ПЛАНИНА ОЗРЕН - ДОМ МАНАСТИРА СВЕТОГ НИКОЛЕ (ВИДЕО)
Фото: ТВ К3
Планина Озрен дом је манастира Светог Николе, надалеко познатијег као манастир Озрен.
Новембарски дани су послужили, па је манастир сунцем окупан, као у рано прољеће. А овдје на планини, архимандрит Гаврило Стевановић, игуман манастира донио је и дух приморја. Приповиједа нам да је у манастиру Крупа у Далмацији провео чак 20 година. А онда је доласком овдје, на планину посадио и маслине, карактеристичне за приморје и тако оживио сјећање на прохујали период.
Датирање манастира Озрен, крије се негдје у сјенкама далеке прошлости. Први писани помен Озрена јесте натпис уклесан изнад врата, гдје се спомиње 1587. година када је отац Јаков патосао храм. У народу овога краја, влада вјеровање да је манастир Озрен задужбина славне лозе Немањића.
Манастир је имао и своју преписивачку школу, која је интензивно радила све до 17. вијека, када манастир бива мета ратних разарања. О великим страдњима тадашњих монаха, тихо нам прича и игуман.
И данас у манастир долази ријека народа, да се моли Господу, поштујући манастир и Светог оца Николу. Под сводом манастира чувају се и вриједне реликвије, између осталих и свете мошти.
Локалитет манастира Озрен јесте ваздушна бања по својој специфичности и разноликости у великом броју четинарског и зимзеленог дрвећа. На манастирском имању налази се извориште љековите воде Калуђерица.
Од марта 2003. године овај манастир проглашен је националним спомеником Босне и Херцеговине.
Овај манастир, сем историјског значаја, јединствен је у СПЦ по организовању Светосавског омладинског кампа. Циљ је, кажу из манастира, да се омогући духовно сазријевање младих.
У сјећање дођоше ријечи које прочитасмо – „Стоји Озрен стотинама година непоколебљиво и усправно. Стојаће и до славног Другог доласка, молитвама Пресвете Богородице и Светога оца нашег Николе“.
Извор: ТВ К3
Новембарски дани су послужили, па је манастир сунцем окупан, као у рано прољеће. А овдје на планини, архимандрит Гаврило Стевановић, игуман манастира донио је и дух приморја. Приповиједа нам да је у манастиру Крупа у Далмацији провео чак 20 година. А онда је доласком овдје, на планину посадио и маслине, карактеристичне за приморје и тако оживио сјећање на прохујали период.
Датирање манастира Озрен, крије се негдје у сјенкама далеке прошлости. Први писани помен Озрена јесте натпис уклесан изнад врата, гдје се спомиње 1587. година када је отац Јаков патосао храм. У народу овога краја, влада вјеровање да је манастир Озрен задужбина славне лозе Немањића.
Манастир је имао и своју преписивачку школу, која је интензивно радила све до 17. вијека, када манастир бива мета ратних разарања. О великим страдњима тадашњих монаха, тихо нам прича и игуман.
И данас у манастир долази ријека народа, да се моли Господу, поштујући манастир и Светог оца Николу. Под сводом манастира чувају се и вриједне реликвије, између осталих и свете мошти.
Локалитет манастира Озрен јесте ваздушна бања по својој специфичности и разноликости у великом броју четинарског и зимзеленог дрвећа. На манастирском имању налази се извориште љековите воде Калуђерица.
Од марта 2003. године овај манастир проглашен је националним спомеником Босне и Херцеговине.
Овај манастир, сем историјског значаја, јединствен је у СПЦ по организовању Светосавског омладинског кампа. Циљ је, кажу из манастира, да се омогући духовно сазријевање младих.
У сјећање дођоше ријечи које прочитасмо – „Стоји Озрен стотинама година непоколебљиво и усправно. Стојаће и до славног Другог доласка, молитвама Пресвете Богородице и Светога оца нашег Николе“.
Извор: ТВ К3
