Не треба остављати покајање и чињење добрих дела за старе дане, јер може бити прекасно...
  
И жалиће човек што је проживео животни век и није задобио добра дела за будући живот. И смрт је дошла и нема времена за покајање, за сузе и молитве. Посебно је опасна изненадна смрт. Зато не треба остављати покајање и чињење добрих дела за старе дане, када не буде било ни телесних, ни душевних сила. Све ће непријатељ украсти,а нама ништа-празна кандила.
 
преподобни Севастијан Карагандински
 
ИЗ ЖИТИЈА ПРЕПОДОБНОГ СТАРЦА СЕВАСТИЈАНА (ФОМИНА), ИСПОВЕДНИКА КАРАГАНДИНСКОГ

Блажени старац схиархимандрит Севастијан (Стефан Васиљевич Фомин) рођен је 28. октобра/10. новембра 1884. године у селу Космодемјановско у Орловској губернији, у сиромашној сељачкој породици. Отац му се звао Василије, а мајка Марта. Имали су тројицу синова. Најстарији је био Иларион, рођен 1872. године, средњи – Роман, рођен 1877. године и најмлађи је на крштењу добио име Стефан у част преподобног Стефана Саваита, писца канона, на чији спомен је рођен. Родитељи су 1888. године водили децу у Оптину пустињу код старца Амвросија. Стефан је тада имао 4 године, али је добро запамтио ову посету и нежне очи благодатног старца.

Комплетно житије је ОВДЈЕ
 

 

ДУХОВНЕ ПОУКЕ СЕВАСТИЈАН КАРАГАНДИНСКИ