Епископ Фотије - СВЕТИ ГРИГОРИЈЕ БОГОСЛОВ
СВЕТИ ГРИГОРИЈЕ БОГОСЛОВ
Свети Григорије Богослов,
син благочестивих родитеља,
Григорија, који касније епископ поста,
и Ноне, врлинске мајке светога живота,
и сам је растао у страху Божијем
и богомислију,
и би му кроз једну визију откривено
да му Бог дарује чедност и уздржање,
што Свети Григорије својим врлинским животом и потврди,
а што ће увелико допринети
и узвишености његовог богословља,
па стога и би Богословом назван,
јер на величанствен начин
у својим химнама и беседама
Бога - Свету Тројицу прослави
Жељан знања и учења,
Свети Григорије напушта
родни Назијанз и одлази у Атину,
тадашњу престоницу
философије, мудрости и науке,
и ту по промислу Божијем
сусреће Светог Василија Великог,
са којим ће постати пријатељ
и брат у Христу за читав живот
поставши као једна душа у два тела,
када изучише тадашње
земаљске науке,
Свети Василије одлази у Понт
и оснива манастир,
у којем би се оци бавили
философијом Духа Светога, изучавањем Светог Писма
и делима Светих Отаца,
ускоро им се придружује
и Григорије Богослов,
како би се бавио
философијом монаштва
и светодуховским богословљем
Како Свети Василије ускоро бива изабран за архиепископа Кесарије Кападокијске,
он позва Светог Григорија
да му се придружи
и поставља га за епископа у Сасиму,
да би се заједно борили против
аполинаријеве и аријанске јереси,
а по упокојењу Светог Василија Великог,
Свети Григорије на кратко одлази
у свој родни Назијанз,
да би своме остарелом оцу помогао
у вршењу епископске службе,
али пошто се у Цариграду
јереси умножише,
Свети Григорије би позван да својим православним богословљем
Цркву заштити,
што је он веома успешно и чинио
својим проповедима
у познатој цркви Анастасији,
будући да се 381. године
сазва Сабор у Цариграду
на челу са Мелентијем Антиохијским,
Оци одлучише да Светог Григорија
поставе за патријарха цариградског,
али он на том трону
због великих немира у Цркви
као и приговора на његов избор
дуго не оста,
са патријарашког трона се повукао
уз следеће речи:
Не могу нас лишити Бога они
који нас лишавају катедре,
и потом одлази у свој родни Назијанз,
где у миру и тиховању
предаде дух свој Господу,
оставивши Цркви својој у наслеђе
- неизмерно богатсво
свога богословља
Епископ Фотије
Свети Григорије Богослов,
син благочестивих родитеља,
Григорија, који касније епископ поста,
и Ноне, врлинске мајке светога живота,
и сам је растао у страху Божијем
и богомислију,
и би му кроз једну визију откривено
да му Бог дарује чедност и уздржање,
што Свети Григорије својим врлинским животом и потврди,
а што ће увелико допринети
и узвишености његовог богословља,
па стога и би Богословом назван,
јер на величанствен начин
у својим химнама и беседама
Бога - Свету Тројицу прослави
Жељан знања и учења,
Свети Григорије напушта
родни Назијанз и одлази у Атину,
тадашњу престоницу
философије, мудрости и науке,
и ту по промислу Божијем
сусреће Светог Василија Великог,
са којим ће постати пријатељ
и брат у Христу за читав живот
поставши као једна душа у два тела,
када изучише тадашње
земаљске науке,
Свети Василије одлази у Понт
и оснива манастир,
у којем би се оци бавили
философијом Духа Светога, изучавањем Светог Писма
и делима Светих Отаца,
ускоро им се придружује
и Григорије Богослов,
како би се бавио
философијом монаштва
и светодуховским богословљем
Како Свети Василије ускоро бива изабран за архиепископа Кесарије Кападокијске,
он позва Светог Григорија
да му се придружи
и поставља га за епископа у Сасиму,
да би се заједно борили против
аполинаријеве и аријанске јереси,
а по упокојењу Светог Василија Великог,
Свети Григорије на кратко одлази
у свој родни Назијанз,
да би своме остарелом оцу помогао
у вршењу епископске службе,
али пошто се у Цариграду
јереси умножише,
Свети Григорије би позван да својим православним богословљем
Цркву заштити,
што је он веома успешно и чинио
својим проповедима
у познатој цркви Анастасији,
будући да се 381. године
сазва Сабор у Цариграду
на челу са Мелентијем Антиохијским,
Оци одлучише да Светог Григорија
поставе за патријарха цариградског,
али он на том трону
због великих немира у Цркви
као и приговора на његов избор
дуго не оста,
са патријарашког трона се повукао
уз следеће речи:
Не могу нас лишити Бога они
који нас лишавају катедре,
и потом одлази у свој родни Назијанз,
где у миру и тиховању
предаде дух свој Господу,
оставивши Цркви својој у наслеђе
- неизмерно богатсво
свога богословља
Епископ Фотије
