Појање je одувијек било саставни дио Цркве и богослужења. Када говоримо о његовом значају, мислим да је најважније да схватимо да појање није само нешто што треба да уљепша богослужење. Оно је, прије свега молитва. Кроз појање ми заправо заједно са свештеником и народом учествујемо у богослужењу. Пјевајући црквене пјесме, ми се заједно молимо и прослављамо Бога. На тај начин појање нам помаже да се саберемо, да пажљивије пратимо богослужење и да дубље доживимо молитву. И зато је црквено појање увијек било неодвојиво од богослужења. Мени је посебно лијепо то што у Цркви појање није ствар појединца. Без обзира на то да ли поје један појац или хор, сви смо усмјерени ка једном циљу, да заједно прославимо Бога. И управо у томе ја видим његову највећу вриједност.
Вјерујем да је свако од нас доживио да дође на богослужење оптерећен разним мислима и бригама, а да након молитве и појања осјети неки мир и олакшање. Када човјек поје, он се на неки начин сабира. Мисли које су биле расуте усмјеравају се ка молитви и ка ономе што се пјева. Посебно у црквеном појању, гдје текст није само пјесма, већ молитва, човјек заиста може да осјети да му оно што пјева постепено улази и у срце. Мени лично је појање увијек било један од начина да се смирим и да се вратим молитви. Некада човјек и нема ријечи којима би изразио оно што носи у себи, а кроз појање може да принесе Богу и оно што не умије да каже. Зато бих прије рекла да појање није „терапија“ у медицинском смислу, већ да кроз молитву може да донесе човјеку мир, утјеху и снагу.

Мислим да је најважније да човјек има жељу, љубав и вољу да учи. Слух јесте важан, али не треба да буде разлог да неко одустане прије него што је уопште покушао. Слух се може развијати, а кроз редован рад и труд човјек постепено стиче сигурност. Појање није само музичка вјештина, оно је дио богослужења. Зато је важно да уз учење музичких основа, човјек постепено упознаје и смисао онога што поје. Не мора свако бити врхунски пјевач да би својим гласом учествовао у молитви. Потребни су, као што сам већ поменула, добра воља, смирење, труд и жеља.
Поручила бих им да се не плаше да направе први корак. Није неопходно да човјек све зна на почетку. Важно је да постоје жеља за учењем, истрајност и спремност да се буде дио заједнице у којој свако својим трудом доприноси заједничком дјелу. Црквено појање и хорско пјевање могу човјеку донијети много више од музичког знања. Кроз њих се учи пажњи, одговорности, заједништву и слушању других. Зато бих свакоме ко има такву жељу поручила да се не устручава да дође, пита и покуша. Све што је вриједно захтијева вријеме и труд, а најважније је да се крене са љубављу и добром намјером.
Црквени хор „Свети краљ Владислав“ основан је 2011. године при Храму Светог великомученика Прокопија у Дворовима, на иницијативу тадашњег пароха, протојереја Милана Ивановића. Први диригент хора био је професор Огњен Вујичић. Број чланова временом је варирао, а нови подстицај његовом раду и обнови хорског живота донио је долазак протојереја Ненада Ђурића, мог оца, и протојереја Јована Ивановића на дворовску парохију. Од 2019. године имам благослов и одговорност да водим овај хор, настојећи да заједно са његовим члановима наставим и развијам започету традицију.
Од самог оснивања, основна мисија хора јесте учешће у богослужењима и украшавање недјељних и празничних литургија молитвеним појањем. Хор данас броји 40 активних чланова распоређених у старију и млађу групу. Посебна пажња посвећује се раду са најмлађима, који кроз учење духовних пјесама стичу прва музичка и литургијска искуства. Поред редовног учешћа у богослужењима, хор активно наступа на духовним академијама, културно-умјетничким и хуманитарним манифестацијама. На репертоару се, поред духовне музике, налазе и српске традиционалне пјесме, које хор изводи са посебном пажњом и љубављу. Посебно ми је важно што кроз рад са младима ту љубав преносимо и на нове нараштаје. Вјерујем да хор својим радом доприноси не само животу наше парохије већ и очувању културног насљеђа нашег народа.
