о. Драган Поповић - ДИЈАЛОГ О ВЕШТАЧКОЈ ИНТЕЛИГЕНЦИЈИ
У среду, 5. јула у Матици српској одржано је друго предавање о вештачкој интелигенцији, чији су актери били др Иван Танасијевић и протонамесник Драган Поповић.
ДИЈАЛОГ О ВЕШТАЧКОЈ ИНТЕЛИГЕНЦИЈИ
Дијалог о вештачкој интелигенцији, који су својим уводним предавањем покренули др Бранислав Кисачанин и презвитер др Оливер Суботић, настављен је предавањима о вештачкој интелигенцији у медицини и фармакологији и изазовима вештачке интелигенције из перспективе православне биоетике.
И другу сесију предавања организовала је Матица српска, док су суорганизатори били Институт за вештачку интелигенцију и Задужбина „Петар Мандић“, а након одржавања свих планираних предавања, Матица ће, према речима проф. др Драгана Станића, објавити зборник радова на ову тему.
ДИЈАЛОГ О ВЕШТАЧКОЈ ИНТЕЛИГЕНЦИЈИ
Дијалог о вештачкој интелигенцији, који су својим уводним предавањем покренули др Бранислав Кисачанин и презвитер др Оливер Суботић, настављен је предавањима о вештачкој интелигенцији у медицини и фармакологији и изазовима вештачке интелигенције из перспективе православне биоетике.
И другу сесију предавања организовала је Матица српска, док су суорганизатори били Институт за вештачку интелигенцију и Задужбина „Петар Мандић“, а након одржавања свих планираних предавања, Матица ће, према речима проф. др Драгана Станића, објавити зборник радова на ову тему.
Вештачка интелигенција у медицини и фармакологији
„Циљ овог предавања је упознавање посетилаца са актуелним применама вештачке интелигенције и машинског учења у фармакологији, медицини и другим сродним областима. Након широког прегледа фокусираћемо се на тренутно доступна решења на пољу компјутерског дизајна протеина, као и на импликације које она могу имати у виду будућности медицине, превасходно у погледу персонализоване медицине.“
О предавачу
Др Иван Танасијевић је научни истраживач Института за вештачку интелигенцију Србије, који је своје основне, мастер и докторске студије завршио на Кембриџ универзитету.
Фокус његовог истраживачког рада на Институту за вештачку интелигенцију је везан за примену вештачке интелигенције у здравству и природним наукама.
Изазови вештачке интелигенције из перспективе православне биоетике
Протонамесник Драган Поповић засновао је своје предавање на покушају разумевања две особине вештачке интелигениције изнете на претходном предавању од стране др Бранислава Кисачанина - ставовима да вештачка интелигенција има аутономију да сама себе развија и да јој је задато да у што већој мери копира човеков начин размишљања.
Покушај промишљања о задатим особинама вештачке интелигенције подељен је на три дела:
Поглед на вештачку интелигенцију као вредносно неутралну, протонамесник објашњава чињеницом да начин нашег одношења према њој одређује да ли ће она бити на добро или на зло, а то сматра онтолошким импликацијама вештачке интелигенције.
Позорницу на којој се појавила AI технологија предавач објашњава из историјске перспективе, кроз развој модернизма и постмодернизма, видећи јој корене у заокрету у доживљају природе и Бога - сматрању човека, не Бога, као мерила свих ствари, размишљању да истина не припада само Богу, већ да се налази у природи, те одвајању човека од Бога.
Протонамесник Поповић је мишљења да ће вештачка интелигенција, по питању разума достићи и престићи човека - постати супериорна, али да никад неће моћи да досегне човека по питању ума или духа, то јест, никад неће моћи да оствари заједницу са Богом, која не траје само на овом свету, већ траје вечно. Једину шансу коју ова нова технологија има да траје вечно, предавач види у њеној служби истини.
Усклађивање употребе вештачке интелигенције са императивним очувањем човековог природног достојанства отац Драган Поповић сматра нужним на нивоу закона, да бисмо могли да контролишемо нову технологију. Мишљења је да, уколико вештачка интелигенција не утиче, не угрожава човеково природно достојанство, онда је она пожељна, добра, истинита, међутим, уколико на било који начин угрожава људско достојанство или слободу, она није добра.
