СЕЛО
 
Ова би песма требала
у част села бити,
јер је село наша
постојбина,
отуда потоци
и мириси ливаде у нама,
птица пој и зуј пчела рој
у ушима,
све је то честито село
нама дало,
оно је наше старо
огледало
 
Села су српска сва
око своје цркве била,
куда год пошао
својој цркви дошао,
и благослов понео
у поља и жита,
села су наше оранице,
села су наше житнице,
села народ хране,
у селима живот почиње
чим сунце гране,
а утихне кад се сунце
иза хоризонта скрије,
као да га нема,
да га било није
 
Сеоски путељци и школе,
и много, много деце
која се истински воле,
граја, живот и песма,
нема тог посла
који се заједно у мобама
не може да уради,
огромна поља
ручном косом покошена,
велики пластови сена
и стада оваца,
шљивици бројни и плодни,
свега у селу било је и има
- само не оста места људима
 
Данас су браћо
српска села пуста,
без живота,
путеви сеоски зарасли,
у прашуму се претварају,
заборавили смо
лепоту праву,
заборавили смо дужност
своме завичају,
гробовима својих предака
не идемо,
као да се села  стидимо,
а село нас је одхранило,
село нас је одбранило,
зато народ који се
своме селу данас врати
у овој апокалиптичкој
реалнисти
- ипак ће опстати
 
Епископ Фотије