ИГУМАНИЈА ФЕВРОНИЈА – ОД КОСОВСКОГ ЗАВЈЕТА ДО ПЕЋАРШИЈЕ У БРЧКОМ
75 година мати Февронија је провела у монашком подвигу. 55 година била је игуманија Пећке Патријаршије. 55 година. Више од пола вијека!
Захваљујући игуманији Февронији, један комад земље управо у Брчком, требало би да припадне Пећкој Патријаршији.
У Брчком је 22. јуна 2023. године предавање одржао владика Иларион, викар патријарха српског Порфирија и епископ новобрдски, односно грачанички. И своју бесједу је почео причајући о томе како је брзо стигао из Београда у Брчко, у којем никада није био, и како се изненадио колико је у ствари близу, али, иако у Брчком никада раније није био физички, како каже, осјетио је као да већ све овдје познаје, као да је већ упознат са свиме и свима.
А разлог је наша мати Февронија, рођена као Петра Божић у Сандићима, игуманија Пећке Патријаршије, њена сестра Јулијана и све друге монахиње које су (или су биле), родом из Посавине, а упознавао их је на Косову и Метохији, као и наш игуман манастира Свети Архангели код Призрена, отац Михаило, такође из Брчког, који су му сви причали о свом родном крају – о нама.
И на тој лијепој причи о нама, нашим људима одавде и поднебљу у којем живимо, треба да будемо захвални монахињама и монасима који су расути по косовско-метохијским манастирима, али у срцу чувају и носе своје поријекло и родни крај.
Ми им се можемо одужити живећи добрим и праведним живот, поштујући бога, вјеру и људе, ширећи љубав, доброчинство и мир. Али и његујући и поштујући успомену на ову дивну жену и њено завештање. Како сам и раније наговијестила, мати игуманија Февронија је, заједно са сестром Јулијаном, Пећкој Патријаршији оставила комад земље на подручју Брчког, свега неколико километара од центра града, у близини приградског насеља Пирометал.
Она се упокојила 19. новембра 2015. године, у 95. години живота. А пет година раније 18. октобра 2010. године, са сестром је дошла у Брчко и код једног од брчанских нотара њих двије сачиниле су тестаменте, којима су завештале Пећкој Патријаршији некретнине површине веће од 10 дулума.
Према званичним подацима, некретнине се налазе на периферији града у правцу према Бијељини, у насељу Пирометал, катастарско подручје Гредице, удаљене четири километра од центра града и у непосредној близини обилазнице око Брчког.
Према подацима из Основног суда Брчко дистрикта БиХ, оба оставинска поступка иза упокојених Февроније и Јулијане су 24. априла 2017. године покренута пред овдашњим судом, поднесеним приједлогом пуномоћника – правобраниоца Архиепископије београдско-карловачке. Међутим, оставински поступци ни до данас нису окончани, дијелом због пасивности подносиоца приједлога, дијелом због немогућности да се пронађу сви законски насљедници, који морају да се изјасне да ли оспоравају или признају тестаменте.
Уколико законски насљедници не буду оспоравали вољу оставиља, почивших Февроније и Јулијане, а овим путем их позивамо да се јаве у суд, Основни суд у Брчком тада би донио рјешење о насљеђивању, те би се у земљишно – књижном регистру, уз достављање документације од Пећке Патријаршије, и коначно могао уписати власник некретнина – манастир Пећка Патријаршија.
Мати Февронија – Биће добро, ако ми будемо бољи
Епископ шабачки Лаврентије рекао је за игуманију Февронију да је дошла из најчеститијег дијела земље, тамо одакле људи свакодневно живе онако како се живи у манастирима – побожно, у вјери, посту и молитви, са љубављу према свима.
Када је Петра одлучила да крене у манастир, са њом је пошла и њена рођена сестра Јулијана и још неколико рођака и пријатељица, а мајка Смиља их је пратила све до манастира Јовање, да би знала гдје су јој дјеца остала. Мајка јој је рекла да ако је тако одлучила, да ту више повратка нема. Петра је била прво дијете у породици Милана и Смиље Божић, угледне, часне и честите породице. Кажу да је њена мајка Смиља била душа дома Божића, која је топлом вјером гајила своју дјецу. И она се касније замонашила и добила име Марија. Мати Февронија је говорила да је одувијек у себи осјећала да јој је то позив и потреба и да никада није посумњала у свој избор. “Како је Свети Сава оставио царску круну и замонашио се, па зашто онда не бих и ја могла?”, говорила је.
