СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА У ШАМЦУ

Коло српских сестара "Косовка дјевојка" приредило је са ученицима основне и средње школе из Шамца пригодан програм поводом славе светитеља Саве.
Коло српских сестара "Косовка дјевојка" приредило је са ученицима основне и средње школе из Шамца пригодан програм поводом славе светитеља Саве.

Програму се од ове године прикључио и Плесни клуб "Принцес", а о Светом Сави бесједио је ђакон Љубомир Босић.

Босић је рекао да је част и обавеза говорити о Светом Сави, те да свако православно славље нема карактер комеморације него позива на дубље упуштање у сам значај празника.

"Да би наше славље било истинско требало би да се мало дубље загледамо у лик и дјело Светог Саве, да се отргнемо од традиционализма и обичаја. Славља треба да буде, али је битније да се свако од нас загледа у себе и види гдје је он на Савином путу и да ли чинимо оно што нас је завјетовао Свети Сава", рекао је Босић.



Програм је почео химном у просторијама кола српских сестара, затим су се смјењивале рецитације, пјевање црквених пјесама, а завршио се бечким валцером уз пјесму "Tамо далеко" клуба "Принцес".

Присутнима се на крају академије обратио и протојереј-ставрофор Јово Лакић, архијерејски намјесник модричко-градачачки, захваливши се свим учесницима академије на томе што славе име Светога Саве и улажу велики труд који је резултирао овако квалитетном академијом.

Предсједник кола српских сестара "Косовка дјевојка" Ана Симеуновић истакла је да се овај програм одржава традиционално сваке године, а од ове су почели сарадњу са плесним клубом како би у наредним годинама покушали организовати и светосавски бал.
 
БЕСЈЕДА ЂАКОНА ЉУБОМИРА БОСИЋА

Часни оци, браћо и сестре. Помаже Бог! Срећна нам слава!

Да би наше славље било потпуно мислим да га не требамо само огрнути рухом  традициоализма и  куртоазије као што се и наша кућна крсна слава не треба свести само на обичаје и иће и пиће.

Позвао бих вас да се данас  мало дубље загледамо у дјело и лик нашег просветитеља, е да би смо видјели гдје смо ми, свако од нас посебно на том путу и да ли чинимо оно што нас је завјетовао Свети Сава.

Нећу набрајати историјске чињенице јер их, вјерујем, сви јако добро познајете, али ћу нас подсјетити да је Свети Сава већину свог труда и рада посветио изграђивању наше Цркве и школе, другим ријечима везивао је лађу нашег народа за небо иако је био вичан и дипломатији те је неколико пута спасио Србе од освајача, искључиво својом благом јеванђелском ријечју док су његов дјед, отац, браћа, синовци и остали такође радили часно дјело грађења наше државе, дакле везивали нас за територије, области и земљу.

Историја ће показати да је њихово дјело више пута пропадало, уништавано, сатирано па се чак дешавало и да српска земља буде одрођена од себе и Светосавља, дешавало се да и држава и Црква не постоје.  Док је Савино дјело и тада живјело и тада је постојала ,,Савина држава”.  Гдје је постојала?! Постојала је међу српским мајкама и бакама које су училе своју дјецу и унучад науци Св. Саве. Каква је то наука коју може неког учити стара бака или чак често и неписмена мајка. Училе су нас како се воли и како се Богу моли. Као што Марка мајка учи ријечима: ,,Марко сине, једини у мајке,не била ти моја рана клета,немој, сине, говорити криво:ни по бабу ни по стричевима,већ по правди Бога истинога;немој, сине, изгубити душе;боље ти је изгубити главу него своју огр´јешити душу".

То је истинска образованост. Намјерно кажем образованост. Наш језик је веома прецизан. Школован се може рећи за свакога ко је завршио високу школу и зна своју струку али образован се може рећи само за онога ко има и знање али образа, образа Божијег у себи, ко је како и ријеч каже образован-комплетан. Мислим да често кроз историју нисмо били свјесни величине Св. Саве али постоји парадокс да су наши непријатељи непогрешиво знали гдје је та жила куцавица српског народа на коју им ваља ударити. И зато су прво ударали на Светог Саву од Синан Паше који из Сирије дође да угуши устанак српских сељака у Банату, који иако гладни и неуки, побјеђиваше турске елитне јединице носећи на заставама лик Светога Саве преко Аустроугара који, чим одмах кренуше са притисцима према нашем народу на овим просторима, прво забранише прослављање Светитеља и ћирилицу, па све до наших времена када Св. Сава би истеран из школе коју је он градио и себе у њу узидао.
Слава Богу ми живимо у слободнијим временима и сама чињеница да смо данас овде да нам је икона и кандило ту и да данас славимо обавезује нас да будемо бољи и да следујемо Светом Сави да не бисмо опет некад запали у искушења кроз која прођоше наши преци.

Нека нам је срећна и Богом благословена слава да славимо Светог Саву, а он да се моли за нас пред престолом Свемогућег и сада и у вијекове вијекова. Амин.
 
ђакон Љубомир Босић


 

 

offline