СРПСКИ МАНАСТИР У ЈЕРУСАЛИМУ

У част блиставе победе над Турцима, краљ Милутин је 1315. године подигао манастир Светих Архангела у Јерусалиму у близини Цркве Светог Гроба - и то на месту на коме је Свети Архангел Михаило спустио мач после страдања становника у време цара Давида.
Поред храма саграђени су и велики конаци, болница и посебна гостионица за поклонике који су долазили у Свету Земљу из Србије.
Постоји много докумената, записа и сведочења о животу и значају овог манастира, коме је и цар Душан обезбедио велике приходе, почев од манастира Светог Спаса на Бојани, Светог Николе на острву Врањина и његових метоха, до такси које су плаћали Дубровник, Стон и Пељешац. Ови приходи исплаћивани су све до 1501. године.

Манастир је претрпео многа страдања у току векова, од напада бедуина и других пљачкаша, куге и других болести, до скоро потпуног урушавања.
Грчка црква га је откупила крајем 17. века, али га и данас сви зову - "српски".
Српским га је звао и вођа руске мисије у Јерусалиму Порфирије Успенски, који је као и многи други руски црквени веродостојници и поклоници боравио у њему. Он је навео да је "Манастир Светих Архангела најлепши посед у Светом Граду, са много икона, од који има много српских, са четрдесет келија у које се може сместити и до две стотине ходочасника".
Овај манастир походило је на хиљаде Српских ходочасника и многи црквени великодостојници, од Арсенија Трећег Чарнојевића, митрополита српског Михаила, до патријарха Германа и патријарха Павла.
Манастир посвећен архангелима Михаилу и Гаврилу и данас се налази у добром стању, унутар зидина Старог Града у Јерусалиму.
Свети Синод Српске православне цркве је слао молбе Јерусалимској патријаршији да се овај манастир врати у окриље СПЦ. За сада је на томе остало, али по овом питању би требала да се укључи и држава као и грађани.
Поред храма саграђени су и велики конаци, болница и посебна гостионица за поклонике који су долазили у Свету Земљу из Србије.
Постоји много докумената, записа и сведочења о животу и значају овог манастира, коме је и цар Душан обезбедио велике приходе, почев од манастира Светог Спаса на Бојани, Светог Николе на острву Врањина и његових метоха, до такси које су плаћали Дубровник, Стон и Пељешац. Ови приходи исплаћивани су све до 1501. године.

Манастир је претрпео многа страдања у току векова, од напада бедуина и других пљачкаша, куге и других болести, до скоро потпуног урушавања.
Грчка црква га је откупила крајем 17. века, али га и данас сви зову - "српски".
Српским га је звао и вођа руске мисије у Јерусалиму Порфирије Успенски, који је као и многи други руски црквени веродостојници и поклоници боравио у њему. Он је навео да је "Манастир Светих Архангела најлепши посед у Светом Граду, са много икона, од који има много српских, са четрдесет келија у које се може сместити и до две стотине ходочасника".
Овај манастир походило је на хиљаде Српских ходочасника и многи црквени великодостојници, од Арсенија Трећег Чарнојевића, митрополита српског Михаила, до патријарха Германа и патријарха Павла.
Манастир посвећен архангелима Михаилу и Гаврилу и данас се налази у добром стању, унутар зидина Старог Града у Јерусалиму.
Свети Синод Српске православне цркве је слао молбе Јерусалимској патријаршији да се овај манастир врати у окриље СПЦ. За сада је на томе остало, али по овом питању би требала да се укључи и држава као и грађани.
СВЕТА ЗЕМЉА ЈЕРУСАЛИМ СВЕТИ КРАЉ МИЛУТИН МАНАСТИР АРХАНГЕЛА МИХАИЛА ЈЕРУСАЛИМСКА ПАТРИЈАРШИЈА