Блаженопочивши патријарх Иринеј рекао је за Божиће да је њихов живот био прави примјер једног хришћанског живота. Митрополит Амфилохије је за њу говорио да је то била једна чиста душа, дубоке вјере, као да је рођена с тим. “Прва на богослужењу, посљедња из цркве након молитве. Тиха и ненаметљива. Имала је најмању келију у манастиру. А увијек је нешто радила и стално у покрету била, док је здравље служило”, причао је митрополит.
Када је дошла у опустјелу и оронулу Пећку Патријаршију 1957. године, причала је да се питала како ће оне то све да уреде и обнове, јер, осим што је манастирски комплекс физички био оронуо, становништво је тешко прихватало монахиње, с обзиром да је манастир до тада био мушки. И тада је уснула Мајку Божију. “Сањала сам Мајку Божију и она ми каже немој се ништа секирати, све ћу ја да ти помогнем и тако је и било!”, причала је мати Февронија. И заиста јесте. Својим неодласком из Пећке Патријаршије, спасила је Патријаршију неколико пута, али и хиљаде људи на Косову и Метохији, посебно у вријеме мартовског погрома 2004. године.
Без монаштва не би могла да живи, као што се и без воде не може. Натчовјечанским напорима су она и сестре монахиње обновиле и очувале ову косовско – метохијску светињу и кроз служење другима, бориле се за своје, али и спасење цјелокупног народа. Говорила је да “би се опстало на Косову потребна је велика снага трпљења. Биће добро, ако ми будемо бољи, ако повратимо вјеру.”
Иако је било тешких ситуација, а тешка времена за Пећку Патријаршију су и сада, никада није хтјела да напусти манастир, чак и кад јој је живот био угрожен. “Нисам ја вреднија од ове светиње”, говорила је.
Февронијино завештање – пећаршија у Брчком
Захваљујући игуманији Февронији, један комад земље управо у Брчком, требало би да припадне Пећкој Патријаршији.
75 година мати Февронија је провела у монашком подвигу. 55 година била је игуманија Пећке Патријаршије. 55 година. Више од пола вијека!
Увијек је говорила “нећу жива одавде”, мислећи на Патријаршију. И тако је и било, те је и сахрањена на монашком гробљу, у кругу манастира. Али, иако није хтјела из Патријаршије, донијела је Патријаршију нама.
Хоћемо ли се одужити Февронији и Јулијани? Залужујемо ли ми тај њихов дар? Читав живот су провеле у молитви, трпљењу и помагању и одрекле се свега материјалног на Земљи, зарад добра људи.
Може ли се ова заједница, народна, црквена, свештеничка, политичка … удружити око идеје да се у Брчком уреди метох, по Февронијиној жељи, на овом мјесту, на овом комаду Пећи у Брчком?
Надам се да ћемо имати снаге и обзира и испунити јој ту, посљедњу жељу!
Текст: Јелена Лугоња
Аутор фотографије: Константин Миловановић
Извор: Брчко данас
А разлог је наша мати Февронија, рођена као Петра Божић у Сандићима, игуманија Пећке Патријаршије, њена сестра Јулијана и све друге монахиње које су (или су биле), родом из Посавине, а упознавао их је на Косову и Метохији, као и наш игуман манастира Свети Архангели код Призрена, отац Михаило, такође из Брчког, који су му сви причали о свом родном крају – о нама.
И на тој лијепој причи о нама, нашим људима одавде и поднебљу у којем живимо, треба да будемо захвални монахињама и монасима који су расути по косовско-метохијским манастирима, али у срцу чувају и носе своје поријекло и родни крај.
Ми им се можемо одужити живећи добрим и праведним живот, поштујући бога, вјеру и људе, ширећи љубав, доброчинство и мир. Али и његујући и поштујући успомену на ову дивну жену и њено завештање. Како сам и раније наговијестила, мати игуманија Февронија је, заједно са сестром Јулијаном, Пећкој Патријаршији оставила комад земље на подручју Брчког, свега неколико километара од центра града, у близини приградског насеља Пирометал.
Она се упокојила 19. новембра 2015. године, у 95. години живота. А пет година раније 18. октобра 2010. године, са сестром је дошла у Брчко и код једног од брчанских нотара њих двије сачиниле су тестаменте, којима су завештале Пећкој Патријаршији некретнине површине веће од 10 дулума.
Према званичним подацима, некретнине се налазе на периферији града у правцу према Бијељини, у насељу Пирометал, катастарско подручје Гредице, удаљене четири километра од центра града и у непосредној близини обилазнице око Брчког.
Према подацима из Основног суда Брчко дистрикта БиХ, оба оставинска поступка иза упокојених Февроније и Јулијане су 24. априла 2017. године покренута пред овдашњим судом, поднесеним приједлогом пуномоћника – правобраниоца Архиепископије београдско-карловачке. Међутим, оставински поступци ни до данас нису окончани, дијелом због пасивности подносиоца приједлога, дијелом због немогућности да се пронађу сви законски насљедници, који морају да се изјасне да ли оспоравају или признају тестаменте.
