је служена Света Литургија на којој се доста вјерника причестило. После Свете Литургије вјерници су кренули према Херцеговини.
У Требињу су посјетили Херцеговачку Грачаницу, гдје се налази гроб чувеног пјесника Јована Дучића, а у наставку путовања и манастир Тврдош. У манастиру Тврдош поклонили су се моштима Свете Јелене Анжујске и дијелу моштију Јасеновачких мученика, а после су обишли комплекс манастира гдје су имали прилику посјетити винарију Тврдош.
Послије манастира Тврдош вјерници су кренули кући и у касним вечерњим сатима дошли у Гаревац одакле су и кренули. У храму Свете Петке Параскеве поклонили су се моштима Светог Николаја Српског, као што су то учинили и приликом поласка на поклоничко путовање, да му се захвале што их је чувао и штитио на овом путовању.
Духовници пута били су свештеници Никола Горановић из Гаревца и Николај Тодоровић из Крушковог Поља, јер је на пут ишао велики број вјерника са два велика аутобуса.
На крају можемо да будемо захвални Господу Богу, што нам је подарио овако велике светитеље попут Светог Саве и Светог Василија Острошког, јер су то два велика и нераздвојна стуба Православља и захваљујући њима српски народ опстаје у ово тешко вријеме и опстаће у вијекове вијекова, ако буду у потпуности слиједили Светог Саву и Светог Василија Острошког.
координатор СОЗ-а Гаревац-Ново насеље
протонамјесник Никола Горановић
После прочитане молитве у храму Свете Петке Параскеве у Гаревцу, на пут се кренуло у касним вечерњим сатима 16.августа 2019. године.
Због великог јубилеја који наша Црква прославља, а то је 800 година од добијања аутокефалности СПЦ коју је издејствовао наш родоначелник Свети Сава, чланови СОЗ-а Гаревац са вјерним народом прво су посјетили манастир Милешеву, јер се у овом манастиру налази дио руке Светог Саве који је остао после спаљивања моштију на Врачару 1594. године, али и гробови Светог Саве и краља Владислава ктитора манастира. У овом манастиру је чувена фреска Белог анђела по чему је манастир Милешева и препознатљив у свијету, али и оргинална фреска Светог Саве која је својом љепотом оставила прекрасан утисак на све присутне. Вјерници су лијепо дочекани од стране домаћина, који су им послије молитве омогућили да посјете и богату манастирску ризницу.
Из манастира Милешеве наставили су пут према Црној Гори, кроз кањон Мораче, гдје су посјетили манастир Морачу из Немањићког периода. Манастир Морачу је подигао краљ Стефан, унук Стефана Немање, а син краља Вукана који је владао Зетом. У овом манастиру поклонили су се моштима Светог Харалампија. Оно што краси овај манастир јесу предивне фреске, а у ђаконику се налази једна композиција Светог пророка Илије из 13. вијека.
На путу у манастир Острог посјетили су манастир Ждребаоник код Даниловграда. Овдје су вјерници имали прилику да се поклоне моштима Светог Арсенија I Сремца, другог архиепископа српског и наследника Светог Саве. У овом манастиру вјерници су се поклонили и другим великим светитељима чије честице моштију имају у манастиру: Светог Николаја Мирликијског Чудотворца, Светог Серафима Саровског, Свете Матроне Московске, Светог Александра Невског, Свете Марије Магдалине, Свете Марије Египћанке, Светог Јована Златоустог, Светог Јована Милостивог и Светог Григорија Богослова.
Из манастира Ждребаоника вјерници стижу у Острог. Ту су прво посјетили Доњи манастир Острог, па Цркву Светог муч. Станка чијим су се моштима поклонили, а онда су се сви упутили у Горњи манастир Острог. У Горњем манастиру после вечерње службе сви вјерници су присуствовали предивном предавању оца Синише Смиљића на тему: Духовност и непријатност.
Већина вјерника се исто вече исповиједила да би се у недјељу мирне савјести могли причестити. Сви вјерници пришли су на благослов моштима највећег српског чудотворца Светог Василија Острошког да се помоле за спасење и здравље, како своје, тако и својих ближњих. У Горњем манастиру вјерници су посјетили и храм Часног Крста, који је из времена Светог Василија, као и храм Ваведења Пресвете Богородице гдје су мошти острошког Чудотворца. Испод отвореног неба, а у кругу Горњег манастира, вјерници су спавали и дочекали недјељу јутро.
После јутарње службе у наставку је служена Света Литургија на којој се доста вјерника причестило. После Свете Литургије вјерници су кренули према Херцеговини.
У Требињу су посјетили Херцеговачку Грачаницу, гдје се налази гроб чувеног пјесника Јована Дучића, а у наставку путовања и манастир Тврдош. У манастиру Тврдош поклонили су се моштима Свете Јелене Анжујске и дијелу моштију Јасеновачких мученика, а после су обишли комплекс манастира гдје су имали прилику посјетити винарију Тврдош.
Послије манастира Тврдош вјерници су кренули кући и у касним вечерњим сатима дошли у Гаревац одакле су и кренули. У храму Свете Петке Параскеве поклонили су се моштима Светог Николаја Српског, као што су то учинили и приликом поласка на поклоничко путовање, да му се захвале што их је чувао и штитио на овом путовању.
Духовници пута били су свештеници Никола Горановић из Гаревца и Николај Тодоровић из Крушковог Поља, јер је на пут ишао велики број вјерника са два велика аутобуса.
На крају можемо да будемо захвални Господу Богу, што нам је подарио овако велике светитеље попут Светог Саве и Светог Василија Острошког, јер су то два велика и нераздвојна стуба Православља и захваљујући њима српски народ опстаје у ово тешко вријеме и опстаће у вијекове вијекова, ако буду у потпуности слиједили Светог Саву и Светог Василија Острошког.
координатор СОЗ-а Гаревац-Ново насеље
протонамјесник Никола Горановић