ОДЛАЗАК ЧУВАРА ЗЕЈТИНЛИКА
Ђорђе Михаиловић, познат као чувар Зејтинлика, преминуо је данас у 96. години.
,,Ја сам рођен овде на гробљу, и то видим као моје место. Не као службенику, већ је то моје место.’’ Овако је говорио Ђорђе Михаиловић, који је више од 60 година бдио над уснулим српским јунацима, чувеним ,,солунцима’’. За презиме можда неко и не зна, али када се помене Чика Ђорђе, нема Србина који не помисли на топле, миле очи и обавезну војничку униформу и шајкачу чувара Српског војничког гробља у Солуну - јер, он је чика и дека свих нас, целе нације.
,,Ја сам рођен овде на гробљу, и то видим као моје место. Не као службенику, већ је то моје место.’’ Овако је говорио Ђорђе Михаиловић, који је више од 60 година бдио над уснулим српским јунацима, чувеним ,,солунцима’’. За презиме можда неко и не зна, али када се помене Чика Ђорђе, нема Србина који не помисли на топле, миле очи и обавезну војничку униформу и шајкачу чувара Српског војничког гробља у Солуну - јер, он је чика и дека свих нас, целе нације.
Тамо далеко
Чика Ђорђе је трећа генерација Михаиловића чувара Зејтинлика. Када је 1926. године донета одлука да се прикупе посмртни остаци српских ратника и сахране на месту некадашње Главне војне пољске болнице, његов деда, Саво Михаиловић, добио је свету дужност да предводи овим подухватом.
И сам солунски добровољац, он је своје пале саборце чувао до своје смрти 1928. године када га је наследио његов син, а Ђорђев отац Ђуро Михаиловић. Остаће заувек упамћено како је Ђуро својом мудрошћу и домишљатошћу спречио нацисте да опљачкају Зејтинлик током II светског рата, рекавши им како би тиме оскрнавили гробове својих другова, јер је Н.Н. на српском значи ,,Непознати Немац’’.
Пуних 10 година трајала је изградња и уређивање овог комплекса, првенствено зато што је сав грађевински материјал допреман из Србије, а Чика Ђорђе често препричава шта је тачно донето одакле. Високи и горди чемпреси који се уздижу изнад гробница потичу од садница донетих са Хиландара.
Објаснио је и да је ту касније доношена земља натопљена српском крвљу са свих места српског страдања и славе - са Газиместана, Мишара, Колубаре, Јасеновца… Зато се овде опела праве за све страдале српске борце у свим биткама и ратовима, а не само за оне који ту почивају.
Првобитно на периферији Солуна, Зејтинлик је данас скоро у самом центру града, а земљиште на коме се налази Српско војничко гробље држава Грчка поклонила је Србији. У оквиру комплекса је 21.000 гробова, од чега 8.000 припада српским војницима. Остало су припадници француске, енглеске, италијанске и руске војске.
Међутим, Ђорђе увек са поносом истиче да српско гробље заузима централну позицију, има најраскошнији споменик и, најважније од свега, да је далеко најпосећеније. Објашњава да разлог лежи у томе што су се на страни других борили многи војници из њихових колонија и плаћени професионалци, док је Србију бранио њен народ.
Ипак, не може се порећи и да Чика Ђорђе има велику улогу у толикој посећености. Својом преданошћу, посвећеношћу, причама и непрекидној борби да очува и на нове генерације пренесе сећање на српске великане, немерљиво је допринео томе да Зејтинлик добије статус какав има данас, Зејтинлик је светиња нашег народа, али је Ђорђе својом љубављу, поштовањем и пожртвованошћу и сам постао део ње.
,,Чувар части и поноса’’
Ђорђе Михаиловић је рођен 1. маја 1928. године у Солуну - игром судбине, исте године када је његов деда Саво преминуо. Отац га је од раног детињства припремао за племениту улогу, дужност и част коју му је и коначно у аманет оставио 1961. године. У исто време упознао је и своју супругу Фотини, којој Срби од милоште тепају ,,Светлана’’.
Од тада он цео свој живот посвећује бризи о Српском војничком гробљу и дочекивању и испраћању свих оних који дођу да се поклоне српским херојима. Водио је рачуна да свака травка и цвет у комплексу буду савршени, хумке уредне и чисте, иконе пребрисане, али и да путнике намернике увек дочекају ,,дрина’’ без филтера и домаћа ракија - домаћински, како и доликује.