Дужност диригента је веома захтјевна, јер поред музичког знања тражи стрпљење, посвећеност, одговорност и способност рада са људима. Важно је препознати могућности сваког пјевача, мотивисати чланове и створити атмосферу у којој ће сви напредовати и осјећати се као дио заједнице. У раду црквеног хора постоји и посебна одговорност, јер наше пјевање није само умјетничко извођење већ и дио богослужења. Зато настојим да, поред рада на звучности и квалитету извођења, његујемо разумијевање духовног садржаја пјесама које изводимо. Сматрам да добар диригент мора непрестано да учи и усавршава се, али и да има стрпљења и разумијевања за људе са којима ради.
Мислим да је постојање школа појања при нашим епархијама веома значајно, јер показује да постоји интересовање за црквено појање и жеља да се наша духовна и музичка традиција сачува и преноси на млађе генерације. У нашој Епархији зворничко-тузланској, благословом митрополита Фотија, основана је Школа старог српског црквеног појања „Свети Јован Кукузељ“, чија се настава одржава и у Бијељини. Овакве школе могу помоћи младима да своје интересовање продубе, да упознају богатство наше богослужбене традиције. Чини ми се да у посљедње вријеме све више младих људи показује интересовање за вјеру и живот Цркве.

Стваралаштво Митрополита Фотија велики је дар и благослов за нашу Цркву и народ. Његове пјесме носе снажне поруке, кроз које нам се приближавају истине наше вјере, живот светитеља и љепота православне духовности.
За мене, као музичара и диригента, посебна је радост што сам имала прилику да његове текстове оживим кроз музику. Компоновала сам мелодије за пјесме „Икона Богородице Јерусалимске“, „Смирењем узвишена“ и „Икона Пресвета Богородица – Старица“, које сам имала прилику и да отпјевам. Са Црквеним хором „Свети краљ Владислав“ снимили смо пјесме „Свети Прокопије“ и „Срби светитељи“, за које сам такође радила мелодије, а отпјевали смо и тропар и кондак светим новоученицима зворничко-тузланским, чији је аутор текста управо Митрополит Фотије. Сва снимања реализовали смо у Студију Бојић, код Срђана Бојића, са којим већ дуго сарађујемо и са којим нас веже лијепо искуство заједничког рада.
Оно што сматрам нарочито значајним јесте то што Митрополит није само даровит пјесник већ и композитор. Велики број својих пјесама сам је компоновао, а посебно бих издвојила и његов напјев за Херувимску пјесму.
Митрополит је уједно и велика подршка нашем хору, и много нам значе његов благослов и подстрек у раду. Захвални смо му што препознаје наш труд и подржава нас у настојању да кроз музику и пјесму служимо Цркви.
Пратим рад портала „Кинонија“ и драго ми је што постоји једно овакво мјесто на којем се о вјери, Цркви и духовном животу говори на лијеп и приступачан начин. Сматрам да је мисија овог портала веома значајна, посебно данас, када је важно да се духовне теме приближе и младим људима. Драго ми је што се кроз савремене начине комуникације шири ријеч о вјери и што се људима пружа прилика да се додатно упознају са богатством живота Цркве.
Моја порука читаоцима била би да чувају своју вјеру, да се не удаљавају од Цркве и да у свакодневном животу не забораве на љубав према Богу и ближњима. Мислим да је важно да уз све обавезе и изазове које живот носи, увијек пронађемо вријеме за Бога, молитву и храм. И да се трудимо да будемо бољи људи, јер вјера треба да се види и у нашим дјелима, у начину на који се односимо према другима. Свима желим много мира, љубави и Божијег благослова!
Извор: Кинонија
18.11.2026 10:21
16.11.2026 15:52
15.11.2026 20:05
14.11.2026 09:16
13.11.2026 11:31
13.11.2026 09:19
АРХИЕПИСКОП И МИТРОПОЛИТ ЗВОРНИЧКО - ТУЗЛАНСКИ ГОСПОДИН ФОТИЈЕ