Уколико законски насљедници не буду оспоравали вољу оставиља, почивших Февроније и Јулијане, а овим путем их позивамо да се јаве у суд, Основни суд у Брчком тада би донио рјешење о насљеђивању, те би се у земљишно – књижном регистру, уз достављање документације од Пећке Патријаршије, и коначно могао уписати власник некретнина – манастир Пећка Патријаршија.
Мати Февронија – Биће добро, ако ми будемо бољи
Епископ шабачки Лаврентије рекао је за игуманију Февронију да је дошла из најчеститијег дијела земље, тамо одакле људи свакодневно живе онако како се живи у манастирима – побожно, у вјери, посту и молитви, са љубављу према свима.
Када је Петра одлучила да крене у манастир, са њом је пошла и њена рођена сестра Јулијана и још неколико рођака и пријатељица, а мајка Смиља их је пратила све до манастира Јовање, да би знала гдје су јој дјеца остала. Мајка јој је рекла да ако је тако одлучила, да ту више повратка нема. Петра је била прво дијете у породици Милана и Смиље Божић, угледне, часне и честите породице. Кажу да је њена мајка Смиља била душа дома Божића, која је топлом вјером гајила своју дјецу. И она се касније замонашила и добила име Марија. Мати Февронија је говорила да је одувијек у себи осјећала да јој је то позив и потреба и да никада није посумњала у свој избор. “Како је Свети Сава оставио царску круну и замонашио се, па зашто онда не бих и ја могла?”, говорила је.
Блаженопочивши патријарх Иринеј рекао је за Божиће да је њихов живот био прави примјер једног хришћанског живота. Митрополит Амфилохије је за њу говорио да је то била једна чиста душа, дубоке вјере, као да је рођена с тим. “Прва на богослужењу, посљедња из цркве након молитве. Тиха и ненаметљива. Имала је најмању келију у манастиру. А увијек је нешто радила и стално у покрету била, док је здравље служило”, причао је митрополит.
Када је дошла у опустјелу и оронулу Пећку Патријаршију 1957. године, причала је да се питала како ће оне то све да уреде и обнове, јер, осим што је манастирски комплекс физички био оронуо, становништво је тешко прихватало монахиње, с обзиром да је манастир до тада био мушки. И тада је уснула Мајку Божију. “Сањала сам Мајку Божију и она ми каже немој се ништа секирати, све ћу ја да ти помогнем и тако је и било!”, причала је мати Февронија. И заиста јесте. Својим неодласком из Пећке Патријаршије, спасила је Патријаршију неколико пута, али и хиљаде људи на Косову и Метохији, посебно у вријеме мартовског погрома 2004. године.
Без монаштва не би могла да живи, као што се и без воде не може. Натчовјечанским напорима су она и сестре монахиње обновиле и очувале ову косовско – метохијску светињу и кроз служење другима, бориле се за своје, али и спасење цјелокупног народа. Говорила је да “би се опстало на Косову потребна је велика снага трпљења. Биће добро, ако ми будемо бољи, ако повратимо вјеру.”
Иако је било тешких ситуација, а тешка времена за Пећку Патријаршију су и сада, никада није хтјела да напусти манастир, чак и кад јој је живот био угрожен. “Нисам ја вреднија од ове светиње”, говорила је.
Февронијино завештање – пећаршија у Брчком
Захваљујући игуманији Февронији, један комад земље управо у Брчком, требало би да припадне Пећкој Патријаршији.
75 година мати Февронија је провела у монашком подвигу. 55 година била је игуманија Пећке Патријаршије. 55 година. Више од пола вијека!
Увијек је говорила “нећу жива одавде”, мислећи на Патријаршију. И тако је и било, те је и сахрањена на монашком гробљу, у кругу манастира. Али, иако није хтјела из Патријаршије, донијела је Патријаршију нама.
Хоћемо ли се одужити Февронији и Јулијани? Залужујемо ли ми тај њихов дар? Читав живот су провеле у молитви, трпљењу и помагању и одрекле се свега материјалног на Земљи, зарад добра људи.
Може ли се ова заједница, народна, црквена, свештеничка, политичка … удружити око идеје да се у Брчком уреди метох, по Февронијиној жељи, на овом мјесту, на овом комаду Пећи у Брчком?
Надам се да ћемо имати снаге и обзира и испунити јој ту, посљедњу жељу!
Текст: Јелена Лугоња
Аутор фотографије: Константин Миловановић
Извор: Брчко данас
КОСОВО И МЕТОХИЈА ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА ИГУМАНИЈА ФЕВРОНИЈА БРЧКО
