МОЛИТВА СВЕТОМ САВИ
 
Свети Оче Саво,
наша српска Славо,
просветитељу и учитељу,
ти нас свети Оче,
као некада
Мојсије Израиљ,
у Једну Свету Саборну
Апостолску Цркву
спасаваних уведе,
у земљу Христа
Бога Живога,
учењу нас Светих Апостола
и Светих Сабора
и Светих Отаца предаде,
и правилима свештених Канона,
да знамо сви
шта је благословено,
а шта није,
ти све то, свети Оче,
у својој Жичкој беседи рече,
да се ми Срби
Бога и Цркве држимо
и свето Православље
да чувамо
 
Ти Свети оче Саво,
Свете Горе учениче
и Пресвете Богородице
послушниче,
мошти Светог Симеона
Немање, оца свога,
из Хиландара
у Србију донесе,
да светим Миром
браћу измири,
и широм Србије
цркве и манастире сазида,
да се у њима
Име Божије прославља,
и болнице и школе изгради,
да се љубав
једних према другима
покаже,
а просвета да буде
јеванђелска,
која Бога слави
и Србе
Небеским народом
прослави
 
Док тако свети Оче
живесмо,
све код Срба
благословено би,
никоше Светиње,
никоше Крстови,
народ се умножи
а Србија прошири,
брат брата називаше
а кум кума чествоваше,
деца као анђели
у песми и радости
проводише живот цели
 
Кад пак Срби
Бога и тебе Свети Саво
заборавише,
ништа им више
благословено не би,
брат се са братом завади
и неста међ’ Србима
слоге и љубави,
школе се угасише
а светиње опустише,
а Србију туђини
поробише,
па закука и старо и младо,
земља нам плодове
не рађа,
нити неба
нит’ Светога Саве,
нити кога Србе
да избаве
 
Тако нам је
Свети оче Саво
и у наше дошло време,
од  јада нам је
небу завапити,
сад нам хоће
и срце узети
- без нашега Косова
оставити,
све хумкама божура
застртог,
па вапијемо теби
Оче Саво,
и свим Светим
Небеске Србије,
спасите нас
у нашој невољи,
да Косово своје сачувамо
и Србију славом прославимо,
и велико име Србиново,
као што је вековима било
 
Епископ Фотије