СЛОВЦЕ О ГОРСКОМ ВИЈЕНЦУ
 
Почех поново читати
Његошев Горски вијенац
и чудом се зачудих
како је највећи српски пјесник успио
од сваког стиха
мали вијенац  начинити,
у којем је сва вјера, мудрост
и историја наша,
а надасве поезија
и не само српска,
него свељудска и свечовечанска,
јер су то границе
Његошевог Горског вијенца
 
Сваки стих Горског вијенца
је као искра у камену
у којој се божанска мудрост скрива
и на Створитеља указује
и човијека круну творевине,
у Горски вијенац небеса су уткана
па је таква и мудрост његова,
Срби се морају Његошевом Вијенцу вратити,
све изгледа да је у праву онај човјек
који ми недавно рече:
- Без Горског вијенца Срби
као да су неписмени,
нити знају откуда су,
ни којег су рода,
у човјеку вјеру не могу видјети,
нит' невјеру у другом препознати,
без Горског вијенца нема ни јунаштва,
ни јунака као Милош Обилићу,
бритка сабља Косовскога боја,
нит' јунака Вука Мандушића
у чијој је руци свака пушка убојита,
и о чојству честитоме Његош нам говори,
да другога од себе штитимо
 
Његошев Горски вијенац
је читанка за сваког Србина,
уз Вијенац се човјек постаје,
ако ћемо о Богу Живоме
и Створитељу Свемоћноме
- у Вијенцу је најљепше речено,
и о небесима која на премудрост
и славу Творца указују,
о свем' писа велики Његоше
и о овом и будућем вијеку
и о Суду Бога Истинитога,
те да није лако чо'ек бити,
о Косову грдном судилишту
нико дубљу ријеч о томе нам не каза,
о Карађорђу великоме
- праху оца нације,
још нам Његош јасно поручује
- да смо један народ - српски, били и остали
 
А Шћепани Мали то не разумију
и два ока у глави, Србију и Црну Гору,
хтеше раставити
да од једног два народа чине,
да би браћу, да би Србе
међ' собом подјелили,
ал' то не дадоше велики нам људи,
уз Његоша и Свеци небески
- Василије свети са Острога,
слава му и милост!
што Острог с небесима свеза,
и свети Петар Цетињски,
своме стрицу Његош на Ловћену
капелу подиже,
да он са Ловћена све српске земље благосиља,
а данашње невјере у Црној Гори
Шћепаново дјело наставише,
Горски вијенац они забрањују
и народу Пута затворише,
на беспућа га они упутише
 
 
Митрополит Фотије