МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ У ПОЈЕЗНИ - 130 ГОДИНА ХРАМА
Фото Епархија зворничко-тузланска
МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ У ПОЈЕЗНИ - 130 ГОДИНА ХРАМА
На празник Светог Пророка Илије, 2. августа 2025. године, Његово Високопреосвештенство архиепископ и митрополит зворничко-тузлански г. Фотије служио је свету архијерејску литургију у Појезни поводом прославе 130 година храма.
Торжесвтевно молитвено сабрање заиста је било у Појезни, готово хиљаду људи је било на прослави тринаест деценија постојања храма.
Надлежни свештеник Ненад Митрић са браћом свештеницима и вјерним народом дочекао је свог Митрополита у порти храма и предао крст замоливши га да се моли за вјерни народ ове пархије и за сав српски народ како у Републици Српској тако и у расијању.
Свечана велика звона означила су почетак евхаристијског сабрања.
У току свете литургије митрополит Фотије је рукоположио ђакона Милорада Пантића у чин презвитера.
Након заамвоне молитве освештан је фрескопис у храму, а затим по завршетку литургије митрополит Фотије је наградио свештеника Ненада за труд и рад на повјереној му пархоји те га удостојио достојанством протонамјесника, а затим се вјерницима обратио пригодном бесједом коју вам преносимо у цјелости:
Часни оци, уважена господо кумови, пријатељи, драга децо, уважени чланови хора – лепо сте данас певали, имам благослов и част да вас благословим и поздравим данас на крају ове Свете Литургије. Овај крај у коме се налазимо је патријархов крај. Наш патријарх је из овога краја. Хвала Богу да јетако. Овај народ је честит и добар и можемо да се похвалимо да је наша Црква и наш народ Републике Српске дао нам патријарха Порфирија. Ми смо заједно одрасли и познајемо се јако добро и пре теологије из основне школе. Заједно смо студирали теологију и били монаси у Ковиљу. Касније када сам постао епископ он је остао у Ковиљу а ја сам отишао у Далмацију 18 година. Сада смо опет некако заједно. Имамо даровитог човека за патријарха. Даровити људи нису толико разумљиви за обичан свет. Надам се да ће му Бог дати снаге да изнесе бреме које је добио од наше Цркве и да заједно са њим носимо бреме које он има. Неки то разумеју, а неки не. Неки то гледају сувише политички и земаљски, па чак и наше службе епископа и свештеника. Пре неки дан сам рекао обичну ствар да Црква не гледа ко је које боје, него да све окупљамо заједно, јер је то наша мисија светосавља – да миримо браћу, да сабирамо људе најпре на Светој Литургији а потом и на наше прославе и славље. Негде сам поменуо ЦРНУ/ЦРВЕНУ? боју. Не знам ја ко је која боја. Црква је ту и сабира све боје на Литургији. Не питамо ко је које боје.
Моји су родом са Змијања одакле је Петар Кочић. Ишли смо у цркву Успења Пресвете Богородици на Клиси и моја мајка је често ишла на причешће као и друге жене. Питао сам је једном приликом како су стизали да се исповеде и поразговарају са свештеником. Она ми је рекла да некад јесу, али некад и нису могли. Када сам питао како су се онда причешћивали, онда је рекла да је свештеник када причешћује питао свакога да ли је у миру са свима и да ли прича са сваким. Питао је да ли смо у миру са пријатељима, комшијама, кумовима. Тада мораш рећи. То је била једна врста исповести пред Свето причешће. Црква сједињује и отвара путеве. Она призива спасење и мири браћу, као што је Свети Сава чинио, па и групе и партије мири. То је мисија Цркве. Данас празнујемо великога пророка Старог завета Светог Илију, дивога светитеља. Чули сте данас из читања Светог Апостола и Јеванђеља о његовим подвизима. Живео је у 9. веку пре Христа и био је велики Бођји пророк који је чинио таква чудеса да се не могу ни причати. Молитвом је небо затворио да три године и шест месеци није пало кише. Тумачи за то кажу, пошто ће Свети Илија доћи пред Други долазак Христов када се зацари Антихрист у Јерусалиму, да ће и Антихристова власт трајати исто три године и шест месеци. То ће бити период суше када ништа неће рађати и неће имати благослов, јер ће тај човке бити извор и символ свакога зла. Биће велико гоњење Цркве Христове. Свети пророк Илија је био толико велики да је и мртве васкрсавао, болести исцељивао. Био је велики угодник Божји. Оне који су скретали са вере изобличавао је. Валове свештенике је изобличио и пониозио. Зато су наше цркве подигнуте у част овога светитеља да нас штити од невремена, града, земаљских пошасти, земљотреса, поплава. Молимо се Светом пророку Илији да буде са нама и ми са њим. Његову ревност у вери да имамо, да се боримо и угледамо на њега. Његова је вера била велика. Видели су како Светог Илију као бебу анђели повијају и дају да једе огањ. Зато је био огњенога духа читав свој живот и читаву своју мисију. Мисију није завршио и доћи ће поново пре Другог доласка да доврши своју мисију, па да мученички пострада за Христа, како неку тумачи кажу. Хвала што сте дошли у оволиком броју овде и што чувате своје светиње заједно са својим свештеницима и епископима, нашим патријархом. Има он огромну службу коју је тешко објаснити, али даће Бог.
