„На крају свете Литургије желим да заблагодарим Господу и његовим светитељима, а посебно Светом Василију Острошком, коме је посвећен овај свети храм који смо данас освештали по правилу и типику Српске православне цркве — да буде свето место сабирања нашег народа, место молитве, покајања и узношења Господу у Царство небеско”, поручио је Његово Високопреосвештенство митрополит зворничко-тузлански г. Фотије током своје беседе, истичући духовни значај изградње и освећења новог дома Божјег.
Његово Високопреосвештенство архиепископ и митрополит зворничко-тузлански г. Фотије служио је 18. октобра, у Недељу 20. по Педесетници, Свету архијерејску литургију у Вукосављу код Модриче.
Овом свечаном приликом митрополит Фотије је освештао новоизграђени храм у Новом насељу посвећен Светом Василију Острошком Чудотворцу.
Кумови великог освећења храма били су Миле и Далиборка Новаковић из Вукосавља.
У знак захвалности за несебичну помоћ и трудољубље при градњи ове светиње, Високопреосвећени Митрополит је поделио архијерејске грамате признања Општини Вукосавље (у чије име је грамату преузео заменик начелника г. Бојан Ракић), Милици и Здравку Савићу, Божи Павловићу, Јовици и Радушки Николић, Маринку Јоветићу, Маринку Лукићу, Влади Катанићу, као и постхумно Бори Лешићу.
Током литургијског сабрања, због показане ревности у парохијској служби, надлежни парох Мирослав Драшко унапређен је у чин протонамесника.
Након богослужења припремљена је заједничка трпеза љубави за све сабране вернике, током које је Високопреосвећеном Митрополиту Фотију уручен архијерејски жезал на молитвено сећање, као дар Црквене општине Вукосавље и верног народа ове парохије.
БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА
Часни оци, уважена господо, драга браћо и сестре,
Ево, сада смо на крају свете Литургије да заблагодаримо Господу и његовим светитељима, а посебно Светом Василију Острошком, коме је посвећен овај свети храм који смо данас освештали по правилу и типику Српске православне цркве — да буде свето место сабирања нашег народа, место молитве, покајања и узношења Господу у Царство небеско.
Добро је што смо посветили овај храм Светом Василију Острошком, великом светитељу наше Цркве и великом чудотворцу, који је постао познат широм васељене — где год живе православни Срби. А и многи други, неправославни народи чули су за њега и за чудеса која се чине доле у манастиру Острогу. Али, свуда где је његов храм, он чини чуда, браћо и сестре. Зато је добро што смо ово учинили.
Имамо и наш манастир Светог Василија у Епархији зворничко-тузланској, а и на другим местима имамо цркве у нашој епархији. Треба да их буде и више, јер је овај светитељ заиста диван угодник Божји. Он нас повезује са нашим српским народом у Црној Гори, са Острошким манастиром и другим црногорским светињама, а исто тако нас повезује и са свим оним црквама и манастирима широм света који су посвећени овоме угоднику Божјем.
Када код Светог Василија, доле у Црну Гору, дођу у Острог, људи понекад дођу везани ланцима. То су они који су опседнути, као што се пише у Јеванђељу — веома агресивни, које људи нису могли никако да савладају, па су их стављали у ланце. А када дођу код светитеља и његових светих моштију, они се исцеле и оду из Острога питоми као јагањци, исцељени, баш као што је то описано у Јеванђељу. Тако да је диван благослов што имамо ову цркву.
Овде ћемо се сабирати, ако Бог да, ви са својим свештеницима, молити се Богу и чувати наше предање, браћо и сестре — светосавско, православно и световасилијевско. Ми Срби смо народ који има своју традицију и своје предање, народ Крста, али и народ Васкрсења.
У новијој историји, само у 20. веку, доживели смо страшна страдања у Првом светском рату, Другом светском рату и у овом последњем рату 90-их година. Прогнани смо са свих простора бивше Југославије и из Крајине, осим што је остала Србија и што је остала Република Српска. Наравно, наше Косово је увек наше, без обзира на то што је сад тренутно узурпирано и што тамо живе неки други људи. Али то је наше и оно је у нашим срцима. Нико не може узети оно што човек има у срцу.
Према томе, тако ћемо, ако Бог да, и своју децу васпитавати у светосавском и православном духу: да поштују своје родитеље и старије, да буду на понос својим родитељима, добра деца, добри ученици и послушни. То је благослов за један народ — пре свега за породицу, а после тога и за народ, Цркву и нашу војску.
Нека сте Богом благословени! Нека Бог да свако добро и хвала свима који су помогли да се ова светиња заврши и освешта. Благодаримо и свима који ће помоћи да се она ослика онако како то треба за све наше српске православне цркве.
Живи били, Бог вас благословио и свако вам добро даровао!