„Свети архангел Михаило је небески војсковођа који је заштитник старозаветне, а сада и новозаветне цркве, заштитник светог православља и чувар од сваке јереси. Велики је то заштитник и добро је да му буде посвећен наш нови храм овде”, поручио је Његово Високопреосвештенство Митрополит зворничко-тузлански г. Фотије током данашњег молитвеног сабрања у Новом Насељу у Јањи.
У духу овог благослова и духовне радости, митрополит Фотије је освештао земљиште на којем ће у наредном периоду бити подигнут нови храм посвећен Светом архангелу Михаилу. Храмовна слава ове будуће светиње прослављаће се 19. септембра, на празник Чуда Светог архангела Михаила у Хони. Храм ће бити изграђен у Новом Насељу Јања, на парцели која је одраније планирана и намењена за ову свету сврху.
Архипастира су по доласку свечано дочекали старешина храма у Јањи, протонамесник Дражен Шљокић, архијерејски намесник угљевичко-јањски, протојереј-ставрофор Александар Тешић, заједно са надлежним парохом, протонамесником Синишом Пајкановићем, те бројним верним народом овог краја.
Поред освећења земљишта за градњу храма, данашњи дан обележио је још један важан молитвени чин. Митрополит Фотије је освештао и новоподигнуто спомен-обележје палим борцима Одбрамбено-отаџбинског рата, чије су породице данас настањене у Новом Насељу. Овај споменик подигли су сами становници насеља у знак вечне захвалности и сећања на своје хероје који су дали животе за крст часни и слободу отаџбине.
Сабрање је завршено речима охрабрења и архипастирским благословом митрополита Фотија свим парохијанима и људима добре воље који ће уградити себе и своју љубав у изградњу новог дома Божијег у Јањи.
БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА
Часни оци, господине градоначелниче, уважена господо, драга браћо и сестре,
Ево нас данас овде сабраних у Јањи, где смо дошли да осветимо земљиште за нашу нову цркву Светог архангела Михаила, заштитника небеских сила и заштитника Цркве православне, ако Бог да. Након тога, осветили смо и овај споменик нашим борцима који су животе дали за веру и отаџбину. Дали су животе за Републику Српску, у чије су темеље узидани. Због тога смо их се поменули данас у нашој црквеној молитви. Помињемо их непрестано као велике јунаке, наследнике косовских јунака који су у 14. веку, 1389. године, у Косовској бици борили против тога да религија која је противна нашем учењу завлада нашим просторима. Тако су они остали у нашем народу као велики јунаци и велики поштоваоци.
Већ сам рекао како је дошло до одлуке да Свети архангел Михаило буде заштитник овога храма. Свети архангел Михаило је небески војсковођа. Он је, када је Сатана отпао од Бога, прогнао њега и његове демоне у таму крајњу. Био је заштитник старозаветне цркве, а у Новом завету је заштитник новозаветне цркве, светог православља и чувар Цркве од јереси. Дакле, велики заштитник и велики војсковођа, те је добро да му овај храм буде посвећен.
Имао сам и једну мисао коју бих поделио са вама. Овде је са нама наш пријатељ, директор „Стеко центра”, па да га замолимо да озидамо једну цркву Светог архангела Михаила у дрвету, онако како је то често у Русији. То може да буде фантастично лепа црква. Једино што морамо направити висок темељ како евентуалне поплаве, каквих је бивало, не би правиле проблем. Ако се слажете ви, свештеници и црквени одбор, можемо размислити о томе да разговарамо са господином из „Стека”, који је и члан црквеног одбора. Ако се сложимо, тако ћемо урадити, а ако не, радићемо другачије.
У сваком случају, нека Бог благослови све, а посебно наше људе који су страдали у овим последњим ратовима. Канонизовали смо наше свештеномученике, нове мученике зворничко-тузланске, који су пострадали од почетка 20. века па све до ратова деведесетих година. Страдалнике из ратова деведесетих сигурно ћемо такође канонизовати касније, када то време дозволи и када прође одређени временски период, како то правилно налаже редослед.
Ми као Срби, браћо и сестре, морамо познавати своју веру, своје предање, своју Цркву, своја знамења и обележја. То је све изузетно значајно. Видите, тамо где се освоји неки простор — а ја сам 18 година био владика у Далмацији — данас руше све што носи тролист и све што је написано ћирилицом, желећи да затру сваки српски траг, да се не зна да су ту Срби икада живели. Нажалост, слично би радили и идући овамо. Зато морамо бити мудри као змије, а безазлени као голубови, и борити се да останемо на овим просторима. Не смемо доживети судбину оних Срба који су протерани са Косова — нашег изворишта и колевке — или из Крајине. Морамо бити мудри да не доживимо њихову судбину.
Живи вас Бог благословио и свако вам добро даровао!