РАСКОЛНИЧКА ПЦУ ОСНИВА РУМУНСКИ ВИКАРИЈАТ БЕЗ ИЈЕДНЕ РУМУНСКЕ ПАРОХИЈЕ
„Синод“ расколничке Православне Цркве Украјине донео је одлуку 27. јула 2019. да се унутар те „Цркве“ оснује Румунски викаријат. Ова „Црква“ покушава на све могуће начине и свим могућим методама да добије признање од било које помесне Цркве.
У марту ове године њен „митрополит“ Епифаније је тврдио да је потпуно неприхватљиво да се поново рукополажу свештеници који су били рукоположени у расколу било од стране рашчињених архијереја какав су Филарет Денисенко, било од самопосвећених архијереја какав је Макарије Малетић. Лично Филарет ,„почасни патријарх“ ПЦУ од које се недавно издвојио, истакао је да ако је он под анатемом, онда и сам Епифаније није више свештеник, пошто га је Филарет рукоположио док је био у расколу и под анатемом. Из овог разлога било би природно да Епифаније не прича о теми поновног рукополагања.
Међутим, Епифаније је ипак говорио о могућности да се оснује неки Румунски викаријат унутар ПЦУ уколико би то приволело Свети Сабор Румунске Православне Цркве да призна његову расколничку Цркву.
Свети Синод Румунске Цркве је још у фебруару истакао да украјинско питање умногоме зависи од стања румунских верника у Буковини којима је стало да очувају етнички и верски идентитет. Отада су румунски архијереји предложили да се оснује Румунски викаријат у Украјини с обзиром на то да Украјински викаријат постоји на подручју Румунске Цркве.
У западној Украјини, посебно у Буковини, постоји од давнина заједница Румуна-Молдаваца. Истиче се да је један од великих светитеља Руске Цркве, митрополит кијевски Петар Могила, рођен у Сучеави, румунској Молдавији. Свети Петар је посебно познат по свом залагању на јединству Цркве и по сузбијању унијатског утицаја, а уз то се веома трудио на ширењу просвете међу људима и штампању књига, посебно пак по томе што је основао прву православну семинарију у свету. Ова Кијевско-Могилина академија била је далеко супериорнија од свих унијатских школа, на висини западних образовних установа.
Иначе, у области Черновица има нешто више од 100 румунских парохија. Но, расколничка Црква у своме крилу нема ниједну румунску парохију, мада су канонске парохије на удару расколника који су покушали да отму цркве. рецимо у месту Товри, у области Черновица. Том приликом су расколници продрли у цркву и вређали вернике називајући их агентима Москве, а парадоксно узвикивали „Румуни, идите кући“. Иначе, православни верници у Украјини румунског порекла јасно су изразили своју подршку УПЦ на чијем челу је буковински вољени син митрополит Онуфрије.
Извор: Orthochristian (са енглеског Инфо служба СПЦ)
У марту ове године њен „митрополит“ Епифаније је тврдио да је потпуно неприхватљиво да се поново рукополажу свештеници који су били рукоположени у расколу било од стране рашчињених архијереја какав су Филарет Денисенко, било од самопосвећених архијереја какав је Макарије Малетић. Лично Филарет ,„почасни патријарх“ ПЦУ од које се недавно издвојио, истакао је да ако је он под анатемом, онда и сам Епифаније није више свештеник, пошто га је Филарет рукоположио док је био у расколу и под анатемом. Из овог разлога било би природно да Епифаније не прича о теми поновног рукополагања.
Међутим, Епифаније је ипак говорио о могућности да се оснује неки Румунски викаријат унутар ПЦУ уколико би то приволело Свети Сабор Румунске Православне Цркве да призна његову расколничку Цркву.
Свети Синод Румунске Цркве је још у фебруару истакао да украјинско питање умногоме зависи од стања румунских верника у Буковини којима је стало да очувају етнички и верски идентитет. Отада су румунски архијереји предложили да се оснује Румунски викаријат у Украјини с обзиром на то да Украјински викаријат постоји на подручју Румунске Цркве.
У западној Украјини, посебно у Буковини, постоји од давнина заједница Румуна-Молдаваца. Истиче се да је један од великих светитеља Руске Цркве, митрополит кијевски Петар Могила, рођен у Сучеави, румунској Молдавији. Свети Петар је посебно познат по свом залагању на јединству Цркве и по сузбијању унијатског утицаја, а уз то се веома трудио на ширењу просвете међу људима и штампању књига, посебно пак по томе што је основао прву православну семинарију у свету. Ова Кијевско-Могилина академија била је далеко супериорнија од свих унијатских школа, на висини западних образовних установа.
Иначе, у области Черновица има нешто више од 100 румунских парохија. Но, расколничка Црква у своме крилу нема ниједну румунску парохију, мада су канонске парохије на удару расколника који су покушали да отму цркве. рецимо у месту Товри, у области Черновица. Том приликом су расколници продрли у цркву и вређали вернике називајући их агентима Москве, а парадоксно узвикивали „Румуни, идите кући“. Иначе, православни верници у Украјини румунског порекла јасно су изразили своју подршку УПЦ на чијем челу је буковински вољени син митрополит Онуфрије.
Извор: Orthochristian (са енглеског Инфо служба СПЦ)