Треба времена да се види ко је ко и шта је шта. Не треба брзо доносити закључке ни у обичном животу, а камо ли у свештеној историји. Свештена историја је историја Цркве Божје. Нека сте Богом благословени. Желим сваки благослов Божји и напредак овоме крају. Желим да напредује наша Република Српска и да је чувамо. Видите да је нападнута са свих страна. Ми, свештеници и владике, да се молимо Богу, а они други да чине своје послове на које су постављени од државе. Свако треба да ради свој посао, али сви на очувању Републике Српске. Република Српска нам даје идентитет да нисмо народ без корена. Ми смо древни народ хришћански, православни светосавски са својом културом и језиком. Православље неће ни адске силе победити. Можемо бити духовно поносни, али не и горди. Бог нам је то оставио јер смо сачували веру Светих апостола неизмењену. Ако неко хоће да види шта је аутентично хришћанство и шта је аутентична Литургија треба да види православље. Када се причешћујемо, ми се заиста причешћујемо Телом и Крвљу Христовом. То је за нас реалност, а други хришћани о њој могу само да сањају. Ми се молимо Богу да и они открију лепоту православља и дај Боже да хоће. Живели! Бог вас благословио и свако добро оцима. Честитам вашем духовнику на труду и људима који су са њим, Црквеној општини. Никада човек не може сам носити терет. Увек мора да буде других људи да носе терет једни других и тако испуњавају закон Божји и закон Христов. Живели! Бог вас благословио и свако добро даровао.
На празник Светог Пророка Илије, 2. августа 2025. године, Његово Високопреосвештенство архиепископ и митрополит зворничко-тузлански г. Фотије служио је свету архијерејску литургију у Појезни поводом прославе 130 година храма.
Торжесвтевно молитвено сабрање заиста је било у Појезни, готово хиљаду људи је било на прослави тринаест деценија постојања храма.
Надлежни свештеник Ненад Митрић са браћом свештеницима и вјерним народом дочекао је свог Митрополита у порти храма и предао крст замоливши га да се моли за вјерни народ ове пархије и за сав српски народ како у Републици Српској тако и у расијању.
Свечана велика звона означила су почетак евхаристијског сабрања.
У току свете литургије митрополит Фотије је рукоположио ђакона Милорада Пантића у чин презвитера.
Након заамвоне молитве освештан је фрескопис у храму, а затим по завршетку литургије митрополит Фотије је наградио свештеника Ненада за труд и рад на повјереној му пархоји те га удостојио достојанством протонамјесника, а затим се вјерницима обратио пригодном бесједом коју вам преносимо у цјелости:
Часни оци, уважена господо кумови, пријатељи, драга децо, уважени чланови хора – лепо сте данас певали, имам благослов и част да вас благословим и поздравим данас на крају ове Свете Литургије. Овај крај у коме се налазимо је патријархов крај. Наш патријарх је из овога краја. Хвала Богу да јетако. Овај народ је честит и добар и можемо да се похвалимо да је наша Црква и наш народ Републике Српске дао нам патријарха Порфирија. Ми смо заједно одрасли и познајемо се јако добро и пре теологије из основне школе. Заједно смо студирали теологију и били монаси у Ковиљу. Касније када сам постао епископ он је остао у Ковиљу а ја сам отишао у Далмацију 18 година. Сада смо опет некако заједно. Имамо даровитог човека за патријарха. Даровити људи нису толико разумљиви за обичан свет. Надам се да ће му Бог дати снаге да изнесе бреме које је добио од наше Цркве и да заједно са њим носимо бреме које он има. Неки то разумеју, а неки не. Неки то гледају сувише политички и земаљски, па чак и наше службе епископа и свештеника. Пре неки дан сам рекао обичну ствар да Црква не гледа ко је које боје, него да све окупљамо заједно, јер је то наша мисија светосавља – да миримо браћу, да сабирамо људе најпре на Светој Литургији а потом и на наше прославе и славље. Негде сам поменуо ЦРНУ/ЦРВЕНУ? боју. Не знам ја ко је која боја. Црква је ту и сабира све боје на Литургији. Не питамо ко је које боје.
