Вијести / Вијести из Епархије / Богослужења

Митрополит Фотије: Чуда Светог Нектарија Егинског дешавају се и данас

22.11.2026 13:53

БИЈЕЉИНА – На празник светог Нектарија Егинског, 22. новембра, Његово Високопреосвештенство Митрополит зворничко-тузлански господин Фотије молитвено је присуствовао Светој литургији у манастиру Светог Василија Острошког у Бијељини.

Свету литургију служио је протојереј-ставрофор Немања Ерак, секретар Епархије, уз саслуживање протођакона Ненада Новића. У евхаристијском сабрању молитвено су учествовали и високопреподобна игуманија Матрона са сестринством, као и многобројни верни народ.

 

Присутнима се речима поуке обратио Високопреосвећени Митрополит Фотије, истакавши узвишени смисао данашњег празника:

 

Уважене сестре, мати игуманија, драга браћо и сестре, ево дозволите да вас поздравим са неколико речи данас, на крају ове Свете божанствене литургије, у славу Божију и у спомен једнога великог, дивног светитеља, милостивог Самарјанина – можемо слободно рећи – Светог Нектарија Егинског чудотворца.

 

Свети Нектарије је био милостиви Самарјанин. То нам управо ова јеванђељска прича данас говори, подсећајући нас да су милосрђе и љубав суштина нашега хришћанског живота. И зато Господ Христос наводи два примера из Старог завета, где је основана Црква Божија – заједница верујућег народа са Богом, Створитељем света – и изабрани народ Божији, носилац месијанске идеје.

 

Међутим, када наводи пример једног старозаветног свештеника који је прошао мимо човека који је полумртав лежао на путу – зна се како је доспео у то стање: напали су га разбојници и израњавали толико да је једва жив остао – после њега је дошао левит, односно старозаветни свештенослужитељ нижег реда, као што су данас ђакони. Он је у неком смислу погледао према том човеку, више га је интересовала његова судбина него оног првог који је само прошао, али ни он није много учинио.

 

Али Господ долази као милостиви Самарјанин, дакле онај од кога уопште не бисмо очекивали да помогне. То се врло често дешава и у нашем животу: када смо у невољи, приђе нам неко од кога никада не бисмо очекивали помоћ и учини добро дело. Господ долази као милостиви Самарјанин да покаже читавом старозаветном свету и старозаветној цркви шта је пуноћа вере. То је љубав, то је милосрђе, то је праштање, то је чињење добрих дела једни другима, ношење бремена једни другима. Ето, тако испуњавамо закон Христов.

 

Тек у Новом завету треба да се оствари тај идеал милостивог Самарјанина. И сам Господ, када се оваплотио, дошао је у овај свет да нам покаже суштину – зашто је Бог створио човека. Да буде боголик, да буде христолик, да буде христолико биће, икона Бога живога. То значи да то буде по сваком добром делу – не само теоријски, како да кажемо, него потпуно практично и животно. Тако да слободно можемо рећи да је житије Светог Нектарија Егинског испуњење овога јеванђељског догађаја, ове јеванђељске перикопе која говори о милосрђу и праштању.

 

Он је читав живот провео, са једне стране, у прогонима, у гоњењу и у неразумевању од својих ближњих, од својих најближих са којима је служио свете литургије – од свештенослужитеља, па и епископа и митрополита. Постао је митрополит пентапољски у Египту, али пошто га тамо нису прихватили, вратио се у матичну државу, у Грчку. Тамо је једно време био проповедник у црквама, око две године, а затим је четири године био ректор Ризаријеве богословије у Атини.

 

Ту је поставио дивне темеље православног богословља, радећи са младим људима. Све њихове несташлуке сам је преузимао на себе. Када би неко нешто испрљао, он је долазио и чистио; када би учинили нешто још теже, разбили нешто и слично, он је налагао себи пост и молитву два дана. Тако није кажњавао децу, него је себе распињао због њихових несташлука.

 

На крају ни ту није био добро прихваћен, па је отишао на острво Егину и тамо основао женски манастир који до данас постоји, где се сливају људи са свих страна света тражећи утеху и исцељење за своје недуге које имају. Свети Нектарије се ту и упокојио, на том острву Егини. Сваки дан се дешавало неко ново чудо. Кажу монахиње да су тамо чуда била нормална ствар у манастиру док је старац био жив. Много је чудеса чинио – свако кога је благословио отишао је са великом утехом и радошћу.

 

А сада је најпознатији по томе што исцељује од рака. Многе људе који долазе исцелио је од рака. Изгледа да ће Руси наћи, ако Бог да, неки лек против те пошасти. У сваком случају, наши светитељи су то чинили од почетка, од светих апостола и од самога Господа – исцељивали су како од рака, тако и од разних других болести, попут проблема са кичмом, какве имам и ја и многи други. Надамо se да ће нам Свети Нектарије помоћи да се исцелимо и да можемо свој крст да носимо онако како то Црква предвиђа и благосиља.

 

Ето, нека сте Богом благословени. Честитамо сестри Анастасији – она слави данас, а и многи други наши Срби широм наше Српске православне цркве, али и других православних цркава. Ми овде у Бијељини градимо једну цркву поред Болнице, управо посвећену Светом Нектарију, да буде ту са нама, да нас надзире, благосиља, исцељује и штити. Живели, Бог благословио и свако добро вам даровао.


Митрополит Фотије: Чуда Светог Нектарија Егинског дешавају се и данас
Митрополит Фотије: Чуда Светог Нектарија Егинског дешавају се и данас
Митрополит Фотије: Чуда Светог Нектарија Егинског дешавају се и данас
Митрополит Фотије: Чуда Светог Нектарија Егинског дешавају се и данас
Митрополит Фотије: Чуда Светог Нектарија Егинског дешавају се и данас
Митрополит Фотије: Чуда Светог Нектарија Егинског дешавају се и данас

АРХИЕПИСКОП И МИТРОПОЛИТ ЗВОРНИЧКО - ТУЗЛАНСКИ ГОСПОДИН ФОТИЈЕ

Више из категорије