ЕПИСКОП ФОТИЈЕ ОСВЕШТАО ФРЕСКОПИС У ДОЊЕМ ЗАБРЂУ
Фото: Епархија зворничко-тузланска
У XVI недељу по Духовима, пред Воздвижење, 24.септембра 2023 године, Његово Преосвештенство епископ зворничко-тузлански г. Фотије служио је божанску Свету архијерејску Литургију у Доњем Забрђу надомак Угљевика.
Завршен фрескопис и 68. годишњица од освећења храма били су додатни повод за данашње сабрање.
Мјештани села предвођени својим свештеником Игором Шојићем дочекали су надлежног архијереја Фотија.
Преосвећени владика Фотије се обратио сабраном народу ријечима поуке и утјехе које преносимо у цијелости:
Чули сте из молитава које су читане приликом освећења живописа и иконостаса како се молимо Богу да дарује силу изображеним ликовима да чине чуда, исцељују болести, изгоне демонске силе. Када улазимо у храм браћо и сестре, ми улазимо у простор живота. Простор у коме је присутан Христос. У коме су присутни Пресвета Богородица и свети апостоли, Петар и Павле којима је овај храм посвећен и други свети апостоли, свети угодници Божји, мученици и страдалници, свете небеске силе: архангели Михаило и Гаврило, преподобни знани и незнани. Многи људи честитог и врлинског живота који су се упокојили и које је можда Бог на небесима прославио а ми још увек не знамо. Дакле, сви смо сабрани на Литургији. Све то ми доживљавамо, виђамо, сусрећемо.
Пуноћу свега тога имамо у Светом причешћу Телом и Крвљу Христовом. Зато, они који су данас били у цркви, припремали се постом и молитвом, причестили се Телом и Крвљу Христовом, могу рећи да су заиста у пуноћи присуствовали данашњем богослужењу.
Ми владике и свештеници се непрестано боримо да нашем српском народу објаснимо значај Светог причешћа. Потребу Светог причешћа. Да живимо Светим причешћем. Не од године до године, или чак од недеље до недеље, него, ако је могуће свакога дана тамо где се служе свете литургије. Јер је Свето причешће лек бесмртности и лек вечнога живота. Оно нам дарује Христа који је вечни живот. Многи су покушавали да кроз науку пронађу еликсир бесмртности. И данас наука покушава да реши питање смртности. Наводно, проналазе лекове и покушавају да открију како да ћелије у људском организму не пропадају. Како да постану бесмртне. Све је то узалудан покушај браћо и сестре. Достојан поштовања али није могуће да се оствари. Једино је Господ Христос решио питање смрти својим, својим страдањем на Голготи, својим васкрсењем. И ми можемо постати причасници тог живота једино ако смо причасници Христу и њему као извору живота, њему као извору бесмртности, њему као извору светости и сваке друге врлине.
То је смисао и циљ зашто се ми окупљамо на светим литургијама, на првом месту. А онда и да се сећамо разних догађаја, као што се данас сећамо да је скоро пре 70 година освећен овај храм. Он је веома значајан за наш народ у овом крају. Овај народ је живео са овим храмом. Подигао га је и из њега су многи мученици отишли у логор Јасеновац у Другом светском рату. Они су причислени свесрпским новомученицима. Овај храм је многима значио живот јер су многи крштени у њему. Овај храм прати живот ове парохије. То све је веома значајно. Али много значајније и веће од тога је да се ми овде на Литургији причешћујемо живим Христом задобијајући живот вечни и Царство небеско. То је пуноћа. Зато је потребно кад год се служи Литургија да дођете и кажете свом свештенику: Оче, желим да се причестим. Имам ли благослов? Ако он каже да је потребно да се исповедите, исповедите се и причестите се. Немој да се плашимо Христа. Нисмо ми свештеници ни светији ни савршенији од вас, верног народа, него имамо љубави према Христу, имамо слободу према Христу. Тако треба да имате и ви, јер смо сви кроз крштење постали деца Божија, синови и кћери и приступамо са љубављу своме Оцу. Грешан сам, исповедам се, борим се али и верујем у Христа који је милостив и хоће да нас све исцели и помилује.
Ако Бог да то нека буде правило у нашем народу. Тешко је јер су спољашање околности веома тешке. Сви су устали на Православље и на православну Цркву. Прогоне нас са свих страна они који нису са вером и нису у вери православној. Они који су православни они су распети на крсту и прогоњени су сада као што смо ми били у време Другог светског рата и раније,у време Турака, али ко зна какво ће време доћи. У сваком случају, да би та искушења издржали и да би се показали достојни Христа и прави хришћани који неће бежати и скривати се да кажу да су Срби православне вере. Потребна нам је сила, потребна нам је духовна моћ, потребан нам је благослов који ћемо добити на светим литургијама, у Светом причешћу од самог живог Христа и његових светитеља.
Хвала свима онима који су помогли да се ова црква овако лепо украси. Нека тако буде и у духовном животу. Нека овај народ духовно процвета, да долази својим светињама, да се причешћује и да на тај начин полако узрастамо ка Царству небеском.
На данашњем евхаристијском сабрању Преосвећеном епископу Фотију су саслуживали протојереј Александар Тешић, архијерејски намјесник угљевичко-јањски; протонамјесник Игор Шојић, старјешина Храма светих апостола Петра и Павла у Доњем Забрђу и протођакон Лазар Илић, епархијски ђакон.
Након заамвоне молитве извршено је освећење новог фрескописа који је завршен залагањем и прилозима мјештана Доњег Забрђа.
