ЂАКОН АВАКУМ



 
Све колац носећи, ишао је градом,
балегом гађан, бичеван и пљуван:
вјечнаја памјат, у себи, крадом,
Богу обретен, за жртву чуван.
 
Обасјана сунцем Стамбол је капија,
гологлави Срби покрај царског друма:
врх дреновог коца утробу пробија,
Божијега раба, ђакон Авакума.
 
Ни шкргута нема, само зноја роса,
почупани брци, брада сажежена:
у џелатском пиру пострижена коса,
колац место кичме - раји опомена.
 
Притисла тишина, облаци су стали,
усправљају колац, око сузу спрема:
"Опрости им, Боже, они нису знали
да у мени ничег, осим Тебе, нема."
 
Песма са коца, сред срџбе османске,
гласови тихи, тек чујни, шкрти:
" Нема лепше вере од Хришћанске,
Срб је Христов, радује се смрти!"
 
Милош Јанковић

Извор: Манастир Јасеновац

 

ДУХОВНЕ ПОУКЕ ЂАКОН АВАКУМ ИГУМАН ПАЈСИЈЕ