Радовао се сваком сусрету са нашим људима, и једнаку пажњу посвећивао свакоме, без обзира да ли је у питању појединац или група људи. Бриткост његовог ума, чак и у веома позним годинама, увек је остављала велики утисак на посетиоце. Зато га често називају и ,,енциклопедијом’’ - невероватна је количина његове мудрости и знања, али и поноса и љубави према отаџбини чији је пасош добио тек у 93. години.
Чика Ђорђе зна име и порекло сваком сахрањеном ратнику чији је идентитет познат. Често би посетиоце питао за презиме, и одмах на основу тога знао да им каже одакле потичу, и има ли неког њиховог међу палим борцима. Годинама је сакупљао приче о њима, које је потом радо преносио даље. Многима је заувек урезан у сећање његов умирујући глас са симпатичним грчким акцентом док рецитује стихове Војислава Илића Млађег, истакнуте на споменику. Немогуће је пронаћи неког ко сусрет са Чика Ђорђем не носи као најдражу успомену.
Често га посећују новинари, а о његовом духу много говоре радост и шеретски осмех са којима им увек препричава како је пре неколико година био толико болестан да су га лекари послали кући не верујући да ће преживети, па се чак и интернетом пронела вест да је преминуо. А он, ето га - све их је надмудрио и још је ту, не да се.
,,Јунацима се пошта не одаје сузама, него сећањем’’
Скроман и ненаметљив, много пута је говорио да му је највећа жеља да дочека обележавање стогодишњице пробоја Солунског фронта - 2018. му се та жеља и остварила. Са својих 90 година, приликом свечаности на јаком сунцу, одбио је понуђену столицу да седне уз речи да је ,,Ово дан и место када сви треба да стојимо.’’
Током година, Ђорђе је упознао небројене познате личности, политичаре и државнике који су долазили у посету Зејтинлику, од Милунке Савић до Тита и Јованке. Ипак, много пута је нагласио да су на њега највећи утисак увек остављали доласци преживелих солунских јунака.
Иако је последњи од њих умро још 2010, сусрети са овим херојима који су са рукама пуних дарова и грумења српске земље долазили да се поклоне својој браћи, извлачили су најдубље емоције из свих присутних. Ђорђе не крије да се ни он у тим тренуцима није могао суздржати од плача, иако често наглашава да се јунацима пошта не одаје сузама, него сећањем.
Вечни добри дух Зејтинлика
Данас, Чика Ђорђе више није званично чувар Српског војничког гробља. Од 2014. у тежим пословима одмењивао га је Предраг Недељковић, а од 2022. је бригу о Зејтинлику преузео кустос Крстимир Цопас уз помоћ госпође Олге. Чика Ђорђе се труди, када год му то крхко здравље и године дозволе, да оде до гробља јер, како каже, важно му је да тамо буде неко од Михаиловића.
Ипак, Ђорђе је последња генерација чувара из лозе Михаиловића. Благословен је ћерком и унукама, али мушког наследника нема, а како каже, чувар Гробља може бити само мушкарац. Таква подела можда није у складу са модерним временима, али свакако јесте са традицијом.
Не држи се Ђорђе тога става из лоше намере, него из заштитничке, објашњавајући колико је тај посао мукотрпан и захтеван. Не само да подразумева потпуну, целодневну посвећеност и везаност за Гробље, него се деси и да дођу неки рђави људи који не схватају или чак намерно желе да унизе светост овог места.
На гробљу почивају његови отац и деда, али како Чика Ђорђе истиче, сви они који су ту сахрањени су његови дедови, и све је то једна породица.
Иако је већ деценијама забрањено сахрањивање на Српском војничком гробљу у Солуну, посебним декретом је одобрено да, када за то дође време, Ђорђе Михаиловић буде последњи коме ће то постати вечна кућа. Још један доказ његове величине и заслуга су Орден српске заставе другог реда и Орден Светог Саве првог степена којима је одликован.
Но, да ће он за Србе увек остати чувар насе славне и болне историје и успомене на наше бесмртне борце, доказује и снимак који је пре неколико месеци разнежио кориснике друштвених мрежа. Група Срба, након посете Зејтинлику, окупила се испред Ђорђеве зграде и поносно отпевала стихове ,,Тамо далеко’’. Чика Ђорђе им је узвратио тапшањем, салутирањем и миловањем српске заставе која се увек пркосно вијори са његове терасе.
Уколико се и Ви запутите ка Зејтинлику, обрадујте га неком лименком пива, ,,дрином’’ без филтера, теглом домаћег ајвара или неким другим аутентичним српским производом. Све су ређи посетиоци који имају среће да га Чика Ђорђа затекну на Гробљу, али наћи ће дарови пут до њега.