Након богонадахнуте бесједе Епископа Фотија упућене вјерном народу, отац Игор је у своје име а такође и име парохијана даривао владику Фотија ручним крстом као успомену и молитвено сјећање на ову очинску посјету.
Завршен фрескопис и 68. годишњица од освећења храма били су додатни повод за данашње сабрање.
Мјештани села предвођени својим свештеником Игором Шојићем дочекали су надлежног архијереја Фотија.
Преосвећени владика Фотије се обратио сабраном народу ријечима поуке и утјехе које преносимо у цијелости:
Чули сте из молитава које су читане приликом освећења живописа и иконостаса како се молимо Богу да дарује силу изображеним ликовима да чине чуда, исцељују болести, изгоне демонске силе. Када улазимо у храм браћо и сестре, ми улазимо у простор живота. Простор у коме је присутан Христос. У коме су присутни Пресвета Богородица и свети апостоли, Петар и Павле којима је овај храм посвећен и други свети апостоли, свети угодници Божји, мученици и страдалници, свете небеске силе: архангели Михаило и Гаврило, преподобни знани и незнани. Многи људи честитог и врлинског живота који су се упокојили и које је можда Бог на небесима прославио а ми још увек не знамо. Дакле, сви смо сабрани на Литургији. Све то ми доживљавамо, виђамо, сусрећемо.
Пуноћу свега тога имамо у Светом причешћу Телом и Крвљу Христовом. Зато, они који су данас били у цркви, припремали се постом и молитвом, причестили се Телом и Крвљу Христовом, могу рећи да су заиста у пуноћи присуствовали данашњем богослужењу.
Ми владике и свештеници се непрестано боримо да нашем српском народу објаснимо значај Светог причешћа. Потребу Светог причешћа. Да живимо Светим причешћем. Не од године до године, или чак од недеље до недеље, него, ако је могуће свакога дана тамо где се служе свете литургије. Јер је Свето причешће лек бесмртности и лек вечнога живота. Оно нам дарује Христа који је вечни живот. Многи су покушавали да кроз науку пронађу еликсир бесмртности. И данас наука покушава да реши питање смртности. Наводно, проналазе лекове и покушавају да открију како да ћелије у људском организму не пропадају. Како да постану бесмртне. Све је то узалудан покушај браћо и сестре. Достојан поштовања али није могуће да се оствари. Једино је Господ Христос решио питање смрти својим, својим страдањем на Голготи, својим васкрсењем. И ми можемо постати причасници тог живота једино ако смо причасници Христу и њему као извору живота, њему као извору бесмртности, њему као извору светости и сваке друге врлине.
То је смисао и циљ зашто се ми окупљамо на светим литургијама, на првом месту. А онда и да се сећамо разних догађаја, као што се данас сећамо да је скоро пре 70 година освећен овај храм. Он је веома значајан за наш народ у овом крају. Овај народ је живео са овим храмом. Подигао га је и из њега су многи мученици отишли у логор Јасеновац у Другом светском рату. Они су причислени свесрпским новомученицима. Овај храм је многима значио живот јер су многи крштени у њему. Овај храм прати живот ове парохије. То све је веома значајно. Али много значајније и веће од тога је да се ми овде на Литургији причешћујемо живим Христом задобијајући живот вечни и Царство небеско. То је пуноћа. Зато је потребно кад год се служи Литургија да дођете и кажете свом свештенику: Оче, желим да се причестим. Имам ли благослов? Ако он каже да је потребно да се исповедите, исповедите се и причестите се. Немој да се плашимо Христа. Нисмо ми свештеници ни светији ни савршенији од вас, верног народа, него имамо љубави према Христу, имамо слободу према Христу. Тако треба да имате и ви, јер смо сви кроз крштење постали деца Божија, синови и кћери и приступамо са љубављу своме Оцу. Грешан сам, исповедам се, борим се али и верујем у Христа који је милостив и хоће да нас све исцели и помилује.
Ако Бог да то нека буде правило у нашем народу. Тешко је јер су спољашање околности веома тешке. Сви су устали на Православље и на православну Цркву. Прогоне нас са свих страна они који нису са вером и нису у вери православној. Они који су православни они су распети на крсту и прогоњени су сада као што смо ми били у време Другог светског рата и раније,у време Турака, али ко зна какво ће време доћи. У сваком случају, да би та искушења издржали и да би се показали достојни Христа и прави хришћани који неће бежати и скривати се да кажу да су Срби православне вере. Потребна нам је сила, потребна нам је духовна моћ, потребан нам је благослов који ћемо добити на светим литургијама, у Светом причешћу од самог живог Христа и његових светитеља.
Хвала свима онима који су помогли да се ова црква овако лепо украси. Нека тако буде и у духовном животу. Нека овај народ духовно процвета, да долази својим светињама, да се причешћује и да на тај начин полако узрастамо ка Царству небеском.
На данашњем евхаристијском сабрању Преосвећеном епископу Фотију су саслуживали протојереј Александар Тешић, архијерејски намјесник угљевичко-јањски; протонамјесник Игор Шојић, старјешина Храма светих апостола Петра и Павла у Доњем Забрђу и протођакон Лазар Илић, епархијски ђакон.
Након заамвоне молитве извршено је освећење новог фрескописа који је завршен залагањем и прилозима мјештана Доњег Забрђа.
Након богонадахнуте бесједе Епископа Фотија упућене вјерном народу, отац Игор је у своје име а такође и име парохијана даривао владику Фотија ручним крстом као успомену и молитвено сјећање на ову очинску посјету.