О предавачу
Протонамесник Драган Поповић је свештеник Српске православне цркве, који је постдипломске богословске студије завршио у Атини.
Биоетичким питањима се стручно бави дуже од једне деценије и представља једног од највећих познавалаца ове области међу свештеницима СПЦ. Аутор је монографије Биоетика смрти. Утилитаризам и православље (2022), која је поставила нове стандарде у сагледавању биоетичких изазова међу српским теолозима.
Извор: TeslaMandic.org
Излагање о. Драгана почиње од 34. минута
„Циљ овог предавања је упознавање посетилаца са актуелним применама вештачке интелигенције и машинског учења у фармакологији, медицини и другим сродним областима. Након широког прегледа фокусираћемо се на тренутно доступна решења на пољу компјутерског дизајна протеина, као и на импликације које она могу имати у виду будућности медицине, превасходно у погледу персонализоване медицине.“
О предавачу
Др Иван Танасијевић је научни истраживач Института за вештачку интелигенцију Србије, који је своје основне, мастер и докторске студије завршио на Кембриџ универзитету.
Фокус његовог истраживачког рада на Институту за вештачку интелигенцију је везан за примену вештачке интелигенције у здравству и природним наукама.
Изазови вештачке интелигенције из перспективе православне биоетике
Протонамесник Драган Поповић засновао је своје предавање на покушају разумевања две особине вештачке интелигениције изнете на претходном предавању од стране др Бранислава Кисачанина - ставовима да вештачка интелигенција има аутономију да сама себе развија и да јој је задато да у што већој мери копира човеков начин размишљања.
Покушај промишљања о задатим особинама вештачке интелигенције подељен је на три дела:
- Вештачка интелигенција као најзначајније савремено научно-технолошко откриће човеково;
- Шта вештачка интелигенција није и шта не би требало да очекујемо од ње;
- Предлог граница употребе вештачке интелигенције.
Поглед на вештачку интелигенцију као вредносно неутралну, протонамесник објашњава чињеницом да начин нашег одношења према њој одређује да ли ће она бити на добро или на зло, а то сматра онтолошким импликацијама вештачке интелигенције.
Позорницу на којој се појавила AI технологија предавач објашњава из историјске перспективе, кроз развој модернизма и постмодернизма, видећи јој корене у заокрету у доживљају природе и Бога - сматрању човека, не Бога, као мерила свих ствари, размишљању да истина не припада само Богу, већ да се налази у природи, те одвајању човека од Бога.
Протонамесник Поповић је мишљења да ће вештачка интелигенција, по питању разума достићи и престићи човека - постати супериорна, али да никад неће моћи да досегне човека по питању ума или духа, то јест, никад неће моћи да оствари заједницу са Богом, која не траје само на овом свету, већ траје вечно. Једину шансу коју ова нова технологија има да траје вечно, предавач види у њеној служби истини.
Усклађивање употребе вештачке интелигенције са императивним очувањем човековог природног достојанства отац Драган Поповић сматра нужним на нивоу закона, да бисмо могли да контролишемо нову технологију. Мишљења је да, уколико вештачка интелигенција не утиче, не угрожава човеково природно достојанство, онда је она пожељна, добра, истинита, међутим, уколико на било који начин угрожава људско достојанство или слободу, она није добра.
О предавачу
Протонамесник Драган Поповић је свештеник Српске православне цркве, који је постдипломске богословске студије завршио у Атини.
Биоетичким питањима се стручно бави дуже од једне деценије и представља једног од највећих познавалаца ове области међу свештеницима СПЦ. Аутор је монографије Биоетика смрти. Утилитаризам и православље (2022), која је поставила нове стандарде у сагледавању биоетичких изазова међу српским теолозима.
Извор: TeslaMandic.org
Излагање о. Драгана почиње од 34. минута
САВРЕМЕНЕ ТЕМЕ ДИГИТАЛНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА БИОЕТИКА