,,Благо оном ко довијека живи, имао се рашта и родити.’’
Хвала, Чика Ђорђе.
*Цитат са почетка текста је из документарног филма ,,Чувар части и поноса - Ђорђе Михаиловић’’ (филм можете погледати испод овог текста).
Чика Ђорђе Михаиловић, чувар српског војничког гробља "Зејтинлинк" у Солуну, преминуо је данас, 2. јула 2023., у 96. години.
Аутор: Ивана Смиљанић / Грчка инфо
Чика Ђорђе је трећа генерација Михаиловића чувара Зејтинлика. Када је 1926. године донета одлука да се прикупе посмртни остаци српских ратника и сахране на месту некадашње Главне војне пољске болнице, његов деда, Саво Михаиловић, добио је свету дужност да предводи овим подухватом.
И сам солунски добровољац, он је своје пале саборце чувао до своје смрти 1928. године када га је наследио његов син, а Ђорђев отац Ђуро Михаиловић. Остаће заувек упамћено како је Ђуро својом мудрошћу и домишљатошћу спречио нацисте да опљачкају Зејтинлик током II светског рата, рекавши им како би тиме оскрнавили гробове својих другова, јер је Н.Н. на српском значи ,,Непознати Немац’’.
Пуних 10 година трајала је изградња и уређивање овог комплекса, првенствено зато што је сав грађевински материјал допреман из Србије, а Чика Ђорђе често препричава шта је тачно донето одакле. Високи и горди чемпреси који се уздижу изнад гробница потичу од садница донетих са Хиландара.
Објаснио је и да је ту касније доношена земља натопљена српском крвљу са свих места српског страдања и славе - са Газиместана, Мишара, Колубаре, Јасеновца… Зато се овде опела праве за све страдале српске борце у свим биткама и ратовима, а не само за оне који ту почивају.
Првобитно на периферији Солуна, Зејтинлик је данас скоро у самом центру града, а земљиште на коме се налази Српско војничко гробље држава Грчка поклонила је Србији. У оквиру комплекса је 21.000 гробова, од чега 8.000 припада српским војницима. Остало су припадници француске, енглеске, италијанске и руске војске.
Међутим, Ђорђе увек са поносом истиче да српско гробље заузима централну позицију, има најраскошнији споменик и, најважније од свега, да је далеко најпосећеније. Објашњава да разлог лежи у томе што су се на страни других борили многи војници из њихових колонија и плаћени професионалци, док је Србију бранио њен народ.
Ипак, не може се порећи и да Чика Ђорђе има велику улогу у толикој посећености. Својом преданошћу, посвећеношћу, причама и непрекидној борби да очува и на нове генерације пренесе сећање на српске великане, немерљиво је допринео томе да Зејтинлик добије статус какав има данас, Зејтинлик је светиња нашег народа, али је Ђорђе својом љубављу, поштовањем и пожртвованошћу и сам постао део ње.
,,Чувар части и поноса’’
Ђорђе Михаиловић је рођен 1. маја 1928. године у Солуну - игром судбине, исте године када је његов деда Саво преминуо. Отац га је од раног детињства припремао за племениту улогу, дужност и част коју му је и коначно у аманет оставио 1961. године. У исто време упознао је и своју супругу Фотини, којој Срби од милоште тепају ,,Светлана’’.
Од тада он цео свој живот посвећује бризи о Српском војничком гробљу и дочекивању и испраћању свих оних који дођу да се поклоне српским херојима. Водио је рачуна да свака травка и цвет у комплексу буду савршени, хумке уредне и чисте, иконе пребрисане, али и да путнике намернике увек дочекају ,,дрина’’ без филтера и домаћа ракија - домаћински, како и доликује.
Радовао се сваком сусрету са нашим људима, и једнаку пажњу посвећивао свакоме, без обзира да ли је у питању појединац или група људи. Бриткост његовог ума, чак и у веома позним годинама, увек је остављала велики утисак на посетиоце. Зато га често називају и ,,енциклопедијом’’ - невероватна је количина његове мудрости и знања, али и поноса и љубави према отаџбини чији је пасош добио тек у 93. години.