Моји су родом са Змијања одакле је Петар Кочић. Ишли смо у цркву Успења Пресвете Богородици на Клиси и моја мајка је често ишла на причешће као и друге жене. Питао сам је једном приликом како су стизали да се исповеде и поразговарају са свештеником. Она ми је рекла да некад јесу, али некад и нису могли. Када сам питао како су се онда причешћивали, онда је рекла да је свештеник када причешћује питао свакога да ли је у миру са свима и да ли прича са сваким. Питао је да ли смо у миру са пријатељима, комшијама, кумовима. Тада мораш рећи. То је била једна врста исповести пред Свето причешће. Црква сједињује и отвара путеве. Она призива спасење и мири браћу, као што је Свети Сава чинио, па и групе и партије мири. То је мисија Цркве. Данас празнујемо великога пророка Старог завета Светог Илију, дивога светитеља. Чули сте данас из читања Светог Апостола и Јеванђеља о његовим подвизима. Живео је у 9. веку пре Христа и био је велики Бођји пророк који је чинио таква чудеса да се не могу ни причати. Молитвом је небо затворио да три године и шест месеци није пало кише. Тумачи за то кажу, пошто ће Свети Илија доћи пред Други долазак Христов када се зацари Антихрист у Јерусалиму, да ће и Антихристова власт трајати исто три године и шест месеци. То ће бити период суше када ништа неће рађати и неће имати благослов, јер ће тај човке бити извор и символ свакога зла. Биће велико гоњење Цркве Христове. Свети пророк Илија је био толико велики да је и мртве васкрсавао, болести исцељивао. Био је велики угодник Божји. Оне који су скретали са вере изобличавао је. Валове свештенике је изобличио и пониозио. Зато су наше цркве подигнуте у част овога светитеља да нас штити од невремена, града, земаљских пошасти, земљотреса, поплава. Молимо се Светом пророку Илији да буде са нама и ми са њим. Његову ревност у вери да имамо, да се боримо и угледамо на њега. Његова је вера била велика. Видели су како Светог Илију као бебу анђели повијају и дају да једе огањ. Зато је био огњенога духа читав свој живот и читаву своју мисију. Мисију није завршио и доћи ће поново пре Другог доласка да доврши своју мисију, па да мученички пострада за Христа, како неку тумачи кажу. Хвала што сте дошли у оволиком броју овде и што чувате своје светиње заједно са својим свештеницима и епископима, нашим патријархом. Има он огромну службу коју је тешко објаснити, али даће Бог.
Треба времена да се види ко је ко и шта је шта. Не треба брзо доносити закључке ни у обичном животу, а камо ли у свештеној историји. Свештена историја је историја Цркве Божје. Нека сте Богом благословени. Желим сваки благослов Божји и напредак овоме крају. Желим да напредује наша Република Српска и да је чувамо. Видите да је нападнута са свих страна. Ми, свештеници и владике, да се молимо Богу, а они други да чине своје послове на које су постављени од државе. Свако треба да ради свој посао, али сви на очувању Републике Српске. Република Српска нам даје идентитет да нисмо народ без корена. Ми смо древни народ хришћански, православни светосавски са својом културом и језиком. Православље неће ни адске силе победити. Можемо бити духовно поносни, али не и горди. Бог нам је то оставио јер смо сачували веру Светих апостола неизмењену. Ако неко хоће да види шта је аутентично хришћанство и шта је аутентична Литургија треба да види православље. Када се причешћујемо, ми се заиста причешћујемо Телом и Крвљу Христовом. То је за нас реалност, а други хришћани о њој могу само да сањају. Ми се молимо Богу да и они открију лепоту православља и дај Боже да хоће. Живели! Бог вас благословио и свако добро оцима. Честитам вашем духовнику на труду и људима који су са њим, Црквеној општини. Никада човек не може сам носити терет. Увек мора да буде других људи да носе терет једни других и тако испуњавају закон Божји и закон Христов. Живели! Бог вас благословио и свако добро даровао.
По завршетку бесједе уприличен је трократни опход око светог храма, затим освештани славски дарови и сломљен славски колача, а онда и освештан светосавски дом.
Кумови фрескописа су Дарио и Маријана Пећић, кумови темеља светосавског дома су Срђан и Радојка Пећић, а кумови светосавског дома су Љубиша и Вук Башић.
Кумови фрескописа су Дарио и Маријана Пећић, кумови темеља светосавског дома су Срђан и Радојка Пећић, а кумови светосавског дома су Љубиша и Вук Башић.
У наставку је уприличено велико народно весеље уз богат културно умјетнички програм и трпезу љубави за све присутне.
