У ТЕСЛИЋУ СЛУЖЕН ПАРАСТОС ВЛАЈИЋКИМ МУЧЕНИЦИМА


У уторак, 25. јануара т.г. у храму Пресвете Тројице у Теслићу служена је света заупокојена Литургија као и парастос за невино пострадале Србе који су на данашњи дан 1943. године побијени у кући Николе Долића, у селу Влајићи.
 
 
Кратак историјски приказ догађаја у Влајићима
 
На сливном подручју Мале и Велике Усоре српски народ је од памтивијека знатно бројнији од свих осталих националних припадника заједно. Мноштво је насеља и на овом, просторно највећем дијелу теслићке општине, чије је становништво искључиво српске националности. Овакви примјери су готово редовни у селима на сјеверним падинама обронака Борја планине. Међу многобројним  су и Влајићи и Јасенова, два сусједна села, која, на прву помисао не представљају ништа посебно. Ипак, то је нажалост тачно само дотле док се не помене период Другог свјетско рата. А онда, кад сјећање стане испред заборава, кад истина надвиси лаж и превару, много тога изгледа другачије.

Због чега је то тако, заправо, шта се то тако лоше десило?
  
ВЛАЈИЋИ
--------------
Као и у већини српских села овог краја, тако је и у Влајићима током поменутог рата, а поготово у његовом почетку, једино четнички ослободилачки покрет пружао сигурну и потпуну заштиту домаћем становништву. Њихов први и највећи ратни циљ: очување властитих огњишта; прихватила је и окарактерисала као такав и оновремена партизанска историографија, и ту нема никаквих недоумица. С тога, свирепи и безочни злочин који је извршен над голоруким и невиним Влајићанима средином рата, нема и не може имати било какве везе с евентуалним „гријесима“ које су, наводно, изван свог села претходно понегдје чинили влајићки четници. И, то је она лаж и превара, с којим, нажалост чак ни до данас, ни поједини потомци влајићких страдалника нису „начисто“. А какав и колики „одговор“ је стигао од усташа, говоре сљедећи подаци:
 
Наиме, 25. јануара 1943. године, усташка сатнија „Црне легије“ је, крећући се из правца Жепча и Завидовића, упала у ово село, односно у заселак Долићи и починила стравичан злочин, убивши 38-оро мјештана различитог пола и старосне доби, разумије се највише нејачи, од којих је 30-оро било само из фамилије Долић. Средства и начин ликвидације немоћних и недужних Влајићана, скоро да се ни по чему не разликују од оних које су усташе користиле на другим мјестима кад се радило о Србима, тако да ни у овом случају нису изостала она најмонструознија; клања, убиства тврдим предметима... Кућа Николе Долића, у којој су усташе оргијале над немоћним мјештанима, нажалост срушена је, тако да је нестао и посљедњи доказ о овом догађају. Касније ће се испоставити да је ово био највећи усташки злочин у теслићком крају према српском народу, учињен током Другог свјетског рата, због кога, као и у већини других случајева кад се радило о страдању Срба, нико није одговарао. Уосталом, то нас све мање чуди, али веома чуди и требало би да нас много брине то, што овом догађају никад и ничим нисмо дали одговарајући смисао и карактер. Па зар он, прије свега бројем страдалих, а онда и мотивима којим су се руководиле усташе у свом крвавом пиру, не превазилази карактер само обичног ратног догађаја, односно страдања „тамо неког“ цивилног становништва, како је срамно и понижавајуће монографски фактографисано (Адван Хозић, „Теслић у НОБ“,1985.) или је ово догађај који мора наћи одговарајуће мјесто у свакој српској ђачкој Читанци и Историји. Зар није гријех и помислити да ни за ове двије деценије од распада државе и система који су Србе држали на „оку“, нисмо успјели да сад, кад смо ваљда историјски дозрели и духовно освијешћени, па да умјесто оног нејасног и мизерног обиљежја посвећеног овом догађају, јасно означимо мјесто страдања и подигнемо спомен-обиљежје достојно сјенима жртава. Тиме би овај догађај, барем и на симболичан начин, био коначно историјски озваничен, а потомству страдалника као и будућим нараштајима српског народа јасно представљао сву трагику наше прошлости из тог времена и, оно што је једнако тако важно, вјечно би опомињао и позивао на нужност наше слоге и националног јединства.
 
Алекса Касаповић
ВАШОЈ ПАЖЊИ ПРЕПОРУЧУЈЕМО КРАТАК ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ НА ОВУ ТЕМУ

 

СТРАДАЊЕ СРБА ПРОГОН СРБА ДРУГИ СВЈЕТСКИ РАТ ВЛАЈИЋИ МУЧЕНИЦИ

 

offline