Чика Ђорђе зна име и порекло сваком сахрањеном ратнику чији је идентитет познат. Често би посетиоце питао за презиме, и одмах на основу тога знао да им каже одакле потичу, и има ли неког њиховог међу палим борцима. Годинама је сакупљао приче о њима, које је потом радо преносио даље. Многима је заувек урезан у сећање његов умирујући глас са симпатичним грчким акцентом док рецитује стихове Војислава Илића Млађег, истакнуте на споменику. Немогуће је пронаћи неког ко сусрет са Чика Ђорђем не носи као најдражу успомену.
Често га посећују новинари, а о његовом духу много говоре радост и шеретски осмех са којима им увек препричава како је пре неколико година био толико болестан да су га лекари послали кући не верујући да ће преживети, па се чак и интернетом пронела вест да је преминуо. А он, ето га - све их је надмудрио и још је ту, не да се.
,,Јунацима се пошта не одаје сузама, него сећањем’’
Скроман и ненаметљив, много пута је говорио да му је највећа жеља да дочека обележавање стогодишњице пробоја Солунског фронта - 2018. му се та жеља и остварила. Са својих 90 година, приликом свечаности на јаком сунцу, одбио је понуђену столицу да седне уз речи да је ,,Ово дан и место када сви треба да стојимо.’’
Током година, Ђорђе је упознао небројене познате личности, политичаре и државнике који су долазили у посету Зејтинлику, од Милунке Савић до Тита и Јованке. Ипак, много пута је нагласио да су на њега највећи утисак увек остављали доласци преживелих солунских јунака.
Иако је последњи од њих умро још 2010, сусрети са овим херојима који су са рукама пуних дарова и грумења српске земље долазили да се поклоне својој браћи, извлачили су најдубље емоције из свих присутних. Ђорђе не крије да се ни он у тим тренуцима није могао суздржати од плача, иако често наглашава да се јунацима пошта не одаје сузама, него сећањем.
Вечни добри дух Зејтинлика
Данас, Чика Ђорђе више није званично чувар Српског војничког гробља. Од 2014. у тежим пословима одмењивао га је Предраг Недељковић, а од 2022. је бригу о Зејтинлику преузео кустос Крстимир Цопас уз помоћ госпође Олге. Чика Ђорђе се труди, када год му то крхко здравље и године дозволе, да оде до гробља јер, како каже, важно му је да тамо буде неко од Михаиловића.
Ипак, Ђорђе је последња генерација чувара из лозе Михаиловића. Благословен је ћерком и унукама, али мушког наследника нема, а како каже, чувар Гробља може бити само мушкарац. Таква подела можда није у складу са модерним временима, али свакако јесте са традицијом.
Не држи се Ђорђе тога става из лоше намере, него из заштитничке, објашњавајући колико је тај посао мукотрпан и захтеван. Не само да подразумева потпуну, целодневну посвећеност и везаност за Гробље, него се деси и да дођу неки рђави људи који не схватају или чак намерно желе да унизе светост овог места.
На гробљу почивају његови отац и деда, али како Чика Ђорђе истиче, сви они који су ту сахрањени су његови дедови, и све је то једна породица.
Иако је већ деценијама забрањено сахрањивање на Српском војничком гробљу у Солуну, посебним декретом је одобрено да, када за то дође време, Ђорђе Михаиловић буде последњи коме ће то постати вечна кућа. Још један доказ његове величине и заслуга су Орден српске заставе другог реда и Орден Светог Саве првог степена којима је одликован.
Но, да ће он за Србе увек остати чувар насе славне и болне историје и успомене на наше бесмртне борце, доказује и снимак који је пре неколико месеци разнежио кориснике друштвених мрежа. Група Срба, након посете Зејтинлику, окупила се испред Ђорђеве зграде и поносно отпевала стихове ,,Тамо далеко’’. Чика Ђорђе им је узвратио тапшањем, салутирањем и миловањем српске заставе која се увек пркосно вијори са његове терасе.
Уколико се и Ви запутите ка Зејтинлику, обрадујте га неком лименком пива, ,,дрином’’ без филтера, теглом домаћег ајвара или неким другим аутентичним српским производом. Све су ређи посетиоци који имају среће да га Чика Ђорђа затекну на Гробљу, али наћи ће дарови пут до њега.
,,Благо оном ко довијека живи, имао се рашта и родити.’’
Хвала, Чика Ђорђе.
*Цитат са почетка текста је из документарног филма ,,Чувар части и поноса - Ђорђе Михаиловић’’ (филм можете погледати испод овог текста).
Чика Ђорђе Михаиловић, чувар српског војничког гробља "Зејтинлинк" у Солуну, преминуо је данас, 2. јула 2023., у 96. години.
Аутор: Ивана Смиљанић / Грчка инфо
