Епископ Фотије
 
ЛЕСТВИЦА ПОКАЈАЊА
 
Лествица покајања не постоји записана као што постоји Лествица светог Јована Лествичника, која показује пут и начин успињања човека Богу.  Лествица покајања упућује на пут и начин борбе са грехом, који се може видити у житијима светих покајника. Те Лествице нису код свих исте, јер је сваки подвижник вере - покајник имао свој пут према Богу, али се ипак може нешто заједничко из њихових житија извести.
 
Први степен и плод покајања у житијима светих Отаца и преподобних Матера - покајника, је престанак чињења греха делом. То спада у домен борбе са греховним навикама, које временом постају друга природа у палом човеку. Оци су препоручивали да се покајник - подвижник вере, прво ухвати у коштац са грехом (страшћу) који га највише мори (стомакоугађање, блуд, многоговорљивост и др.). Када се са њим буде изборио, онда се прелази на борбу са другим страстима, док се не избори са свима. То је дуготрајан подвиг и није га могуће остварити  без руковеђења искусног духовника и деловања благодати Божије.
     
Други степен покајања је борба са помислима и мисленим гресима. Мислена борба представља виши и суптилнији ниво духовне борбе, будући да се у помислима крије и суштина самога греха. О томе нам и свето Јеванђеље говори, да онај који погледа жену са жељом за њом, већ је учинио прељубу у срцу своме. Тако је и са другим греховним помислима: крађе, убиства, лажног сведочења, мислене хуле на Бога.
     
Мислена борба подразумева и борбу са палим духовима - демонима, јер нам они најчешће убацују богопротивне помисли и помисли које нас наводе на грех. Отуда је подвижнику вере у овом степену борбе потребно да разликује духове и да има дар расуђивања, да би могао да разликује које су помисли од Бога, а које од злога. То свакако подразумева свакодневно духовно обраћање старцу који га руководи.
     
Оци су у борби са помислима видели у великој мери и истоветност борбе са демонима, јер кад су једног монаха питали: Шта ти оче чиниш у келији? он им је одговорио: Борим се са нечистим помислима. Борба са помислима, и да би је неко добио, како су Оци препоручивали, подразумева да се греховна помисао у самом почетку и настанку одбаци, чиме би борба одмах била окончана. Међутим, треба нагласити да је та мислена борба један дуготрајан подвиг, и да само најсавршенији успевају да изиђу из ње као победници, и то не сами, већ уз руковођење искусног старца и деловањем божанске благодати.
     
Трећи степен борбе са помислима представља стање кад се у души покајника - подвижника вере, појави мржња према греху а и греховној помисли. Оци су ову мржњу називали - немрзећом мржњом, да би показали да она има другу, благодатну природу у односу на обичну, људску мржњу, која преставља страст и грех.
     
Тај степен немрзеће мржње на грех, прате најчешће и други духовни дарови, као што је дар суза, дар чистоте ума и свих чула, закључно са чистотом срца, коју достижу само најсавршенији подвижници вере. Чистота срца, по речима светог Јеванђеља, отвара пут боговиђења и обожења личности, што значи да Лествица покајања има за темељ смирено и кенотичко мишљење о себи, а да њен плод може бити стоструки, као што видимо у житију свете Марије Египћанке и других преподобних отаца и матера.
     
Дакле, почињући покајањем, могуће је достићи највиши степен духовног живота, који су Оци називали обожењем личности, што значи да је покајање велики дар Божији којим се покајник у наручје Божије враћа и благодаћу Божијом постаје син Божији по дару божанске љубави.

 

ВАСКРШЊИ ПОСТ НЕДЕЉА СВЕТОГ ЈОВАНА ЛЕСТВИЧНИКА СРЕДОПОСНА СВЕТИ ЈОВАН ЛЕСТВИЧНИК БОГОСЛОВЉЕ ДУХОВНЕ ПОУКЕ ЕПИСКОП ФОТИЈЕ БЕСЈЕДЕ