ДА ЗАМРЗИМ ГРЕХ
 
Да замрзим грех
као нечистоту,
и да га нема
у моме животу,
као што слободе
нема у локоту
 
Да замрзим грех
као што непушач
не воли дуван,
као непливач
дубоку реку,
и праведник
неправду неку
 
Да замрзим грех,
а заволим чистоту,
и све што је лепо
и чедно у животу,
и тако у светлости
пребивам и живим,
и погледам и видим
овај свет
- очима Божијим
 
Грех је копрена
на нашем оку,
грех је жбун
у који се Адам
сакрити хтеде,
од Бога, од Оца,
од свога Спасиоца
 
Замрзети грех,
то је лек,
као што га
ангели мрзе,
не мржњом по свету,
већ безазленом,
као голуб онога
који му
обрезује крила,
ил’ дете
кад га неко отргне
из наручја мила
 
Кад би свет
замрзео грех,
нигде се више
не би чуо
плач и лелек,
нити би било рата,
него би другога волели
као у Богу брата,
и живели би по Богу,
као људи који
мрзети и не могу
 
Епископ Фотије


I SHOULD HATE SIN

I should hate sin
as impurity,
keeping it gone
from my life,
just like freedom
is gone from the lock.

I should hate sin
the way non-smoker
dislikes tobacco,
non-swimmer
a deep river.
and righteous man
iniquity.

I should hate sin
and come to love purity,
and all that is good
and pure in life,
and thus live and be alive
in the light,
and watch and see
this world
- through the eyes of God.

Sin is a veil
drawn over our eyes,
sin is the bush
behind which
Adam sought to hide,
from God, from the Father,
from his Saviour.

It is a remedy
to hate sin,
the way angels hate it,
not with the worldly hate,
but with guileless one,
the way dove hates
the one clipping its wings,
or a child
being grabbed
from dearest embrace.

Should the world
come to hate sin,
crying and wailing
would nowhere be heard,
there would be no war,
but one would love another
like a brother in God,
and all would live
according to God,
as people
unable to hate.

Bishop Fotije
 

 

ЕПИСКОП ФОТИЈЕ ПЈЕСМЕ