Свети Старци су говорили да се у благослову Божијем светотајински скрива и открива Бог.
 
Да је то тако потврђују нам речи Прве књиге Светог Писма Старог Завета, Прве књиге Мојсијеве – Књига Постања, у којој се говори о стварању света и човека: „У почетку створи Бог небо и земљу.“ И како све настаде? Речју Божијом, благословом Божијим. „И рече Бог: Нека буде светлост. И би светлост.“ Из овог сведочанства, из Шестоднева, види се да код Бога нема разлике између речи и дела, него је Реч Божија истоветна делу.
 
Најочигледнији пример за схватање значаја благослова Божијег јесте Његова одлука о стварању човека у шести дан.
 
Зашто указујемо на значај појма „благослова Божијег“?
 
Плашимо се да смо временом изгубили схватање значаја благослова Божијег, а потом и благослова Цркве и благослова свештеника. У данашње време људи приступају благослову као да он нема никакву снагу и никакав суштински значај. А управо је потпуно супротно.
 
Да бисмо се поново вратили благослову и открили његов значај у Цркви навешћемо неколико карактеристичних примера о битности истога.
 
1. Када је Бог намерио да изведе народ Израиља из Египатског ропства,  Он је је благословио великог Пророка Мојсија да учини то дело. Благослов Божији се преко Пророка Мојсија и остварио. Мојсије, силом благослова Божијег, изведе народ Израиља из Египатског ропства преко Црвеног мора (1.500 година пре Рођења Господа Исуса Христа) и уведе га у Земљу Обећану.
 
2. Цар и Пророк Давид је хтео да изгради храм Господњи у Јерусалиму, али није успео, већ је то урадио његов син Соломон, јер је благослов Господњи био да он, а не Давид, сагради храм у Јерусалиму.
 
3. После обраћања Апостола Павла на путу за Дамаск, Господ га упућује да иде међу незнабожачке народе да проповеда Јеванђеље. Да би охрабрио Апостола Павла у том великом делу Господ му каза: „Иди, не бој се, ја ћу бити са тобом.“ То значи, између осталог, да ће Бог бити са Апостолом Павлом Својим благословом.
 
4. Када се Преподобна Марија Египћанка хтела причестити из руку Старца Зосиме, она је долазећи прешла реку Јордан идући као по суху и пошто се причестила она је ту ноћ Богу душу предала.
 
Навели смо неколико примера из свештене историје Старога и Новога Завета и Житија Светих који нас уче значају благослова Божијег, благослова Цркве и благослова свештеника. Када Апостоли Петар и Јован сусретоше једног хромог просјака изнад Јерусалимског храма, они му рекоше: „Ми сребра и злата немамо, али оно што имамо – то ти дајемо. У Име Исуса Христа устани и ходи.“ И истога часа оздрави тај хроми и сиромашни човек. Свети Апостоли и Свети Оци су силом благослова Божијег чинили многа чудеса. Не својом силом и својим моћима, него силом Тројединог Бога – Оца и Сина и Духа Светога, Бога Којег нам откри Господ Исус Христос управо на Празник који данас празнујемо. Јер, суштина Божића је у речима Светог Атанасија Великог: „Бог је у Христу постао човек, да бисмо ми постали богови по благодати.“
 
И да закључимо. Данашња генерација православних хришћана, и клира и народа, треба да се опет и опет врати значају благослова Божијег, јер смо видели да се у благослову Божијем скрива и открива Сам Бог. Живећи у комунистичкој (атеистичкој) Југославији, као студенти Теологије смо били одушевљени када смо чули да у то време мала деца у Грчкој, пре одласка у школу иди у храм Господњи да узму благослов од свештеника. А код нас је било забрањено говорити о Богу и Његовом благослову. Господ наш Исус Христос је благослов Божији свету и човеку. Благословом Божијим ће бити свеопште васкрсење из мртвих и Суд Божији на крају историје, а Царство Божије ће наследити они људи који су живели сходно Закону Божијем и Његовом благослову. Благослов Божији је све. Зато се вратимо благослову Божијем јер се у њему крије наша заједница са Богом и наше Спасење.

---

 

МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ БЕСЈЕДЕ ЕПИСКОП ФОТИЈЕ БЕСЈЕДЕ ДУХОВНЕ ПОУКЕ ПОСЛУШАЊЕ