БИЈЕЉИНА — Школа старог српског појања „Свети Јован Кукузељ“ свечано је у суботу, 24. октобра, прославила своју крсну славу, сабравши ученике, наставнике и верни народ у молитвеном заједништву.
Славске дарове освештао је Његово високопреосвештенство митрополит зворничко-тузлански г. Фотије у сали Светосавско-парохијског дома при Храму Светог великомученика Пантелејмона у Бијељини, где се иначе редовно одржавају часови ове школе.
Обраћајући се сабранима у празничном надахнућу, Високопреосвећени Митрополит г. Фотије честитао је славу свим ученицима и њиховим учитељима, поручивши:
> „Часни оци, драга децо, уважени професори ове школе... Изузетно ми је драго што смо се данас окупили да прережемо овај славски колач у спомен на Светог Јована Кукузеља и да чујемо шта су наши ученици до сада научили у овој школи старог црквеног појања.”
Митрополит Фотије је потом славски хлеб преломио са учитељима школе, протођаконом Ненадом Новићем и Митром Мирковићем, уз молитвено учешће ученика и бројних уважених гостију.
Након славског чина, ученици школе су извели пригодан програм, приказујући лепту свог труда у очувању древног црквеног предања и изворне духовно-музичке баштине.
БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА
Часни оци, драга децо, уважени професори ове школе,
Изузетно ми је драго што смо се данас окупили да прережемо овај славски колач у спомен на Светог Јована Кукузеља и да чујемо шта су наши ученици до сада научили у овој школи старог црквеног појања.
О томе да треба да негујемо изворно црквено појање почео сам да размишљам чим сам дошао на ову дужност. Наравно, кроз историју смо много тога изгубили и заборавили — у време турске власти, у време прогона и разних других невоља. Међутим, увек смо се враћали том предању: како кроз иконопис и појање, тако и кроз црквену уметност у целини. Некада су се у Аустроугарској могле градити само цркве налик њиховим — односно римокатоличким и протестантским — али то се касније променило. Живот Цркве је попут узбурканог мора, како је говорио старац Порфирије, а и живот сваког човека је такво море на ком треба пронаћи равнотежу и одржати се.
Данас се са захвалношћу сећамо Светог Јована Кукузеља, великог оца и учитеља Цркве, али и химнографа и појца из манастира Велика Лавра. Он је био појац и пре доласка на Свету Гору, али је на њу дошао да би се потпуно смирио и певао у славу Божију и у част Пресвете Богородице. Пресвета Богородица му се два пута јавила из иконе која је касније названа *Кукузељица*. Први пут, након што је Јован тако дивно певао током свеноћног бдења, Богородица му је дала златник; када се бдење завршило, схватио је да то није био сан, већ стварност. Поред тога, будући да су светогорска бденија била дуга, као што су и данас, дуго је стајао, па су му се на ногама отвориле ране због којих је често боловао. Када му се Пресвета Богородица јавила други пут, исцелила га је од тих недуга и рекла му: „Сад певај у славу Божију и у моју част.”
Свети Јован Кукузељ је данас са нама и кроз ову школу. Молимо му се да нас подржи, да умножи дарове које сви имамо и да славимо Бога и Његове светитеље који живе и у нашем времену.
Јутрос сам написао песму под насловом „Светитељи нашег доба”, посвећену старцу Силуану, старцу Емилијану Саридакису, старцу Софронију Сахарову и старцу Јакову Цаликису. Нисам могао да обухватим све, али песма има четири строфе — као четири јеванђелиста — па хвала Богу на томе.
Наставите, Богом благословени, да марљиво учите, да будете добри ученици и да што славније и достојније певамо и славимо Господа нашег, у Тројици слављеног — Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.